Meridijani

Planeta: Nevreme

Procenjuje se da je u poslednjih desetak dana više od 900 ljudi širom sveta nastradalo u poplavama i odronima zemljišta. Nevreme je zahvatilo velike oblasti u Rusiji, Kini, Indiji, Koreji, kao i centralni deo Evrope. Suočeni s najvećom opasnošću od poplava u poslednjih 100 godina, češki zvaničnici uveli su vanredno stanje, a broj žrtava se popeo na šest pošto se u ponedeljak u Vltavi udavila još jedna osoba. Preko 50.000 ljudi evakuisano je iz glavnog grada ove srednjoevropske zemlje jer se očekuje da će se Vltava izliti iz korita. Nekoliko gradova u Češkoj već je odsečeno zbog nevremena. U međuvremenu su poplave širom Evrope odnele više od 70 života najviše na ruskoj strani Crnog mora, ali i u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj. U Gornjoj Austriji šteta se već procenjuje na preko milijardu eura, dvoje ljudi je nastradalo u okolini najteže pogođenog grada Salcburga. „To je prava katastrofa“, rekao je Vilfrid Vajsgeber, komandant vatrogasne brigade za oblast Donje Austrije, opisujući razorene kuće i uništene pruge. Pošto je sedmoro ljudi nastradalo prošle nedelje u Rumuniji, još troje je pronađeno mrtvo nakon velikih kišnih oluja koje su zahvatile region na jugu zemlje. U Ukrajini je potopljeno preko 80 kuća posle višednevnih padavina.

Veliko nevreme, snažan vetar i obilne padavine obeležile su i turističku sezonu u Španiji i Italiji. Na ruskoj obali Crnog mora u oblasti grada Novorasijsk nastradalo je 46 ljudi i proglašen je dan žalosti. Procenjuje se da ovo nije konačni broj jer ima mnogo prijavljenih nestalih osoba koje su pretežno došle na godišnji odmor.

U Indiji je do sada nastradala 441 osoba u naletu snažnih, nezapamćenih monsunskih kiša. Koreja je takođe pogođena strašnim kišama koje su prouzrokovale ogromne odrone zemlje u kojima je život izgubila 21 osoba. Više hiljada spasilaca još uvek traga za nestalima. Za to vreme u oblasti Unutrašnje Mongolije, u Kini, više od 5.000 vatrogasaca pokušava da ugasi velike požare.

Bogota: Vanredno stanje

U pokušaju da suzbije pobunu levičarskih ekstremista, novi kolumbijski predsednik Alvaro Uribe proglasio je vanredno stanje u zemlji. Nedelju dana po njegovoj inauguraciji, broj žrtava u neredima popeo se na oko stotinu. Predsednik je odlučio da poveća poreze ne bi li podigao platu za 10.000 policajaca, dve mobilne vojne brigade od po 3.000 ljudi, kao i dodatnu pomoć za istražitelje tužilaštva u borbi protiv pobunjenika. Policija je optužila Revolucionarnu armiju Kolumbije –FARC– za pogibiju 20 ljudi prilikom inauguracije novog predsednika prošle srede, a potom je u međusobnom obračunu vladinih snaga, levičarskih pobunjenika i paramilitaraca nastradalo još više ljudi. Uribe je član Liberalne partije, ali ga pobunjenici vide kao desničara jer podržava paramilitarne snage. Poslednji napadi Revolucionarne armije pokazali su da je ova organizacija promenila strategiju i da se osposobila za sukobe u urbanim sredinama. On bi želeo da dobije pomoć od Sjedinjenih Američkih Država, ali američki kongresmeni ne podržavaju takvu inicijativu jer smatraju da bi bogati Kolumbijci trebalo da plaćaju veći porez ako žele da dođe do mirovnog rešenja. Ministar pravde i unutrašnjih poslova Fernando Londono, posle predstavljanja liste zločina koje su počinili pobunjenici, rekao je izveštačima da kolumbijskom demokratskom uređenju preti opasnost ukoliko se građanski rat ne zaustavi. Mirovne organizacije smatraju da će novi vojni planovi Alvara Uribea ići na uštrb ljudskih prava. Posebno su zabrinute zbog plana da se oformi milionska armija doušnika koja bi pomogla vladi u obračunu s pobunjenicima.

Sibir: Irvas za litar votke

Ruska naftna kompanija Jukos planira da izgradi naftovod duži od hiljadu i po kilometara iz dela Sibira do Kine posle otkrića novih naftnih polja u istočnom Sibiru koja poseduju rezerve jednake onima u Kuvajtu. Ovaj strateški projekt od velike važnosti za Moskvu i Peking predviđa eksploataciju 600.000 barela nafte dnevno, a naftovod bi zajedno izgradili Jukos i kineska vlada. Ako se realizuje ovaj projekt, za čije je ostvarenje potrebna oko jedna i po milijarda funti, Jukos bi postao najveća naftna kompanija u Rusiji. Međutim, problem je u tome što se polja nafte nalaze na zemlji starosedelaca Jevenka, koji se tradicionalno bave uzgajivanjem irvasa i lovom. Nevolja za ove ljude nastala je s padom komunizma i privatizacijom kolhoza jer su predstavnici naftnih kompanija za meso irvasa domorocima davali votku. Tako se dogodilo da više nema „domaćih“ irvasa, već samo poneki luta u divljim netaknutim šumama. Starosedeoci ne žele da pristanu na nov način života, ne žele da rade nove poslove, opijaju se i polažu pravo na zemlju. Predstavnici Jukosa su odlučni da sprovedu u delo svoje planove i kažu da lokalno stanovništvo mora da se prilagodi ili ga neće biti. Oni smatraju da je za domaće stanovništvo bolje da se uključi u razvoj područja, jer će na taj način omogućiti sebi bolje životne uslove, a kompanija će uložiti dodatna sredstva u zaštitu životne sredine.