Neka drugi kupuju

Samo dve od 15 najvećih ekonomija očekuju da će ostvariti rast u 2009. godini: Kina i Indija. Brazilska vlada i dalje smatra da takođe može da dostigne pozitivan rast u ovoj godini, iako analitičari spolja ne nasedaju na to. Nazovimo ove tri države BIK. BRIK – Brazil, Rusija, Indija, Kina – poznatiji je akronim, skovao ga je 2001. glavni ekonomista Goldman Sača Džim O’Nil kao skraćenicu za globalne ekonomske gigante u rastu. Sredinom juna, lideri četiri BRIK države čak su održali svoj prvi samit. Ali Rusija, zemlja bogata resursima sa inače posustajućom ekonomijom i sve manjom populacijom, nije u istom čamcu sa ostatkom BRIK bratstva. Ima užasnu godinu, Svetska banka predviđa da će se njen BDP smanjiti za 7,9 odsto, mnogo više nego što će se smanjiti BDP ostalih top 15 ekonomija.

Ako države BIK uspeju da održe rast čak i kad se Sjedinjene Države i Evropa batrgaju, to će označiti da je posle mnogo vremena Amerika izgubila titulu onog ko predvodi i vuče globalnu ekonomiju. O’Nil je rekao da je „pojmljivo“ da će kineska ekonomija biti jednaka G7 grupi zapadnih sila plus Japan. Ovo zvuči kao loša vest za Ameriku – i sigurno će izazvati najrazličitije nove komplikacije na globalnoj političkoj sceni. Sa čisto ekonomskog stanovišta, međutim, uspon BIK je odličan zbog toga što nudi privlačan izlaz iz trenutnih problema.

Diskusije o američkom gubljenju pozicije globalnog vođe često se pretvaraju u predviđanja o prokletstvu i poređenju sa Rimskim carstvom. Kada je Rim pao, tehnološki napredak bio je vekovima zaustavljen, a Evropa je utonula u mračni Srednji vek. Uspon i pad ekonomske moći od zore modernog kapitalizma u XVII veku druga je priča. Moć se pomerala i ponekad dovodila do nasilnih konflikata, ali životni standard stalno se poboljšavao, čak i u zemljama koje su izgubile titulu najmoćnijih – Britanija je najsvežiji primer.

I tako, dok Sjedinjene Države prepuštaju ekonomsku dominaciju nečemu mnogo zamršenijem, to ne znači potpuni pad. Amerika je sačuvala mnogo jakih tačaka – sjajni univerziteti, milioni ambicioznih imigranata, kultura koja slavi preuzimanje rizika – koje su teško dostupne drugim državama. Samo zato što Sjedinjene Države nisu u svemu najvažnije, ne znači da više neće biti konkurentne.

Čak, Amerika bi mogla da ispadne i mnogo konkurentnija. Američka dominacija poslednjih godina donela je izmešane dobrobiti. Mnoge zemlje postale su ovisnici o prodaji američkim kupcima i ulivale su kapital u SAD kako bi se kupovina nastavila. Ti uplivi održavali su jak dolar i držali u životu američke izvoznike; takođe su opteretili Amerikance neodrživim dugovima koji su doveli do finansijske krize. Sada niko spolja nije voljan da pozajmi slomljenom američkom domaćinstvu, a američka vlada trenutno je svetski lider u pozajmljivanju i trošenju. Ali, kao što smo upravo naučili na primeru američkog potrošača, ne može se večno pozajmljivati i trošiti.

U nekoj bližoj budućnosti Sjedinjene Države moraće da počnu da žive od svojih sredstava – ili bar u većoj meri nego sada. Da bi se nova oskudna Amerika sačuvala od udara globalne ekonomije, neko mora da pokrene potražnju. Evropa i Japan imali su još veći pad od Amerike, a spororastuća populacija teško da će potpaliti potrošački bum. Ostaju države BIK kao jedini kandidati. Ove ekonomije pojedinačno još su previše male, visine njihovog BDP-a zajedno i dalje su manje od polovine američkog. Ali one se brzo šire. Njihov uspon nagoveštava ekonomski pad za Ameriku. Ipak, što pre se to dogodi, pre će početi trajan globalni ekonomski oporavak. Napred BIK!