Uoči početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, organizacija Oksfam je saopštila da su se prošle godine u svetu pojavila još 204 nova milijardera.
Oksfam je naveo da raste i bogatstvo superbogatih: njihovo ukupno bogatstvo poraslo je sa 13 biliona američkih dolara na 15 biliona u toku jedne godine.
Nasuprot tome, 733 miliona ljudi nema dovoljno hrane – to je oko 152 miliona više gladnih nego pre pet godina.
Prema Oksfamu, trenutno u svetu postoji 2.769 milijardera. Njihova ukupna imovina, navedeno je u studiji, rasla je tri puta brže u 2024. nego u prethodnoj godini.
Bogatstvo deset najbogatijih milijardera raslo je u proseku za 100 miliona dolara dnevno.
Nasuprot tome, broj ljudi koji žive ispod proširene granice siromaštva, koju je utvrdila Svetska banka, a koja iznosi 6,85 dolara dnevno, stagnira od 1990. godine i iznosi gotovo 3,6 milijardi, stoji u studiji Oksfama.
Sve veći jaz pretnja demokratskim društvima
Prema navodima autora studije, bogati su veliki dobitnici kriznih godina. Sa stanovišta ove humanitarne organizacije, rastući jaz ima posledice za globalnu zajednicu, ali i za nacionalna društva.
Jer superbogati su se ciljano pobrinuli za to da nepravedne strukture ostanu stabilne.
„Ekonomski jake zemlje na globalnom severu nastavljaju da postavljaju pravila od kojih superbogati i njihove korporacije imaju koristi“, stoji u izveštaju. To je, stoji u studiji, još uvek posledica kolonijalizma.
Izvršna direktorka nemačkog Oksfama, Serap Altinišik, upozorava na negativne posledice za demokratije:
„Jer bogatstvo ide ruku pod ruku s političkom moći. To vidimo danas na inauguraciji američkog predsednika Donalda Trampa, predsednika milijardera kojeg podržava najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask.“
Altinišik kritikuje: „Rast bogatstva superbogatih je neograničen, dok jedva da ima ikakvog napretka u borbi protiv siromaštva.“
Američki tehnološki preduzetnici na čelu
Izveštaj se temelji na podacima časopisa „Forbs“. „Čak i kad bi preko noći izgubili 99 procenata svog bogatstva, i dalje bi bili milijarderi“, navela je organizacija za pomoć i razvoj.
Na takozvanoj Forbsovoj listi nalaze se i američki tehnološki preduzetnici Džef Bezos (Amazon), Mark Zakerberg (Meta), Leri Elison (Orakl), Bil Gejts i Stiv Balmer (Majkrosoft) te Leri Pejdž (Guge). Najbogatiji Nemac je hamburški logistički preduzetnik Klaus-Mihael Kine.
Veruje se da superbogati takođe imaju sve veći uticaj na poresko zakonodavstvo. Na primer, u smanjenju poreza na dobit, neadekvatnom oporezivanju kapitalnih dobitaka, oslobađanju od poreza na nasledstvo i ukidanju poreza na bogatstvo.
„Između 1990. i 2017. godine broj zemalja s porezom na dodatu vrednost utrostručio se s 50 na više od 150, dok je broj zemalja s porezom na neto bogatstvo pao s dvanaest na četiri“, stoji u studiji Oksfama.
