Bande zelenih papagaja haraju evropskim gradovima. Krešte, lete tamo-vamo, sa hranom nisu izbirljivi, za druge ptice su nezgodni.
U pitanju je mali aleksandar, papagaj drečave boje, nekih četrdeset santimetara od kljuna do raskošnog repa. Ime zahvaljuje Aleksandru Makedonskom – on ih je doneo u Evropu sa pohoda u Indiji.
Ali, otkud da papagaji slobodno žive recimo u Bonu, gde banda broji preko tri hiljade komada? I ne samo tu, već u celom nemačkom Porajnju, od Diseldorfa do Hajdelberga, a i u Rimu, Parizu, Londonu, Amsterdamu?
Primećeni su i u Beogradu, odakle dolazi naslovna fotografija primirja sa jednim golubom, koju je načinio Lazar Vidić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Žilava ptica
Papagaji su naselili gradove tako što su bežali iz zooloških vrtova i privatnih kaveza, a strahovito se brzo razmnožavaju. Ispostavilo se da mogu da prežive i teške mrazeve, kaže Matijas Oferman, ornitolog iz Bona.
„To je jedini papagaj koji izvorno živi na dva kontinenta, u Aziji i Africi, i to pokazuje koliko su različita staništa. Delom na velikim visinama, delom na visokim temperaturama, vrlo su izdržljivi. U Nemačkoj su raspoređeni uz Rajnu jer obično zime nisu tako oštre“, kaže Oferman za naš njuzleter Međuvreme.
Mali aleksandar je izuzetan letač, dnevno pređe po četrdeset kilometara, pa nije čudo što se širio celim Porajnjem. Postao je gradska ptica.
„Pretpostavlja se da se osećaju sigurnije u gradovima, tamo ređe ima njihovih neprijatelja poput sivog sokola. Takođe, u gradskoj mikroklimi je obično toplije“, kaže Oferman.
Fascinantno je videti jato dugorepih zelenih ptica – prvi put. Možda i drugi i treći. Ali, oni koji žive blizu okupljališta malog aleksandra više nisu u stanju da vide lepotu – samo čuju nesnosno kreštanje i vide gomilu izmeta.
Opasni uljez?
Mali aleksandar je u Evropi uljez i nisu svi oduševljeni što je tu. U Londonu je svojevremeno izdata dozvola za odstrel. Ornitolozi ne mogu da se dogovore da li ovog papagaja ubrojiti u štetočine.
„Ako se može dokazati da imaju negativan uticaj na domaću floru i faunu, onda su invazivna vrsta. Trenutnu su u Nemačkoj na listi za posmatranje, ali možda za par godina dođu na listu invazivnih vrsta“, kaže Oferman.
Problem nije u konkurenciji za hranu, nje ima dovoljno. Ali jeste za stanište. Papagaji se gnezde i polažu jaja najviše u šupljem drveću, kao i mnoge druge ptice.
„A šupljeg drveća ima ionako malo, jer se seče da ne bi palo. Papagaj je dominantan u odnosu na domaće vrste pa ih proteruje. U Španiji i Italiji je zabeleženo da je ovaj papagaj vadio slepe miševe iz šupljina i ubijao ih“, dodaje Oferman.
Kad nigde nema mesta, papagaj ume da progrize fasadu zgrade, često baš tamo gde je detlić izbušio prvu rupu. Tamo dovode mlade na svet.
U gradu Kelnu su našli delimično rešenje: sačekaju da mali papagaji odlete, srede fasadu pa okače kućicu za ptice na to mesto.
