Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
U Dubrovniku je u ponedeljak temperatura mora dostigla 29,5 stepeni. Ništa bolje nije ni u Crnoj Gori i Grčkoj. Posledice previsoke temperature mora je da ima sve manje ribe, a sve više meduza
Svima je poznat onaj osećaj olakšanja kada se iz vreline uđe u osvežavajuću vodu, morsku rečnu ili jezersku, svejedno. Ovih dana, međutim, ulazak u jadransko more jedva da donosi neko osveženje. More je pretoplo, mlako, nema one zadrške prilikom ulaska u vodu znatno hladniju od vazduha.
U Dubrovniku je juče izmerena najviša temperatura mora otkako postoje merenja Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ) u Hrvatskoj, prenosi Tanjug. U 17 sati iznosila je 29,7 stepeni °C. Tako je srušen rekord koji je držao Rab, gde je 2015. izmereno 29,5 stepeni °C, objavio je portal Indeks.
U ponedeljak se temperature mora na hrvatskom priobalju prema DHMZ-u nisu spuštale ispod 26°C, a iznad 29°C išle su i na Mljetu, u Malinskoj na ostrvu Krku i u Crikvenici.
Život pod „toplotnom kupolom“: Zašto se u Srbiji ne proglašava vanredno stanje
Dosad je rekord temperature mora u Hrvatskoj držao Hvar, a primetno je da je većina najviših temperatura mora zabeležena tokom poslednjih petnaestak godina, što naučnici pripisuju negativnom uticaju klimatskih promena, navodi Indeks.
Ni u Crnoj Gori nije bilo ništa bolje. U Herceg Novom, Budvi i Petrovcu temperatura mora danas, u utorak ujutru, već iznosi 27 stepeni. U Ulcinju je more sa 25 stepeni nešto svežije.
I u Grčkoj je more veoma toplo. U Solunskom zalivu dostiže i 30 stepeni, Na Krfu 27, na Tasosu, Lefkadi i Zakintosu 28, na Rodosu 29 stepeni.
Posledica visokoh temperatura mora je da ima sve manje rivbe, a sve više meduza.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve