Meridijani

Prag: Atentat na Kasapina juniora

Napadač koji je u prošlu nedelju pokušao da ubije vlasnika praškog kazina Rojal upotrebio je kašikaru jugoslovenske proizvodnje, a češka policija tvrdi da je masakr u centru Praga izbegnut čistom srećom. U eksploziji ručne granate na jednoj od najprometnijih praških pešačkih zona lakše je povređeno 18 ljudi, uglavnom stranih turista koji su sedeli u bašti kazina. „Da bi se povećao smrtonosni efekat, taj tip granate je napunjen metalnim kuglicama. U stvari, malo je čudo da se sve završilo ‘samo’ ranjavanjem 18 ljudi. Bilo je dovoljno malo i eksplozija je mogla da prouzrokuje masakr“, kazao je zamenik šefa češke policije Jaroslav Mahanje. Atentatoru nije pošlo za rukom da ubaci kašikaru u blindirani džip vlasnika kazina Asafa Abutbula, granata se otkotrljala pod vozilo, koje je ublažilo efekat eksplozije koja bi, prema tvrdnji policije, mogla da bude smrtonosna na daljinu od 200 metara. U bolnici je zadržano još samo dvoje povređenih u nedeljnoj eksploziji – Amerikanac i Čehinja kojima su šrapneli povredili stomak. Češka policija priklonila se verziji da je eksplozija u Pragu bila deo obračuna dve izraelske mafijaške porodice u kojem je pre dve godine ispred istog kazina ubijen otac sadašnjeg vlasnika, Feliks Abutbul, poznatiji u podzemlju kao Kasapin.

Asunsion: Tragedija u supermarketu

Najmanje 318 osoba je poginulo, a oko 276 povređeno u požaru koji je izbio u supermarketu u paragvajskoj prestonici Asunsionu, pokazali su najnoviji podaci o broju žrtava. Predsednik Nikarno Duarte zatražio je iscrpnu istragu povodom požara koji je izbio u prošlu nedelju uveče, a zvaničnici vlade saopštili su da razmatraju izjave preživelih koji su naveli da jedan broj ljudi nije mogao da izađe, jer su izlazi bili zaključani kako bi se sprečila krađa robe. Vlasti su saopštile da su tim povodom uhapsile dvojicu vlasnika supermarketa, koji su odbacili tvrdnje da su izlazi iz zgrade bili zaključani. Šef policije Aristides Kabral rekao je da su spasilačke ekipe tokom dana nastavile potragu za preživelima, ušavši u supermarket sa velikim oprezom, jer se strahuje da bi zgrada mogla u potpunosti da se obruši. Jedna od radnica supermarketa, Ester Benites (30), koja je u požaru zadobila opekotine, rekla je da nije mogla da izađe iz zgrade jer su vrata bila zaključana. „Potrčala sam prema glavnom izlazu, ali je bio zatvoren“, rekla je Benites. Jedan broj ljudi koji je došao na mesto događaja kako bi pomogao u spasavanju rekli su da su bili primorani da razbiju prozore kada su ustanovili da ulazna vrata supermarketa ne mogu da se otvore. „Ljudi su se gurali ispred vrata pokušavajući da otvore glavni ulaz koristeći motke“, rekao je Raul Tamaj. On je došao do supermarketa da pronađe svog brata Hernana, koji se u trenutku izbijanja požara tu nalazio u kupovini i koji je preživeo. Policija je saopštila da istražuje navode preživelih o postojanju mogućnosti da je požar izazvan eksplozijom plinske boce u kuhinji supermarketa. Vlasti su navele da još nije utvrđeno šta je izazvalo požar.

Varšava: Šezdeset godina ustanka

U Varšavi je u prošlu nedelju obeležena 60-godišnjica početka varšavskog ustanka, u kome je poginulo 200.000 Poljaka, a komemorativnoj svečanosti prvi put je prisustvovao jedan nemački kancelar. Nemački kancelar Gerhard Šreder odao je poštu žrtvama ustanka, koji su se pobunili protiv nemačkih okupacionih snaga, što je važan gest pomirenja s novim partnerom u sastavu Evropske unije. Mnogi istoričari slažu se u oceni da je varšavski ustanak, koji je izbio 1. avgusta 1944, jedna od najtragičnijih epizoda Drugog svetskog rata. Tog dana brojčano slabije i lošije opremljene poljske jedinice sukobile su se s najobučenijim nemačkim vojnicima. Za Poljake, ustanak je simbol patnji pod nemačkom okupacijom. Pošto su sirene u pet sati po podne označile početak ustanka, Šreder se dva puta poklonio ispred spomenika ustanicima, dok su pored njega stajali preživeli učesnici 63-dnevne velike bitke protiv znatno nadmoćnijeg neprijatelja. „Varšavski ustanak je deo nastojanja našeg kontinenta na putu ka slobodi… i oslobađanja od nacizma“, rekao je nemački kancelar. „Počastvovan sam što sam pozvan ovde… To je veoma plemenit gest prema zemlji koja je ratom koji je izazvala nanela Poljskoj mnogo patnji“, kazao je Šreder. Šreder se zatim pridružio američkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu i britanskom vicepremijeru Džonu Preskotu kod drugog spomenika. U tom trenutku više okupljenih povicima je izrazilo nezadovoljstvo zbog njegovog prisustva, a jedan od njih je držao natpis „Hajl Šreder“. Varšavski ustanak, koji je zapravo bio pokušaj da se oslobodi prestonica pre ulaska sovjetske Crvene armije, ugušen je nakon dva meseca žestokih borbi oko 40.000 slabo opremljenih poljskih boraca i 140.000 elitnih nemačkih SS jedinica. U borbama je poginulo oko 150.000 civila, 165.000 njih je poslato u radne logore, a još oko 350.000 je raseljeno. U Drugom svetkom ratu poginulo je šest miliona građana Poljske, od kojih su polovina bili Jevreji. Nacistički vođa Adolf Hitler naredio je da Varšava bude sravnjena sa zemljom. Neuspeh boraca pokreta otpora da preuzmu kontrolu nad glavnim gradom olakšala je kasnije Sovjetskom Savezu da Poljsku stavi pod svoju dominaciju. Ponašanje Crvene armije, koja je tokom trajanja borbi stajala na suprotnoj obali Visle, gledajući kako se nemačke jedinice brutalno obračunavaju sa ustanicima, jedan je od uzroka animoziteta u odnosima tih dveju zemalja. Poljski premijer Marek Belka, čiji se otac takođe borio u varšavskom ustanku, pozvao je Britaniju i druge saveznike da priznaju da nisu učinili dovoljno kako bi pomogli žiteljima Varšave. Američki državni sekretar poručio je Poljacima da više nikada neće biti sami i da se u to vreme nije moglo mnogo više učiniti. „Poljska više nikad neće biti sama kao što je to bio slučaj pre 60 godina. Sjedinjene Države će uvek biti uz Poljsku“, rekao je Pauel.