Naredne tri nedelje, deseti Vizualizator, jedini međunarodni festival fotografije u regionu, promovisaće savremenu produkciju ove umetnosti i nastojaće da uključi i obrazuje sve zainteresovane
Novembra 2013. godine u Beogradu otvoren je prvi Međunarodni festival fotografije Vizualizator. Ovogodišnji, deseti, predstaviće od 17. novembra do 10. decembra, na četiri lokacije, autore iz Srbije, Severne Makedonije, Norveške, Italije i Belgije, promovišući fotografiju kao moćno sredstvo izraza i vodećeg medijuma savremene umetničke produkcije.
Vizualizator je još uvek jedini festival fotografije na ovom prostoru, pa samim tim i najveći. Zvezdan Mančić, direktor Centra za razvoj fotografije (CRF) i festivala Vizualizator, ističe da je ideja o njegovom pokretanju proizašla “iz svesti da nečeg takvog u Srbiji i regionu do tada nije bilo”, a po ugledu na inostrane festivale koji su uveliko dokazali “koliku važnost ima takav vid predstavljanja fotografije u javnosti”. Ocenjuje da je već “prvo izdanje ovog festivala naišlo na sjajan odgovor stručnjaka i šire publike”.
Jedan od glavnih ciljeva festivala je povezivanje institucija, teoretičara, fotografa, medija i publike. Zvezdan Mančić kaže da “autori koji se bave umetničkom i dokumentarnom fotografijom danas nemaju mnogo prostora za izgradnju karijere”. Zato razvijaju “tržište fotografije i društvenu svest koja fotografiju prepoznaje kao resurs. Vizualizator godinu za godinom promoviše najviše domete naše i svetske fotografije.
Kroz kontakte sa gostima iz inostranstva stvaramo prilike da domaći autori nađu put do internacionalne scene. Učešće na festivalu domaćim autorima pruža priliku da prezentuju svoj rad stručnoj i široj javnosti, što doprinosi njihovoj boljoj vidljivosti i otvara mogućnosti za dalju izgradnju karijere”.
Objašnjava i da se Vizualizator “obraća svima, od fotografa, preko stručne javnosti do šire publike, svim poznavaocima i poštovaocima fotografije i umetnosti. On nastoji da predstavi, ali i da uključi i obrazuje”. Ovo poslednje je naročito važno s obzirom da “kvalitet medijski prisutne fotografije sa godinama opada i to predstavlja veliki problem za profesionalnu fotografiju koja ima odgovornost prema publici. Mediji se okreću građanskom novinarstvu i fotografiji lišenoj sadržaja. Javnost, sa druge strane, nema zadovoljavajući nivo vizuelne pismenosti. To pojedince koji karijeru grade kao profesionalni fotografi dovodi u nezavidnu situaciju”. Vizualizator edukuje širu javnost time što “uspostavlja kriterijume vrednosti koji prepoznaju šta znači ozbiljna, profesionalna fotografija, i što širu publiku uči razumevanju simbola fotografije”.
Važnost festivala prepoznala je pre svega ovdašnja stručna javnost, Turistička organizacija Beograda i međunarodne organizacije koje su, ističe Mančić, “tokom proteklih godina pružile najveću potporu”. Nije jasno zašto Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda i Sektoru za savremeno stvaralaštvo pri Ministarstvu kulture “na čije smo se konkurse tokom proteklih godina uredno javljali”, ne odgovara ovaj jedini festival fotografije u regionu.
Ovogodišnji Vizualizator počinje izložbom People in need internacionalno priznatog fotografa Espena Rasmusena, koji će održati i radionicu za profesionalne fotografe. Radovi predstavljeni na ovoj izložbi, dokumentujući i na autoru svojstven način definišući kompleksne probleme današnjice, konfrontiraće publiku sa surovom realnošću socijalnih i ekoloških katastrofa. Od domaćih učesnika Mančić izdvaja Emu Bednarž i goste Lorenca Kastorea iz Italije i Boru Rudića iz Severne Makedonije. Tradicionalno, predstaviće se i mladi autori, kao i najuspešniji učesnici nacionalnog konkursa za najbolju fotografiju u medijima, Press Photo Srbija.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
