Meridijani

Bagdad: Amerikanci pred sudom

Prvi američki vojnik koji se našao pred vojnim sudom SAD u Bagdadu, zbog zlostavljanja iračkih zatočenika u zatvoru Abu Graib, osuđen je na osam meseci zatvora i otpušten iz armije. Vojnik prve klase Armin Kruz „osuđen je na degradiranje u običnog vojnika, na osam meseci zatvora i na otpuštanje iz armije zbog neprimerenog ponašanja“, izjavio je poručnik Stiven Bojlan. Kruz (24), koji je pripadao 502. vojno-obaveštajnom bataljonu, okrivljen je da je naredio svojim vojnicima da teraju zatvorenike da puze nagi vezanih ruku, a da im pritom genitalije dodiruju zemlju. On je, takođe, okrivljen da je u saradnji sa vojnom policijom prikrio zlostavljanje kojem su bili izloženi irački zatvorenici u Abu Graibu i da je maltretiranjem prisiljavao sebi podređene da prećute istinu.

Zagreb: Srbi nisu problem

Za Hrvatsku politička pitanja poput saradnje sa Tribunalom u Hagu i povratka srpskih izbeglica neće više biti prepreka za ulazak u Evropsku uniju, izjavila je Kolinda Grabar-Kitarović, glavni hrvatski pregovarač sa EU-om i ministar za evropske integracije. U intervjuu za češki dnevnik „Hospodaržske novini“ gospođa Grabar-Kitarović je izjavila da je u Hrvatskoj postignut nacionalni konsenzus da ta pitanja nisu više problematična. „To su obaveze koje treba da ispunimo i koje želimo da ispunimo. Naša vlada ima sporazum sa liderima srpske manjine u parlamentu, sa italijanskom i drugim manjinama o ostvarivanju njihovih prava“, kazala je Grabar-Kitarović i dodala da se kod Srba radi o povratku izbeglica i vraćanju njihove imovine. Ministarka je istakla da je Međunarodni sud za zločine u bivšoj Jugoslaviji pravni, nikako politički, mada, po njenoj oceni, postoji politička klasifikacija u suđenju generalu Gotovini. „Ipak, sud je pravno oruđe, gde možemo da branimo naše stavove“, kazala je Kolinda Grabar-Kitarović. Ministarka za evropske integracije ne deli optimizam većine hrvatskih političara da će njena zemlja sustići Bugarsku i Rumuniju i zajedno s njima ući u EU 2007. godine. „Iz iskustva drugih zemalja, na primer, Bugarske, proizlazi da dve do dve

i po godine traju pregovori dok se ne pripremi sporazum o pristupanju. Ukoliko počnemo početkom sledeće godine, kako planiramo, izlazi nam 2008. godina“, procenila je hrvatska ministarka. Kao najproblematičnije oblasti u pristupnim pregovorima Kolinda Grabar-Kitarović vidi poljoprivredu, kojoj je neophodna velika restrukturalizacija, zatim zaštitu životne sredine, koja će iziskivati velike investicije, brodarstvo i ribolov.

Prag: Specijalci i kriminalci

Elitno odeljenje češke policije za borbu protiv organizovanog kriminala moglo bi biti rasformirano, jer na videlo izlazi da su neki njegovi bivši i sadašnji detektivi u sprezi s organizovanim kriminalom. Povod za takav korak je velika afera oko organizovanog ucenjivanja, otmica i čak dva ubistva čeških privrednika, u koje je umešan i jedan policajac tog elitnog odeljenja i dva bivša detektiva, koji su kriminalcima po tarifi od 300 do 3000 evra odavali poverljive informacije. Šef češke policije Jirži Kolarž najavio je, u razgovoru za češku televiziju, da odeljenje češke policije za borbu protiv organizovanog kriminala očekuju sistemske izmene. „Odeljenje (za borbu protiv organizovanog kriminala) ne može da bude

leglo policajaca koji iz toga profitiraju ili zloupotrebljavaju svoj položaj“, rekao je Kolarž. Opozicija, zbog poslednje afere, kada su prošle sedmice u grupi od 20 otmičara i ucenjivača uhapšena i trojica policajaca iz elitnog odeljenja, traži smenu i samog šefa policije Kolarža.

Budimpešta: Referendum o državljanstvu

Mađarski parlament doneo je jednoglasnu odluku prema kojoj u roku od četiri meseca treba da bude održan referendum obavezujućeg karaktera o dvojnom državljanstvu za Mađare iz susednih zemalja. Obavezujući karakter referenduma podrazumeva da će parlament morati da usvoji zakon o dvojnom državljanstvu, ukoliko u izjašnjavanju bude učestvovalo više od polovine građana s pravom glasa, i ako većina njih glasa za odobrenje dvojnog državljanstva. Svetski savez Mađara je u poslednjih godinu dana sakupio 274.000 potpisa, odnosno 74.000 potpisa više od potrebnog broja za održavanje referenduma o dvojnom državljanstvu Mađara iz susednih zemalja. Mađarski parlament je na osnovu tih potpisa trebalo da se izjasni o održavanju referenduma, a tokom večerašnjeg glasanja svih 340 prisutnih poslanika podržalo je tu inicijativu. O datumu održavanja referenduma odluku treba da donese predsednik

zemlje Ferenc Madl, a građani Mađarske će morati da se izjasne da li Mađari iz okruženja mogu dobiti mađarsko državljanstvo. Na osnovu debate uoči glasanja može se zaključiti da dve opozicione stranke – Fides i Mađarski demokratski forum – ohrabruju građane da prihvate dvojno državljanstvo Mađara iz okruženja, dok se manji partner u vladajućoj koaliciji zalaže za neprihvatanje takve odluke. Vodeća stranka u vladinom bloku – Mađarska socijalistička partija – za sada se još nije izjasnila o tome kakav odgovor očekuje od mađarskih građana o tom pitanju. Ako Mađari iz susednih zemalja dobiju dvojno državljanstvo, moći će bez viza da putuju u sve zemlje Evropske unije, ali bi verovatno mogli da učestvuju na parlamentarnih izborima samo ukoliko bi živeli u Mađarskoj. Penziju i socijalnu zaštitu dobijali bi samo ako bi poreze uplaćivali u Mađarskoj.

Moskva: Spomenik osnivaču KGB–a

U Rusiji je prošle subote otkriven spomenik Feliksu Džeržinskom povodom 127 godišnjice rođenja osnivača prve sovjetske tajne policije, preteče obaveštajne službe KGB. Prva statua „Gvozdenog Feliksa“ bila je postavljena ispred sedišta KGB-a u Moskvi, ali je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine uklonjena. Novi spomenik otkriven je u mestu Džeržinski, gradiću nedaleko od Moskve. Mnogi Rusi smatraju da su današnje tajne službe pokazale slabost u sprečavanju prošlonedeljne otmice u školi u Severnoj Osetiji, u kojoj je poginulo više od 330 ljudi, među kojima veliki broj dece. Jedan broj starijih državljana Rusije, međutim, navodi kako se tragedija u Beslanu i drugi napadi za koje se optužuju čečenski

separatisti, ne bi nikada dogodili u stara vremena. Radio Eho Moskve javio je da je otkrivanju spomenika Feliksu Džeržinskom prisustvovalo oko 300 ljudi, među kojima su bili i đaci i zvaničnici.