Po uzoru na nedelju mode Pariza, Londona i Njujorka, u Beogradu je održana jedna od ukupno dve manifestacije tog sadržaja. Da li su Beograđani privilegovani procenom organizatora da su potrebe ovdašnje publike i tržišta srazmerne obimu ovog spektakla i koje su preporuke modne industrije
U organizaciji modne agencije Select od 13. do 19. oktobra prikazane su dve etape dvanaest revija domaćih i stranih modnih brendova i izložba fotografija Đorđa Grujice u prostoru KPGT-a i u Kristalnoj dvorani hotela Hajat.
Tommy Hilfiger
Modna kuća „Tommy Hilfiger“, kao jedna od vodećih svetskih tekstilnih kompanija, otvorila je beogradsku Nedelju mode svojom kolekcijom za jesen–zimu 2003. Američki robni brend sa prodajnom mrežom u više od sedamdeset zemalja sveta – obojen skoro uvek u belo, plavo i crveno – plasira još od 1985. kao pozitivan životni stil mušku, žensku i odskora dečiju odeću i širok asortiman pratećeg programa namenjen svima koji žele da izgledaju elegantno, a da se istovremeno osećaju moderno i sportski. Takav pristup („klasika sa preokretom“) zaštitni je znak kompanije vidljiv i na prikazanoj reviji i može se opisati kao „retro 60-ih“ godina. Novina su odela koja ne simbolizuju establišment, već nešto ležerno i dobro skrojeno, uz uobičajen sportski i trikotažni program od teksasa, pamuka, vune i tvida – moderna tehnologija tretiranja tkanina s tradicionalnim motivima riblje kosti… Tommy Hilfiger je svojevremeno izjavio: „Ifitwasn’tforrock’nroll, Iwouldneverhavebeenadesigner.“ Njegova fascinacija nevinim vremenom engleskog roka, pre psihodelije, droga, Vudstoka i pojave Bitlsa i Tvigi, kao i Stonsima kasnije – i te kako je prisutna u izrazu ovog brenda: uske jakne i pantalone, tanke kravate, lakirane kožne čizme, izgled tanane, seksi i ženstvene žene sa stavom, na izvestan način uniseks moda nabijena elektricitetom, zvukom i pokretom.
Sreća
Preporuke domaćih kuća koje izrađuju trikotažu kreću se od etno stila u formi i motivima (Igo trikotaža) do svedenih linija sa elementima savremenog (vanvremenog) odevanja. Modna kuća „St. George“, s višegodišnjom tradicijom uspešnog rada i plasiranja na domaćem i sve širem stranom tržištu, ovom prilikom se predstavila revijom kreatora uveliko afirmisanih u različitim oblastima likovne i primenjene umetnosti. Zoran Grkinić, Sofija Kuzmanović, Ana Đorđević i Sonja Krstić su u četiri različite priče svojim dizajnom oplemenili prediva, teksturu materijala, kolorit i ponudili niz mogućnosti za kombinovanje pristupačnih, udobnih i autentičnih odevnih komada za tekuću sezonu i celu porodicu.
Uppa Druppa
Akcenat na stilu odevanja šezdesetih i pokoji glamurozan element osamdesetih godina prisutni su u gotovo svim porukama autora modnih tendencija za ovu i predstojeće sezone za svaku priliku i svako doba dana. Ili drukčije: od kancona, šansona i ostalih romansi, preko popevki, orijentalnog zvuka i ritma, ABBA, Madonne, Grace Jones, disco light showa, R’n’R, sve do obrada u tehno maniru, predstavili su se: Uppa Druppa (Tanja Aleksić), Kostadinov Ilija, Smilja Grujesković, Bojana Ilić, P…S fashion, Iana Kids, Sreća (Vladanka Celić), sveprisutniji Mango i Springfield. Poput sveprisutne ideje o globalizaciji, ukrštanju različitih kultura, simbola i potreba, pronađite se u štraftama i prugama, meliranom krznu, plisiranim suknjama, karnerima, resama, štras detaljima, šubarama, faltama, šiš-miš-rukavima, kontrastima boja, natkolenicama ili grejačima u aerobik stilu, balskim haljinama i odelima, zakrpama, natpisima i aplikacijama, maloj crnoj haljini, ekološkim materijalima u šarama na koži živih bića… I sve to sa što manje ili bez militari oznaka, a kamoli namera.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oko Olivera Dragojevića postoji nacionalni konsenzus u Hrvatskoj: vole ga i na levici i na desnici, i stari i mladi, i Dalmatinci i ostali... Zato je u njegovoj Veloj Luci 35.000 pevalo njemu u čast, a desilo se i hapšenje Željka Keruma
U vreme kada je bio zvezda, Armi Hemer je radio sa rediteljima najvećeg profila, sa Lukom Gvadanjinom na primer. A onda je postao jedna od ličnosti Kansel i #MeToo ere, junak romana i glavni glumac filma koji je sniman u Zagrebu
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
