Portfolio za sirotinju

Svetska banka procenjuje da polovina sveta živi sa svega 2,5 američkih dolara dnevno, ili čak manje od toga. Dok lideri svetskih sila kopaju rukama i nogama kako bi stabilizovali finansijski sistem najvećih svetskih ekonomija, nudi im se mogućnost uključivanja najsiromašnijih u taj proces preko sprovođenja značajnih inkluzivnih reformi, odnosno širenja finansijskog pristupa među onima kojima je to najpotrebnije.

Sprovođenje takvih reformi podrazumeva promišljanje o pretpostavkama vezanim za finansijski život siromašnih domaćinstava. U osnovi je pogrešno shvatanje da svetska sirotinja nema kapacitet za finansijski život. Istina je suprotna.

Stjuart Raterford, osnivač mikrobanke Grameen u sirotinjskom kvartu Dake, proveo je godinu dana istražujući potrošačke novine i finansijski život stanovnika tog kvarta. U njegovom tzv. finansijskom dnevniku zabeleženo je da iako većina stanovnika živi sa dolarom ili dva dnevno, sva ova domaćinstva nekako su uspela da ostave izvesnu sumu novca u fond za „crne dane“, odnosno za buduća vremena. Jedan takav par, Hamid i Kadeja, zarađuju približno dva dolara dnevno, ali ipak šalju novac u svoje selo, ponekad pozajmljuju komšijama, svake nedelje nešto novca ostave na štednju u banci ili ih čuvaju u „slamarici“ kod kuće. Mada su funkcionalno nepismeni, Hamid i Kadeja vode aktivan i odgovoran finansijski život. Kada se ovi podaci uporede sa dnevničkim zabeleškama iz Indije iIi Južne Afrike, zaključak je isti: siromašna domaćinstva vode kompleksan finansijski život baš zato što su siromašna, a ne uprkos tome.

Hamid i Kadeja i još 150 miliona ljudi iz siromašnih zemljama širom sveta koji pozajmljuju male sume novca u „mikrofinansirajućim“ bankama, dokazuju da su siromašna domaćinstva u suštini „bankabilna“ – pozajmljuju, investiraju i vraćaju zajmove, takoreći bez kolateralne štete. Muhamed Junus, dobitnik Nobelove nagrade i osnivač Grameen banke u Bangladešu, smatra da mali zajmovi siromašnim domaćinstvima pozitivno utiču na produktivnost tako što podstiču samozapošljavanje. Čak i samozaposlena domaćinstva moraju da pozajme novac za privatne svrhe (zdravlje, školarine za decu, ishrana…) Iako globalni mikrofinansijski pokret nudi nadu, finansijskim reformama preti ograničenje originalnom vizijom. Novi pristup finansijskoj reformi mora da se gradi na uspehu mikrofinansija, odnosno zajmova za opšte svrhe. Hitni slučajevi kao što su zdravstveni problemi zahtevaju adekvatno i brzo finansiranje, jer ako lečenje kasni, posledice mogu da budu fatalne.

Hamid i Kadeja i milioni drugih imaju kapacitet da štede. Finansijski dnevnici otkrivaju inovativne ideje kao što su klubovi za štednju na nivou zajednice i mehanizmi samodiscipline. Banka Grameen, koja može da prikupi depozite preko različitih institucija, danas više prima novac nego što ga pozajmljuje. Dnevnici otkrivaju i da siromašna domaćinstva dobro upravljaju novcem tražeći fleksibilne i pouzdane instrumente koji odgovaraju njihovim potrebama. Njihova glavna briga je dotok novca. Oni nemaju pogodnosti poput kreditnih kartica i stoga su im potrebni alternativni pouzdani finansijski instrumenti koji će im pomoći da se domognu priliva novca. Decenijama se vodila borba za pristup finansijama u siromašnim zemljama, ali je u nekim od njih prekomerna zaduženost postala je ozbiljan problem. Siromašni potrošači zaslužuju proizvode po normalnoj ceni i fer kredite, jer osim što imaju ograničene resurse, njima nedostaju i adekvatne poluge do resursa koji su im na raspolaganju.