Prošla godina donela je još 204 nova milijardera, a bogatstvo najbogatijih ljudi na svetu poraslo je za dva biliona dolara, prema izveštaju Oksfama. Istovremeno, 733 miliona ljudi nema dovoljno hrane
Uoči početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, organizacija Oksfam je saopštila da su se prošle godine u svetu pojavila još 204 nova milijardera.
Oksfam je naveo da raste i bogatstvo superbogatih: njihovo ukupno bogatstvo poraslo je sa 13 biliona američkih dolara na 15 biliona u toku jedne godine.
Nasuprot tome, 733 miliona ljudi nema dovoljno hrane – to je oko 152 miliona više gladnih nego pre pet godina.
Prema Oksfamu, trenutno u svetu postoji 2.769 milijardera. Njihova ukupna imovina, navedeno je u studiji, rasla je tri puta brže u 2024. nego u prethodnoj godini.
Bogatstvo deset najbogatijih milijardera raslo je u proseku za 100 miliona dolara dnevno.
Nasuprot tome, broj ljudi koji žive ispod proširene granice siromaštva, koju je utvrdila Svetska banka, a koja iznosi 6,85 dolara dnevno, stagnira od 1990. godine i iznosi gotovo 3,6 milijardi, stoji u studiji Oksfama.
Sve veći jaz pretnja demokratskim društvima
Prema navodima autora studije, bogati su veliki dobitnici kriznih godina. Sa stanovišta ove humanitarne organizacije, rastući jaz ima posledice za globalnu zajednicu, ali i za nacionalna društva.
Jer superbogati su se ciljano pobrinuli za to da nepravedne strukture ostanu stabilne.
„Ekonomski jake zemlje na globalnom severu nastavljaju da postavljaju pravila od kojih superbogati i njihove korporacije imaju koristi“, stoji u izveštaju. To je, stoji u studiji, još uvek posledica kolonijalizma.
Izvršna direktorka nemačkog Oksfama, Serap Altinišik, upozorava na negativne posledice za demokratije:
„Jer bogatstvo ide ruku pod ruku s političkom moći. To vidimo danas na inauguraciji američkog predsednika Donalda Trampa, predsednika milijardera kojeg podržava najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask.“
Altinišik kritikuje: „Rast bogatstva superbogatih je neograničen, dok jedva da ima ikakvog napretka u borbi protiv siromaštva.“
Američki tehnološki preduzetnici na čelu
Izveštaj se temelji na podacima časopisa „Forbs“. „Čak i kad bi preko noći izgubili 99 procenata svog bogatstva, i dalje bi bili milijarderi“, navela je organizacija za pomoć i razvoj.
Na takozvanoj Forbsovoj listi nalaze se i američki tehnološki preduzetnici Džef Bezos (Amazon), Mark Zakerberg (Meta), Leri Elison (Orakl), Bil Gejts i Stiv Balmer (Majkrosoft) te Leri Pejdž (Guge). Najbogatiji Nemac je hamburški logistički preduzetnik Klaus-Mihael Kine.
Veruje se da superbogati takođe imaju sve veći uticaj na poresko zakonodavstvo. Na primer, u smanjenju poreza na dobit, neadekvatnom oporezivanju kapitalnih dobitaka, oslobađanju od poreza na nasledstvo i ukidanju poreza na bogatstvo.
„Između 1990. i 2017. godine broj zemalja s porezom na dodatu vrednost utrostručio se s 50 na više od 150, dok je broj zemalja s porezom na neto bogatstvo pao s dvanaest na četiri“, stoji u studiji Oksfama.
Biškek, glavni grad Kirgistana, retko se pominje u Srbiji. Malo ko bi umeo da ga pronađe na mapi, a još manje ljudi zna kako tamo izgleda svakodnevni život. Upravo tu živi i igra srpski fudbaler Andrija Milić
Prošle nedelje u Pragu održana je svetska premijera nove knjige Dena Brauna Tajna tajni. U tom gradu je i smeštena radnja ovog romana, a izveštač “Vremena” bio je u pravo vreme na pravom mestu
Kajmakčalan, Dobro Polje, Dojransko jezero i ostala mesta Solunskog fronta ‒ istorija kao iz udžbenika. Imao sam sreće da na ovom putu naletim na oficire iz Srbije i Velike Britanije, na Staff Ride 2025
„Beogradska arena“ će posle sedam godina dobiti novog prvog čoveka pošto je dosadašnji predsednik i bivši košarkaš, Goran Grbović, smenjen
Nakon vedrog jutra i prijatnih temperatura, u Srbiji će popodne stići oblaci, a uveče i noću kiša i grmljavina, posebno na severu zemlje
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
