Meridijani

Johanesburg: Ksenofobija

Sukobi između siromašnih Južnoafrikanaca i afričkih gastarbajtera besne ulicama Johanesburga više od nedelju dana. Oko 13.000 doseljenika pobeglo je iz svojih kuća u strahu od izliva besa domorodaca. Više od 20 njih ubijeno je mačetama, noževima ili vatrenim oružjem, dok ih je oko 100 ranjeno. Prema procenama, u Južnoafričkoj Republici živi oko pet miliona stranih radnika, najviše iz Zimbabvea (tri), ali i iz Mozambika, Nigerije, Angole, Pakistana. U Johanesburgu je uveden policijski čas, i teško naoružane jedinice policije raspoređene su u samom centru grada. Sukobi su poslednjih dana počeli sve više da se šire po siromašnim predgrađima. U proteklih nedelju dana policija je uhapsila 250 izgrednika. Sve su učestaliji pozivi organizacija za ljudska prava i opozicije da i vojska izađe na ulice, jer i izgrednici nose vatreno oružje i koriste bojevu municiju. Vlada je na sastanku u utorak razmatrala upotrebu vojske, ali samo kao ispomoć policiji. Sukobi u Johanesburgu izazvali su čuđenje i zgražavanje širom zemlje. Predsednik Tabo Mbeki okarakterisao je nasilje kao „sramotno i kriminalno“. Nelson Mandela, slavni borac protiv aparthejda i bivši predsednik, zatražio je od svojih sunarodnika da prestanu sa napadima. „Crni kontinent je bio solidaran sa nama u vreme ovdašnje borbe protiv aparthejda. Setite se njihovog tadašnjeg gostoprimstva.“ Južnoafrička vlada obećala je da imigranti neće biti deportovani kad nasilje prestane, kao i da će svi oni koji su morali da odu iz svojih domova dobiti odgovarajuće sklonište. Biskup Pol Ferin iz metodističke crkve, koja je napadnuta tokom vikenda jer se u njoj sklonilo oko 1000 Zimbabveanaca, Mozambičana i Malavijaca, smatra da je nasilje organizovano. Prema njegovoj izjavi koju je preneo BBC izlazi da je rulja tačno znala gde treba da traži gastarbajtere. Za novonastale sukobe on krivi siromaštvo i tešku ekonomsku situaciju u zemlji. Siromašni Južnoafrikanci u došljacima vide konkurenciju za dobijanje posla, stanova, mesta u školama, ali oni često i doprinose povećanoj stopi kriminala. Južnoafrička Republika važi za najbogatiju zemlju podsaharske Afrike, ali je stopa nezaposlenosti jako velika, oko 30 procenata.

Peking, Rangun: Trodnevna žalost

Vlasti Kine i Mjanmara proglasile su u ponedeljak, odnosno utorak trodnevnu žalost u svojim zemljama, zbog prirodnih katastrofa koje su ih zadesile. U Kini se broj žrtava zemljotresa od prošlog ponedeljka u provinciji Sečuan popeo na više od 40.000, dok ih je više od 220.000 povređeno. Pretpostavlja se da je još oko 10.000 ljudi ostalo ispod ruševina, za koje postoji sve manje nade da će biti pronađeni živi. Oko 4,8 miliona ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Rad spasilačkih ekipa otežan je zbog obilnih kiša koje padaju i nepristupačnog terena. Zbog zemljotresa je nakratko obustavljeno i nošenje olimpijske baklje, da bi se „izrazilo najdublje žaljenje za žrtvama zemljotresa“. Provinciju Sečuan u ponedeljak je pogodio još jedan zemljotres jačine šest stepeni Rihterove skale, dvadeseti u nizu jačih potresa. Kineska vlada saopštila je da su nuklearna postrojenja u toj oblasti neoštećena. Pomoć Kini poslali su Japan, Južna Koreja, Rusija, Tajland i Singapur. U Mjanmaru je žalost proglašena u utorak, 18 dana nakon udara ciklona Nargis, kada je, prema procenama, poginulo 78.000 ljudi a oko 60.000 se vodi kao nestalo. Prema saopštenju agencija UN-a, ugroženo je više od dva miliona ljudi. Proglašenje žalosti strane agencije ocenjuju kao prvi nagoveštaj da vojna hunta koja vlada Mjanmarom od 1962. priznaje razmere katastrofe. U ponedeljak je odlučeno da se prihvati pomoć suseda, ali se ocenjuje da to još uvek nije dovoljno da bi ona stigla do svih. Očevici prenose sumornu sliku o hiljadama ljudi bez krova nad glavom, kojima prete glad i bolesti jer pomoć ne dolazi do njih. Mjanmar još uvek ne dozvoljava američkim, britanskim i francuskim brodovima koji se nalaze u blizini njenih obala da isporuče pomoć. Očekuje se da generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun stigne u Mjanmar u četvrtak i poseti region.

Bagdad: Suđenje

Suđenje Tariku Azizu (72), bivšem ministru spoljnih poslova Iraka i zameniku Sadama Huseina, počelo je u utorak u Visokom sudu u Bagdadu, osnovanom za suđenje pripadnicima bivšeg režima. Predsednik sudskog veća biće isti sudija koji je sudio Sadamu Huseinu. Aziz je jedan od bivših iračkih zvaničnika koji su potpisali smrtnu presudu protiv 42 civila, optužena za profitiranje od sankcija, uvedenih posle Zalivskog rata. Pogubljeni trgovci prodavali su hranu po višoj ceni od dozvoljene. Osim Aziza, za isti zločin optuženo je još šest osoba, među kojima i polubrat Sadama Huseina Vatban Ibrahin al Hasan. Aziz se izjasnio kao nevin, a ukoliko se dokaže da je kriv, preti mu smrtna kazna ili doživotna robija. Inače, suđenje je zvanično počelo pre tri nedelje, ali je odmah prekinuto jer je optuženi tražio da mu bude dodeljen novi tim advokata. Kako mu molba nije uslišena, još nije jasno ko će ga braniti. U sudnicu je Aziz ušao uz pomoć štapa, dok njegova porodica tvrdi da je posle pet godina zatočeništva ozbiljno bolestan i da možda nije u stanju da izdrži suđenje. Porodica je izrazila sumnju u fer postupak sve dok je aktuelna iračka vlada na vlasti.