Meridijani

Havana: Džimi Karter na Kubi

Bivši američki predsednik Džimi Karter, koji se od prošlog ponedeljka nalazi u poseti Kubi, tokom obilaska biohemijske laboratorije u Havani izjavio je da nema indicija da Kuba izvozi tehnologiju koja bi mogla da se koristi za masovno uništavanje ljudi. Fidel Kastro pozvao je Kartera da poseti laboratoriju nakon što su prošle nedelje američke vlasti izjavile da Kubi laboratorija u Havani služi za proizvodnju biološkog oružja, koje potom izvozi u „odmetnute zemlje“. Dva sata pre obilaska, Karter se susreo s dvojicom kubanskih disidenata koji zahtevaju promenu jednopartijskog komunističkog režima. Džimi Karter, prvi značajniji američki zvaničnik koji je posetio Kubu od revolucije 1959. godine i dolaska Fidela Kastra na vlast, izjavio je da se video s američkim zvaničnicima pre puta u tu državu. Karter je američku administraciju u više navrata pitao postoje li dokazi da je Kuba uključena u distribuciju informacija koje mogu da se iskoriste u terorističke svrhe. Američki zvaničnici odgovorili su odrečno. Kastro je prošle nedelje na nacionalnoj televiziji ljutito reagovao na tvrdnje američkog podsekretara Džona Boltona da se u havanskoj laboratoriji proizvode potencijalno opasne supstance, te da se Kuba približava zemljama „osovine zla“, državama koje aktivno podržavaju međunarodni terorizam. Kastro je te izjave nazvao ogromnim lažima, insistirajući na tome da se u problematičnoj laboratoriji proizvode isključivo vakcina i lekovi. Međutim, prošlog ponedeljka američki sekretar Kolin Pauel ponovio je tvrdnje svog kolege Boltona. Bivši američki predsednik je na Kubi dočekan s počastima rezervisanim isključivo za predsednike država. Kastro je Džimija Kartera pohvalio zbog njegovih napora od pre dvadeset godina kada je pokušavao da prevaziđe razlike starih neprijatelja – SAD i Kube. Karter je posetio aktivistu veterana Elizarda Sančeza i vođu kampanje za civilna prava Osvalda Pahu, s kojima je razgovarao više od sat vremena o političkim zatvorenicima na Kubi, ljudskim pravima i perspektivi mirnih promena pod Kastrovom vladavinom: „Situacija će se promeniti nabolje, ali ja ne znam kada“, izjavio je Sančez nakon sastanka. Poseta Džimi Kartera Kubi izazvala je interesovanje slično kao i poseta poglavara Rimokatoličke crkve pre više od četiri godine.

Arizona: Preminuo mafijaški bos

Poznati gangster Jozef Bonano, poznatiji kao Džo Banana, preminuo je od posledica srčanog udara u američkoj državi Arizona u 97. godini. Na vrhuncu mafijaške karijere Bonano je upravljao jednom od najvećih njujorških mafijaških porodica i bio je član komisije, koja je zapravo bila bord glavnih mafijaških bosova. Džo Banana rođen je na Siciliji 1905. godine, a u SAD je ilegalno doputovao preko Kube. Hapšen je nekoliko puta pod različitim optužnicama, uključujući i optužbe za šverc oružja namenjen najvećem među najvećim mafijašima – Al Kaponeu. Najslavniji trenutak u Bonanovoj mafijaškoj karijeri svakako je „Banana rat“ od 1964. do 1969. godine, izazvan njegovim pokušajima da smakne mafijaške bosove Karla Gambina i Tomasa Lukezea. Nakon toga Bonano je kidnapovan neposredno uoči svedočenja pred velikom porotom, a zatim je nestao na duže. Nakon sakrivanja ipak se predao federalnom sudu kada su ga pojedinci optužili da je sam organizovao simulaciju vlastite otmice kako bi izbegao svedočenje. Krajem šezdesetih njegov uticaj počinje da bledi i Bonano se trajno smiruje u Arizoni. Američke federalne vlasti su 1984. godine uspele da ga zatvore na osam meseci zbog ometanja istrage protiv njegova dva sina. Narednih 14 meseci proveo je u zatvoru zbog nepoštovanja suda, nakon što je na procesu protiv prominentnih mafijaških porodica u Njujorku odbio da odgovori na pitanja tužioca. Bonano je autor knjige Čovek časti – autobiografija Jozefa Bonana u kojoj tvrdi da mafija nikada nije ni postojala. Bonano je sebe opisao kao „odlučnog kapitalistu“ koji je u životu uspeo zahvaljujući svojim poznanstvima.

Kings Lin: Dileme o marihuani

Britanski naučnici se i dalje nadaju da ekstrakti kanabisa pomažu u oslobađanju simptoma od multipleskreloze uprkos razočaravajućim rezultatima istraživanja do kojih su došli stručnjaci u Holandiji. Mnogi pacijenti koji pate od ove bolesti svedoče da im je marihuana najviše pomogla u oslobađanju simptoma bolnog kočenja mišića. U skorašnjem holandskom istraživanju šesnaestoro pacijenata pilo je tabletu s ekstraktom kanabisa, ali nije osetilo primetnije poboljšanje. Uprkos ovakvim rezultatima, doktor Vilijam Notkat iz bolnice Džejms Pedžet u Kings Linu tvrdi da kod njega dolazi mnoštvo pacijenata koji pate od multipleskreloze i kojima je marihuana olakšala život. Za neuspele rezultate istraživanja, uprkos brojnim svedočenjima o blagotvornosti marihuane, možda je kriv način unošenja ekstrakta ili doza. Lekari uz pomoć stručnjaka nastavljaju ispitivanja, a posebno pažnju nameravaju da obrate prilikom rada s teškim bolesnicima. Ekstrakt marihuane u spreju je najnoviji način pomoću kojeg lekari veoma brzo pacijentu mogu da ubrizgaju potrebnu dozu kako bi simptomi bolesti nestali ili bili umanjeni.