Drečavo zelenog papagaja je u Evropu navodno doneo još Aleksandar Makedonski. Poslednjih decenija žive slobodno po gradovima, ima ih par i u Beogradu. Ispostavilo se da im ni zima ne može ništa. Da li je to invazivna vrsta?
Bande zelenih papagaja haraju evropskim gradovima. Krešte, lete tamo-vamo, sa hranom nisu izbirljivi, za druge ptice su nezgodni.
U pitanju je mali aleksandar, papagaj drečave boje, nekih četrdeset santimetara od kljuna do raskošnog repa. Ime zahvaljuje Aleksandru Makedonskom – on ih je doneo u Evropu sa pohoda u Indiji.
Ali, otkud da papagaji slobodno žive recimo u Bonu, gde banda broji preko tri hiljade komada? I ne samo tu, već u celom nemačkom Porajnju, od Diseldorfa do Hajdelberga, a i u Rimu, Parizu, Londonu, Amsterdamu?
Primećeni su i u Beogradu, odakle dolazi naslovna fotografija primirja sa jednim golubom, koju je načinio Lazar Vidić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Žilava ptica
Papagaji su naselili gradove tako što su bežali iz zooloških vrtova i privatnih kaveza, a strahovito se brzo razmnožavaju. Ispostavilo se da mogu da prežive i teške mrazeve, kaže Matijas Oferman, ornitolog iz Bona.
„To je jedini papagaj koji izvorno živi na dva kontinenta, u Aziji i Africi, i to pokazuje koliko su različita staništa. Delom na velikim visinama, delom na visokim temperaturama, vrlo su izdržljivi. U Nemačkoj su raspoređeni uz Rajnu jer obično zime nisu tako oštre“, kaže Oferman za naš njuzleter Međuvreme.
Mali aleksandar je izuzetan letač, dnevno pređe po četrdeset kilometara, pa nije čudo što se širio celim Porajnjem. Postao je gradska ptica.
„Pretpostavlja se da se osećaju sigurnije u gradovima, tamo ređe ima njihovih neprijatelja poput sivog sokola. Takođe, u gradskoj mikroklimi je obično toplije“, kaže Oferman.
Fascinantno je videti jato dugorepih zelenih ptica – prvi put. Možda i drugi i treći. Ali, oni koji žive blizu okupljališta malog aleksandra više nisu u stanju da vide lepotu – samo čuju nesnosno kreštanje i vide gomilu izmeta.
Opasni uljez?
Mali aleksandar je u Evropi uljez i nisu svi oduševljeni što je tu. U Londonu je svojevremeno izdata dozvola za odstrel. Ornitolozi ne mogu da se dogovore da li ovog papagaja ubrojiti u štetočine.
„Ako se može dokazati da imaju negativan uticaj na domaću floru i faunu, onda su invazivna vrsta. Trenutnu su u Nemačkoj na listi za posmatranje, ali možda za par godina dođu na listu invazivnih vrsta“, kaže Oferman.
Problem nije u konkurenciji za hranu, nje ima dovoljno. Ali jeste za stanište. Papagaji se gnezde i polažu jaja najviše u šupljem drveću, kao i mnoge druge ptice.
„A šupljeg drveća ima ionako malo, jer se seče da ne bi palo. Papagaj je dominantan u odnosu na domaće vrste pa ih proteruje. U Španiji i Italiji je zabeleženo da je ovaj papagaj vadio slepe miševe iz šupljina i ubijao ih“, dodaje Oferman.
Kad nigde nema mesta, papagaj ume da progrize fasadu zgrade, često baš tamo gde je detlić izbušio prvu rupu. Tamo dovode mlade na svet.
U gradu Kelnu su našli delimično rešenje: sačekaju da mali papagaji odlete, srede fasadu pa okače kućicu za ptice na to mesto.
Troje ljudi je poginulo nakon što se autobus sa radnicima firme "Healthcare" prevrnuo kod Sremske Mitrovice. U bolnici je zadržano 39 ljudi, sedmoro je na intenzivnoj nezi
Nakon sastanka sa direktorima ruskih naučnih instituta „Gamaleja“ i Nacionalnog centra za radiologiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija razvija vakcinu koja bi mogla da pomogne obolelima od raka i da Srbija planira da se priključi tom programu
DigiTalk Konferencija – 24–26. oktobar 2025, Hotel Tami Residence, Niš Hard Times. Tough Choices. Important Ideas.
Ovo nije članak o fudbaleru Vujadinu Saviću i o skandalu koji ga prati. Ovo je pokušaj da razumemo ljudsku dušu u svoj njenoj složenosti. Ovo je priča o svima nama
“Svoja predavanja često počinjem ovako: ‘Odrasla sam u malom gradu, otac mi je bio mesar, majka knjigovođa. Od njih sam naučila da je naporan rad deo života… i kako se prave kobasice’”
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
