Drečavo zelenog papagaja je u Evropu navodno doneo još Aleksandar Makedonski. Poslednjih decenija žive slobodno po gradovima, ima ih par i u Beogradu. Ispostavilo se da im ni zima ne može ništa. Da li je to invazivna vrsta?
Bande zelenih papagaja haraju evropskim gradovima. Krešte, lete tamo-vamo, sa hranom nisu izbirljivi, za druge ptice su nezgodni.
U pitanju je mali aleksandar, papagaj drečave boje, nekih četrdeset santimetara od kljuna do raskošnog repa. Ime zahvaljuje Aleksandru Makedonskom – on ih je doneo u Evropu sa pohoda u Indiji.
Ali, otkud da papagaji slobodno žive recimo u Bonu, gde banda broji preko tri hiljade komada? I ne samo tu, već u celom nemačkom Porajnju, od Diseldorfa do Hajdelberga, a i u Rimu, Parizu, Londonu, Amsterdamu?
Primećeni su i u Beogradu, odakle dolazi naslovna fotografija primirja sa jednim golubom, koju je načinio Lazar Vidić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Žilava ptica
Papagaji su naselili gradove tako što su bežali iz zooloških vrtova i privatnih kaveza, a strahovito se brzo razmnožavaju. Ispostavilo se da mogu da prežive i teške mrazeve, kaže Matijas Oferman, ornitolog iz Bona.
„To je jedini papagaj koji izvorno živi na dva kontinenta, u Aziji i Africi, i to pokazuje koliko su različita staništa. Delom na velikim visinama, delom na visokim temperaturama, vrlo su izdržljivi. U Nemačkoj su raspoređeni uz Rajnu jer obično zime nisu tako oštre“, kaže Oferman za naš njuzleter Međuvreme.
Mali aleksandar je izuzetan letač, dnevno pređe po četrdeset kilometara, pa nije čudo što se širio celim Porajnjem. Postao je gradska ptica.
„Pretpostavlja se da se osećaju sigurnije u gradovima, tamo ređe ima njihovih neprijatelja poput sivog sokola. Takođe, u gradskoj mikroklimi je obično toplije“, kaže Oferman.
Fascinantno je videti jato dugorepih zelenih ptica – prvi put. Možda i drugi i treći. Ali, oni koji žive blizu okupljališta malog aleksandra više nisu u stanju da vide lepotu – samo čuju nesnosno kreštanje i vide gomilu izmeta.
Opasni uljez?
Mali aleksandar je u Evropi uljez i nisu svi oduševljeni što je tu. U Londonu je svojevremeno izdata dozvola za odstrel. Ornitolozi ne mogu da se dogovore da li ovog papagaja ubrojiti u štetočine.
„Ako se može dokazati da imaju negativan uticaj na domaću floru i faunu, onda su invazivna vrsta. Trenutnu su u Nemačkoj na listi za posmatranje, ali možda za par godina dođu na listu invazivnih vrsta“, kaže Oferman.
Problem nije u konkurenciji za hranu, nje ima dovoljno. Ali jeste za stanište. Papagaji se gnezde i polažu jaja najviše u šupljem drveću, kao i mnoge druge ptice.
„A šupljeg drveća ima ionako malo, jer se seče da ne bi palo. Papagaj je dominantan u odnosu na domaće vrste pa ih proteruje. U Španiji i Italiji je zabeleženo da je ovaj papagaj vadio slepe miševe iz šupljina i ubijao ih“, dodaje Oferman.
Kad nigde nema mesta, papagaj ume da progrize fasadu zgrade, često baš tamo gde je detlić izbušio prvu rupu. Tamo dovode mlade na svet.
U gradu Kelnu su našli delimično rešenje: sačekaju da mali papagaji odlete, srede fasadu pa okače kućicu za ptice na to mesto.
StarTech program dodelio je ukupno 500.000 dolara za 12 izuzetnih domaćih inovacija koje nude rešenja za ključne društvene i industrijske izazove – od bezbednosti hrane i sajber zaštite, preko pametnog transporta, do održivog pčelarstva i digitalnog zdravlja.
Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Sekcija istoričara Muzejskog društva Srbije obeležila je 20 godina rada prvom stručnom konferencijom, na kojoj je o istoriji govoreno na osnovu predmeta iz muzejskih zbirki
Odluka Evropske radiodifuzne unije da ne isključi Izrael iz takmičenja za Pesmu Evrovizije 2026 pokrenula je lavinu reakcija, mnoge države otkazale su učešće, dok se prošlogodišnji pobednik odrekao trofeja osvojenog 11. maja prošle godine
Dejan Tomašević novi je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Nekadašnji košarkaš i doskorašnji poslanik Srpske napredne stranke, nije imao nijednog protivkandidata
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
