Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Kada ostavimo po strani sve bizarne i nepotrebne detalje koje smo videli tokom gotovo mesec dana ovog “rijaliti suđenja”, neophodno je razmotriti zašto je ono istorijsko i šta nam govori o trenutku u kom živimo
U trenutku pisanja ovog teksta (utorak prepodne), u američkoj državi Virdžinija je oko tri ujutru. Sedmoro ljudi, ključnih za ovu priču, verovatno – spavaju. Uskoro će se probuditi, zaputiti u sudnicu Okruga Ferfaks i sa sudijom Peni Azkarat razmotriti da li su doneli konačnu odluku. Oni treba da se izjasne o tome da li je glumica Amber Herd oklevetala bivšeg muža, glumca Džonija Depa i obrnuto – da li je on oklevetao nju.
U petak 27. maja, advokati obeju strana dali su završne reči, porotnici su dobili instrukcije i otišli da vagaju ko je koga više uvredio.
U istoriji masovne kulture do sada nije zapamćeno suđenje sa ovolikim publicitetom. Pri tome, nije zgoreg podsetiti: ovo nije suđenje za ubistvo, masovnu pucnjavu, ratni zločin, niti bilo šta iz korpusa krivičnih dela koja su tradicionalno uznemirujuća za javnost. Ovo je građanska parnica, po privatnim tužbama dvoje ljudi koji se sude zbog klevete.
Na zahtev obeju strana, ovo suđenje prenošeno je direktno na različitim internet platformama. Mogli smo da biramo kako ćemo ga pratiti: preko različitih kablovskih mreža (doduše, samo u SAD), striming platformi ili Jutjub kanala. Imali smo izbor i da li ćemo gledati “nasuvo”, odnosno, samo direktan prenos iz sudnice ili uz komentatore, najčešće pravne eksperte ili novinare koji prate kulturu slavnih.
U moru prljavog veša, njene reči protiv njegove i njegove protiv njene, živopisnih svedoka, dramatičnih zapleta i raspleta, najviše je stradala činjenica da je ovo suđenje za klevetu. Ali zato, možemo da napravimo presek ključnih likova, njihovu karakterizaciju, koju funkciju imaju u ovom dramskom zapletu…
ZVEZDE SUĐENJA: Posle ovog suđenja, život više neće biti isti za dve žene, a nijedna od njih nije Amber Herd. Reč je o Kamil Vaskez iz pravnog tima Džonija Depa i Ilejn Bredehoft iz pravnog tima Amber Herd. Kamil Vaskez je mlada, brzomisleća, inteligentna i atraktivna. Tokom suđenja postala je zvezda društvenih mreža, ali i medija koji uporno pokušavaju da otkriju što više privatnih detalja o njoj. Svaka interakcija između nje i Džonija Depa koju su kamere uspele da uhvate, može se naći na internetu. Video-kompilacije njih dvoje kako razmenjuju osmehe, dodiruju rame jedno drugom, došaptavaju se – bezbrojne su i sve su napravljene tako da sugerišu kako između njih dvoje postoji i romantična veza. Autori kompilacija su uglavnom korisnici interneta, mahom na Jutjubu i Tiktoku.
Ilejn Bredehoft je sve što Kamil Vaskez nije – advokatica starog kova, sa frizurom “pomalo van mode”, nesnađena sa novim tehnologijama (mnogo puta tokom suđenja zaboravljala je da uključi mikrofon, čak i tokom završne reči). Naravno, postala je tema podsmeha, bezbrojnih mimova i gifova, a sudeći po društvenim mrežama, preti joj opasnost da njeno ime postane podrugljiv izraz, na sličan način kao što internet koristi ime Karen za bilo koju agresivnu ženu koja neće da nosi masku u prodavnici ili za svaku sitnicu zahteva da razgovara sa menadžerom, zove policiju čim vidi Afroamerikanca, i slično… U Srbiji je ime Slavica na sličan način postalo sinonim za žene srednjih godina koje na društvenim mrežama pate za “starim dobrim vremenima” i drže moralne pridike mlađim generacijama. Ilejn će, ako uopšte postane viralno ime, služiti za osobu koja samoj sebi skače u usta: Ilejn Bredehoft je na ovom suđenju više puta postavljala pitanja svedocima, a onda ulagala prigovor čim progovore (u suštini, ispadalo je da stavlja prigovor na sopstvena pitanja) i optuživala svedoke da su pristali da svedoče samo da bi dobili 15 minuta slave. Primedba je besmislena jer su svi svedoci imali obavezu da svedoče i bili bi kažnjeni da su odbili. Poslednjih dana suđenja, toliko je napadala svedoke, da joj je novinar mreže TMZ koji je svedočio o tome kako je došao do video-snimka besnog Depa dok lupa po kuhinjskim ormarićima, uzvratio sa: “Pa, iz istog razloga može da se kaže da ste vi prihvatili da zastupate Amber Herd.”
Osim advokatica, ovo suđenje obeležile su i psihoterapeutkinje: Šenon Kari i Doun Hjuz. Obe su veštačile Amber Herd, ali jedna na zahtev Depovih, a druga na zahtev Herdinih advokata. Karijeva je postala miljenica širokih društvenih masa, dok je Hjuzova bila predmet sprdnje nakon što je opomenuta da ispred sebe ne sme da ima beleške. Sudija joj je naredila da ih preda, a Hjuz je rekla: “Imam samo cedulju”, i predala čitav registrator pun papira.
Vaskez i Bredehoft bile su glavne zvezde suđenja, takoreći, nositeljke dramske radnje. Kari i Hjuz su nosile sporedne uloge. Međutim, tu su i brojni svedoci, u epizodnim ulogama, od kojih su mnogu pokupili ogromne simpatije publike. Pre svih, Ben King, batler u kući u kojoj su supružnici Dep i Herd odseli tokom snimanja Pirata sa Kariba, čovek koji je lično pronašao patrljak srednjeg prsta Džonija Depa, bez kog je glumac ostao kada ga je žena, navodno, gađala flašom votke. Osim što je batler, King je i Englez; a osim što je Englez, savršeno je elegantan, decentan, sa tako finim manirima da se gledalac mora zapitati da li je ozbiljan ili parodira uobičajenu sliku o engleskim batlerima. Osim njega, snažan utisak ostavio je Alehandro Romero, portir u kompleksu u kom Dep poseduje pet penthausa u Los Anđelesu. Romerovo svedočenje je snimljeno unapred, dok je bio u automobilu, jer je, prema sopstvenim rečima, žurio na posao. U jednom trenutku, Romero je povukao i dim iz elektronske cigarete. U svedočenju je rekao da mu je dosta svega, a slično se ponašala i Roki Penington, nekada najbolja prijateljica Amber Herd. Ona je ostavila utisak kao da joj više nije do života, toliko je mrzovoljno odgovarala na pitanja obeju strana. Nije ni čudo, jer je o odnosu Depa i Herd već davala iskaze šest puta, kako zbog ovog, tako i zbog suđenja u Velikoj Britaniji, povodom Depove tužbe protiv tabloida “San”.
Svaka dobra drama mora da ima i jednu kameo ulogu, kratko pojavljivanje superslavne zvezde. U ovom slučaju, to je bila Kejt Mos, jedna od najslavnijih manekenki devedesetih i bivša partnerka Džonija Depa. Mos je svedočila ukupno tri minuta, a pozvana je jer je Herd rekla kako je čula trač o tome da je Dep gurnuo Kejt niz stepenice. Mos je rekla da Dep prema njoj nikad nije bio nasilan, da jeste jednom pala niz stepenice, ali tako što su zajedno istrčavali iz zgrade, padala je kiša, udario je grom, ona se uplašila i sletela niz stepenice. Dep je podigao, vratio u kuću i pozvao lekara.
TIKTOK SUĐENJE: Završne reči advokata obeju strana pre svega su bile prilika da se porota podseti zašto je tu: zbog članka koji je Amber Herd objavila 2018. u “Vašington postu”, u kom piše o svom iskustvu partnerskog i seksualnog nasilja, ali ne navodi ime zlostavljača. Međutim, pominje kada joj se nasilje događalo, pa je svima bilo jasno da je reč o Depu.
Kada ostavimo po strani sve bizarne i nepotrebne detalje koje smo videli tokom gotovo mesec dana ovog “rijaliti suđenja”, neophodno je razmotriti zašto je ono istorijsko i šta nam govori o trenutku u kom živimo.
Bilo je suđenja između slavnih i ranije, ali nije bilo društvenih mreža, bar ne široko zastupljenih. Sa finansijske strane, biće zanimljivo, i sigurno će neko to već izračunati koliko su Jutjub kanali koji su prenosili suđenje zaradili od pregleda. Međutim, većina onih koji prate suđenje, zapravo, uopšte nije gledala prenose, već isečke, koji su često premontirani, neretko pristrasni, a uvek istrgnuti iz konteksta. Tu dominira Tiktok, kao mreža sa kratkim video-formama, u kojima se ismeva jedna ili druga strana u ovom suđenju. Posebna priča je Tviter. Tamo je dovoljno otići na jedan od dva heš tega: #JusticeForJohnnyDepp (pravda za Džonija Depa) i #IStandWithAmberHeard (stojim uz Amber Herd) i videti koliko je nezdrave i toksične polarizacije u celom svetu, čak i u Srbiji. Sudeći po društvenim mrežama, Herd je trenutno najomraženija žena na svetu. To nije novo, uvek postoji neko koga ljudi vole da mrze. Problem je što se kod pristalica i jedne i druge strane upadljivo vidi sklonost ka tome da ono drugo liše svih ljudskih svojstava, da šalju pretnje smrću i imaju ozbiljne izlive mržnje.
Trenutno je internet većinski na strani Džonija Depa. Objašnjenje se krije u karijeri dugoj skoro četiri decenije, pa bazu fanova ima u nekoliko generacija: dok je za publiku koja sada ima oko 40 Dep seks simbol i glumac u kog su svi bili zaljubljeni, za mlađe je on Džek Sperou iz Pirata s Kariba, junak koji im je obeležio detinjstvo. Me Too talas, na kom je Herd napisala članak u “Vašington postu”, raskrinkao je mnoge ljude koje smo voleli: Bila Kozbija, Kevina Spejsija, Luisa CK… Navodimo samo one koji su priznali krivicu za seksualno nasilje za koje su optuženi. Fan kultura je emocionalno napunjena: slavne obožavamo, pa nam neretko biva slomljeno srce kada se ispostavi da su loši ljudi. U tom kontekstu, ako porota presudi u korist Depa, za deo javnosti ovo će biti neka vrsta vraćanja onoga što im je Me Too uzeo.
Iako je veliki deo tvrdnji Amber Herd na sudu opovrgnut, njen tim je ipak dao validne dokaze da je Dep u određenoj meri bio nasilan prema njoj, makar verbalno, što je i priznao na sudu. Ovo može da bude prilika da javnost uđe dublje u fenomen partnerskog nasilja i nauči razliku između veze u kojoj je samo jedna strana nasilna i veze koja je – nezdrava. A u takvoj, oboje su i nasilnici i žrtve. Međutim, ovo je i dalje suđenje za klevetu, a odluku treba da donese porota.
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve