Meridijani

Moskva: Milioni nezaposlenih

U Rusiji trenutno je bez posla šest miliona ljudi, što je za milion više nego u novembru prošle godine, saopštio je šef nacionalne službe za zapošljavanje Jurij Gertsij. Sličan podatak objavilo je i rusko Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite u ponedeljak – broj nezaposlenih građana u Rusiji u januaru 2009. godine uvećao se na 1,5 miliona. Agencija RIA Novosti navodi podatak da je, zaključno sa 21. januarom, broj „novih“ nezaposlenih u Rusiji oko 1.548.000 građana. Ovaj podatak prosledile su ruske firme kako bi se odmerile posledice svetske ekonomske krize, koja je prilično pogodila ovu zemlju koja je prethodnih godina doživela ekonomski „bum“. U decembru prošle godine isto ministarstvo upozoravalo je da bi stopa nezaposlenosti u Rusiji 2009. godine mogla znatno da se uveća, odnosno da može da dostigne broj veći od 2,1 ili 2,2 miliona ljudi. Uzročno-posledično, u 2009. smanjile su se i plate zaposlenih pa je tako agencija Avana personel objavila podatke istraživanja dobijene iz 230 ruskih kompanija iz devet gradova, na osnovu kojih se u 2009. godini predviđa smanjenje ili stagniranje plata. Prema rezultatima tog istraživanja, 70 odsto anketiranih kompanija u oktobru prošle godine planiralo je da poveća plate zaposlenima u proseku za 12 odsto, da bi u decembru 2008. godine 17 odsto firmi povuklo planove za povećanje plata, dok je 40 odsto poslodavaca odložilo te iste planove ili usvojilo odluke o povećanju plata od sedam do devet odsto. Anketirani nezaposleni izjavili su da su spremni da prihvate slabije plaćene poslove (46 odsto), lošiju poziciju u firmi (25 odsto) ili otpremnine (76 odsto). Na osnovu istraživanja koje je sprovela državna ustanova za statistiku u avgustu 2008. godine, bez posla je bilo 4,5 miliona Rusa (sa napomenom da je istraživanje obuhvatilo i one ljude koji se nisu prijavili kao nezaposleni). U moru podataka, zbunjuje to što je rusko ministarstvo saopštilo da su 113.964 osobe ostale bez posla od 1. oktobra 2008. do 21. januara 2009. godine, dok predsednik Dmitrij Medvedev potvrđuje da je najmanje 1,5 miliona Rusa u decembru stajalo u redu za posao, što je više od 20 odsto u odnosu na oktobar.

Sukhumi: Političko ubistvo

U glavnom gradu otcepljene Abhazije, Sukhumi, ubijen je zamenik ministra policije Zakan Džungelija, izvestile su ruske agencije. Agencija Interfaks navodi da je zvaničnik ubijen pištoljem iz blizine sa dva hica, u jednom kafiću u centru grada. „Pucano mu je u glavu i grudi; smrt je bila trenutna“, rekao je Sergej Bagapš, jedan od vodećih lidera u gruzijskom otcepljenom regionu. Ministar spoljnih poslova Sergej Šamba rekao je da je njegovog kolegu ubio nepoznati azilant iz pištolja, uz napomenu da veruje da je ubistvo povezano sa njegovim poslom. Ubijeni zamenik ministra unutrašnjih poslova Džungelija bio je na toj funkciji od 2005. godine. Prema rečima istražitelja Džemala Gogija, za sada nije niko uhapšen uprkos iskazima mnogobrojnih svedoka. Neimenovani izvor iz Ministarstva navodi da je istraga u toku, kao i da su stručnjaci odmah otišli na mesto zločina. Nije utvrđeno da je ubistvo povezano sa političkim statusom Abhazije niti za to za sada postoje implikacije. Rusija je priznala nezavisnost Abhazije u avgustu, uprkos negodovanju Evrope i SAD i nakon mešanja ruskih snaga u sukob u Južnoj Osetiji, drugom otcepljenom gruzijskom regionu. Ono što posebno brine zapadne zemlje, osim stabilnosti u kavkaskom regionu, jeste energetski tranzit od Kaspijskog mora do zapadne Evrope.

Rejkjavik: Prva žrtva

Koaliciona vlada Islanda pala je u ponedeljak zahvaćena talasom nezadovoljstva u narodu, a to je ujedno prva vlada-žrtva svetske ekonomske krize. Premijer Geir Harte dao je ostavku i napustio vladu kojom rukovodi od 2006. godine, a jedan od razloga jeste njegova nespremnost da izađe u susret opozicionim partnerima, Socijaldemokratskoj alijansi, koja traži reizbor novog premijera kako bi se očuvala koalicija. Premijer u ostavci izjavio je novinarima da istinski žali zbog toga što nije moguće nastaviti sa koalicijom. Island je zahvatila kriza u oktobru prošle godine kada su nacionalne banke propale zbog dugova u koje su zapale tokom godina ubrzane ekspanzije, nacionalna valuta krona je oslabila, a mnogi građani Islanda su to debelo platili kroz kreditna zaduženja. Hiljade ljutitih građana demonstriralo je svoje nezadovoljstvo učešćem u „kuhinjskom orkestru“, što su komentatori nazivali „tiganj revolucijom“. Uz sve to, Harteova vlada je nacionalizovala banke i upetljala se u zajam od deset milijardi dolara od MMF-a i pojedinačnih zemalja.

Kabul: Napolje, strana vojsko

Uprkos kiši koja je padala u Mehtar Lamu, glavnom gradu istočne provincije Laghman u Avganistanu, hiljade ljudi je izašlo na ulične proteste prethodne subote zahtevajući okončanje operacija stranih vojnih sila na njihovoj teritoriji. Neposredan povod za proteste bila je pogibija 15 avganistanskih civila, uključujući žene i decu, nastradalih u vazdušnim napadima vojnih snaga SAD protiv talibanskih pobunjenika. Povodom „kolateralne štete“, odnosno ubistva civila, oglasio se i predsednik Avganistana Hamid Karzai kritikujući vojnu operaciju. On smatra da pogibija civila u vazdušnim napadima ide na ruku ekstremistima i pomaže u ostvarenju njihovih ciljeva. Američke vojne snage saopštile su da je u vazdušnom napadu u Laghmanu u petak poginulo 15 militanata, kao i da je napad bio samoodbrana od ekstremista. Ogorčeni demonstranti očigledno ne veruju ni jednima ni drugima dok uzvikuju parole i protiv Karzaija i protiv Amerikanaca. U vojnim operacijama koje su sprovodile strane ili avganistanske snage prethodnih godina nastradalo je najmanje 700 civila. Ove godine očekuju se predsednički izbori, a aktuelni predsednik Karzai, koji više ne uživa podršku svog naroda, biće jedan od kandidata. Ove godine očekuje se i povećanje broja američkih trupa budući da je predsednik SAD Barak Obama rekao da Avganistan i Pakistan predstavljaju „centralni front“ stalne borbe protiv terorizma i ekstremizma.