Drečavo zelenog papagaja je u Evropu navodno doneo još Aleksandar Makedonski. Poslednjih decenija žive slobodno po gradovima, ima ih par i u Beogradu. Ispostavilo se da im ni zima ne može ništa. Da li je to invazivna vrsta?
Bande zelenih papagaja haraju evropskim gradovima. Krešte, lete tamo-vamo, sa hranom nisu izbirljivi, za druge ptice su nezgodni.
U pitanju je mali aleksandar, papagaj drečave boje, nekih četrdeset santimetara od kljuna do raskošnog repa. Ime zahvaljuje Aleksandru Makedonskom – on ih je doneo u Evropu sa pohoda u Indiji.
Ali, otkud da papagaji slobodno žive recimo u Bonu, gde banda broji preko tri hiljade komada? I ne samo tu, već u celom nemačkom Porajnju, od Diseldorfa do Hajdelberga, a i u Rimu, Parizu, Londonu, Amsterdamu?
Primećeni su i u Beogradu, odakle dolazi naslovna fotografija primirja sa jednim golubom, koju je načinio Lazar Vidić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Žilava ptica
Papagaji su naselili gradove tako što su bežali iz zooloških vrtova i privatnih kaveza, a strahovito se brzo razmnožavaju. Ispostavilo se da mogu da prežive i teške mrazeve, kaže Matijas Oferman, ornitolog iz Bona.
„To je jedini papagaj koji izvorno živi na dva kontinenta, u Aziji i Africi, i to pokazuje koliko su različita staništa. Delom na velikim visinama, delom na visokim temperaturama, vrlo su izdržljivi. U Nemačkoj su raspoređeni uz Rajnu jer obično zime nisu tako oštre“, kaže Oferman za naš njuzleter Međuvreme.
Mali aleksandar je izuzetan letač, dnevno pređe po četrdeset kilometara, pa nije čudo što se širio celim Porajnjem. Postao je gradska ptica.
„Pretpostavlja se da se osećaju sigurnije u gradovima, tamo ređe ima njihovih neprijatelja poput sivog sokola. Takođe, u gradskoj mikroklimi je obično toplije“, kaže Oferman.
Fascinantno je videti jato dugorepih zelenih ptica – prvi put. Možda i drugi i treći. Ali, oni koji žive blizu okupljališta malog aleksandra više nisu u stanju da vide lepotu – samo čuju nesnosno kreštanje i vide gomilu izmeta.
Opasni uljez?
Mali aleksandar je u Evropi uljez i nisu svi oduševljeni što je tu. U Londonu je svojevremeno izdata dozvola za odstrel. Ornitolozi ne mogu da se dogovore da li ovog papagaja ubrojiti u štetočine.
„Ako se može dokazati da imaju negativan uticaj na domaću floru i faunu, onda su invazivna vrsta. Trenutnu su u Nemačkoj na listi za posmatranje, ali možda za par godina dođu na listu invazivnih vrsta“, kaže Oferman.
Problem nije u konkurenciji za hranu, nje ima dovoljno. Ali jeste za stanište. Papagaji se gnezde i polažu jaja najviše u šupljem drveću, kao i mnoge druge ptice.
„A šupljeg drveća ima ionako malo, jer se seče da ne bi palo. Papagaj je dominantan u odnosu na domaće vrste pa ih proteruje. U Španiji i Italiji je zabeleženo da je ovaj papagaj vadio slepe miševe iz šupljina i ubijao ih“, dodaje Oferman.
Kad nigde nema mesta, papagaj ume da progrize fasadu zgrade, često baš tamo gde je detlić izbušio prvu rupu. Tamo dovode mlade na svet.
U gradu Kelnu su našli delimično rešenje: sačekaju da mali papagaji odlete, srede fasadu pa okače kućicu za ptice na to mesto.
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
U totalitarnim zemljama potpuno se brisala razlika između onog što je istinito i onog što je politički ispravno, tako da su ljudi koji su iz straha ponavljali “politički ispravne reči” donekle i sami verovali u njih – piše u tekstu Lešeka Kolakovskog u najnovijem broju časopisa “Gradac”, čiji naslov “O laži” ukazuje na njegovu temu
O Goranu Tomaševiću, fotografu koji nije bio dovoljno dobar da ga beogradski dnevni list primi u stalni radni odnos, ali jeste da dobije Pulicerovu nagradu, i o njegovoj izložbi u Dubrovniku
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
