fotografije: ministarstvo kulture i informisanja
Nakon običaja proslavljanja porodične slave, tradicionalne narodne igre kolo i pevanja uz gusle, na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa je i Zlakusko lončarstvo
Uneskov Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na prošlonedeljnom zasedanju odlučio je da na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva uvrsti Zlakusko lončarstvo iz Srbije. I, to je dobra vest.
U selu Zlakusa živi oko 600 stanovnika. Nalazi se na sredokraći puta od Užica do Požege uz reku Đetinu, ispod Gradine. Zovu ga – selo lončara. S kolena na koleno, u njemu se tri veka unazad prave zemljani lonci, đuvečare, pržulje, pekače, sačevi, činije, oke i drugo posuđe na način i od materijala kojih nema ni na jednom drugom mestu.
Prvo se uzmu glina – gnjile, kako se kaže u Zlakusi – iz sela Vranjani nadomak Požege, i kalcit, na lokalnom jeziku se kaže vrsta zato što se kopa u Vrstama, delu susednog sela Rupeljevu. Glina se kopa na dubini od dva do osam metara, a kalcit u majdanu starom više od 200 godina. Glina i kalcit se pomešaju u idealnom odnosu 1:1. Onda se uzme ručno grnčarsko vitlo koje lončari zovu kolo. Etnografi kažu da se vitlo kao što je to zlakusko zadržalo još samo u nekim delovima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a da ga u Španiji i Portugaliji, gde su ga takođe
koristili, više nema. Zlakusko vitlo se izrađuje od drveta. Sastoji se od okruglog točka prečnika 33 cm i debljine 5 cm, točak je na osnovi visine 22 cm koja prolazi kroz krst čiji su kraci povezani sa točkom stubićima visine 14 cm.
Izrada posude se počinje od dna, komadom gline u obliku pogače. Zidovi se grade zidanjem, dodavanjem slojeva gline u obliku kobasice – lončari kažu sudžuk – a dorađuju se posebnim alatom i okretanjem vitla. Alat je od prirodnih materijala. Bočilo je konusno parče drveta kojim se sud sa unutrašnje strane „boči“, daje mu se zaobljena forma i istovremeno se ujednačuje debljina zidova. Kustura ili kostura je drveni nož kojim se skida višak gline. Rub je komad krpe ili kože kojom se formira obod i gladi sud sa spoljne strane. Šaraljka je zarezani drveni štapić kojim se posuda ukrašava.
Posle sedam do deset dana sušenja na vazduhu i dimljenja u sušionici, posuda se peče na otvorenoj vatri, žižanici, što je još jedna specifičnost zlakuskih lončara. Posuda se postavi na ravnu podlogu od drvenih oblica, pa se onda cela opkoli i prekrije oblicama i granjem i zapali se. Peče se dok sudovi ne pobele. Gotove posude su čvrste i otporne na vatru, zapremine od jednog do sto litara, i koriste se za kuvanje i pečenje hrane.
Devedesetih godina prošlog veka malo ko je u Zlakusama pravio keramičke posude. Sofija Bunardžić, akademska slikarka iz Užica, kaže da je tada zatekla samo petoricu grnčara, kao i da je okolina njihov zanat smatrala prevaziđenim i nije bilo izgleda da će ih iko naslediti. Njenom inicijativom 1995. godine osnovana je Međunarodna kolonija umetničke keramike, s namerom da umetnici prave skulpture istom starom tehnikom kojom lončari prave posuđe, i da se time tradicionalni zanat oživi. Prva kolonija je održana u domaćinstvu majstora grnčara Milana Savića, a do sada je u Zlakuski stvaralo 350 umetnika iz zemlje i inostranstva. Danas se proizvodnjom zemljanih posuda bavi deset domaćinstava u kojima se najmanje po dva člana bave grnčarstvom, a zahvaljujući Sofiji Bunardžić u Umetničkoj školi u Užicu izučava se zakuska keramika kao spoj tradicije i umetnosti.
Da bi zaštitili svoje posude od robe koja nije autentična a pune su ih pijace i vašari, zlakuski lončari su 2006. godine osnovali Udruženje. Darko Tešić, predsednik ovog Udruženja, i njegov brat Žarko, četvrta generacija lončara u porodici, inicirali su da Užička gradska skupština osnuje komisiju koja utvrđuje autentičnost proizvoda, i garantuje da su napravljeni po elaboratu o zaštiti geografske oznake. Svaka zlakuska posuda mora da ima tri žiga: da je ručni rad, oznaku majstora i žig Zlakuse, plus sertifikat.
Udruženje lončara „Zlakusa“ je jedan od inicijatora da se njihova tradicija nominuje za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalne baštine. Proceduru za upis pokrenulo je Ministarstvo kulture prošle godine, sa Nacionalnim komitetom za nematerijalno kulturno nasleđe i Nacionalnom komisijom za saradnju sa Uneskom. U Ministarstvu ističu da je ovaj upis značajan za međunarodnu promociju kulturnog nasleđa Srbije, ali je i podsticaj očuvanju tradicionalnih zanata. Pre Zlakuskog lončarstva, na Uneskovu Reprezentativnu listu upisana su još tri elementa: običaj proslavljanja porodične slave, tradicionalna narodna igra kolo i pevanje uz gusle. Sledeći će biti, kako je najavljeno iz Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, rakija i kajmak.
Požar u Deliblatskoj peščari, za koji se nedavno tvrdilo da je pod kontrolom, i dalje se širi. Vremenska prognoza je za gašenje požara krajnje nepogodna. Koliko je hektara do sada zaista izgorelo i kolika je površina ugrožena?
“Nije narcisoidnost rezervisana samo za muškarce, međutim, ako imate moć – ekonomsku moć, poziciju u društvu – i narcisoidni ste, vi koristite tu moć. A muškarci su ti koji vekovima drže moć, novac i najbolje pozicije na poslu, pa njihova narcisoidna ličnost nanosi mnogo veću štetu”
Na filmu žene mogu biti heroine, majke, ratnice i naučnice, a da ipak nemaju šta da kažu jedna drugoj. Bekdel test jednostavan je kriterijum koji pita da li dve žene u filmu razgovaraju o nečemu drugom osim o muškarcu. Ipak, šokantno veliki broj filmova ne uspeva da ga prođe
Požar koji ovog leta šeta Evropom posetio je i Dugi otok u Hrvatskoj, iako važi za izolovano mesto. Delove koji su opisani u ovom tekstu, poput Parka prirode Telašćica, srećom, nije dirao
Nikola Kalinić prošao je buran put u odnosu sa navijačima i Crvenom zvezdom. Godinu dana pre isteka ugovora, završava igračku karijeru i ostaje u klubu kao pomoćni trener, ali ostaje pitanje ko je zapravo doneo odluku da je vreme za kraj
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
