Meridijani

Jerusalim: Trava za vojsku

Izraelski vojnici traumatizovani zbog sukoba sa Palestincima dobiće novo, nekonvencionalno sredstvo za ublažavanaje noćnih mora – marihuanu. U okviru eksperimentalnog programa pod nazivom Delta-9, tetrohidrokanabinol, aktivna supstanca kanabisa, davaće se grupi od 15 vojnika tokom nekoliko meseci da bi se oslobodili posttraumatskog stresa. Autor istraživanja Rafael Mešulam sa univerziteta u Jerusalimu izjavio je da je to prvi medicinski projekat te vrste. Dodao je da kanabis može da utiče na mozak kako bi se zaboravila neželjena sećanja. Mešulam je rekao da će se vojnicima davati ta supstanca u tečnom obliku i dodao da bi mogla da pomogne i protiv nesanice. „To im pomaže da bolje spavaju. Ti ljudi često imaju noćne more, halucinacije ili se preznojavaju“, rekao je izraelski stručnjak. Vojska je saopštila da su civilni i vojni odbori odobrili eksperiment. Nekoliko miliona ljudi, većinom veterani rata, boluju od trauma i drugih psihičkih poremećaja. Medicinski stručnjaci već koriste supstance kanabisa sa ublažavanje mučnine kod pacijenata obolelih od raka, kod seropozitivnih, neuroloških oboljenja kao što su epilepsija ili multipleks skleroza. Mešulam, međutim, smatra da bi tetrohidrokanabinol trebalo da se koristi samo za posttraumatske stresove. Izraelski vojnici često krišom puše marihuanu. Ukoliko su uhvaćeni na delu, mogu da budu izbačeni iz vojske ili da dobiju zatvorsku kaznu.

Minhen: Korumpirani lekari

Državna tužilaštva u Darmštatu i Minhenu otvorila su istragu protiv 500 nemačkih lekara zbog korpucije, a pravosudni organi najavili su nove istrage kojima će možda biti obuhvaćeno i nekoliko hiljada lekara. Tužilaštvo u Darmštatu, kako je sada potvrdilo, već dve godine istražuje slučaj 350 lekara koji su primali mito od jedne fabrike za proizvodnju medicinske opreme iz pokrajine Hesen. Firma je plaćala lekarima odlaske na kongrese, skupa putovanja, smeštaj u luksuznim hotelima i igranje golfa. Zauzvrat, u svojim klinikama trebalo je da se lekari zauzmu da se kupe baš aparati ovog proizvođača koji se specijalizovao za opremu za vaskularnu hirurgiju. Reč je o lekarima u više crkvenih, gradskih i univerzitetskih klinika u gradovima širom Nemačke. Tužilaštvo u Minhenu je pak otvorilo istragu protiv 150 lekara za koje se sumnja da su od 1998. do 2003. u obliku posebnih povlastica posredno primali mito od japanskog proizvođača medicinske opreme Fudžisava. Saradnici ove firme plaćali su izradu bezvrednih studija i istraživanja o navodno pozitivnom dejstvu jednog leka koji se koristi kod pacijenata nakon transplantacije bubrega i jetre. U ovom slučaju reč je o lekarima iz sedam nemačkih gradova. Tužilaštvo u Minhenu istražuje i slučaj korupcije vezan za farmaceutski koncern Bristol-Majers Skib. Ovom istragom bi, ukoliko se sumnje pravosudnih organa pokažu kao opravdane, moglo da bude obuhvaćeno čak oko 4000 lekara širom Nemačke. U drugoj polovini devedesetih Nemačku je potresao veliki medicinski skandal kada je otkriveno da su različite firme za proizvodnju i prodaju medicinske opreme uveliko podmićivale lekare da bi obezbedile bolju prodaju veštačkih zalistaka. Istragom, koja je tek nakon sedam godina okončana 2002, tada je bilo obuhvaćeno oko 1500 lekara i preko 100 zaposlenih u medicinskim koncernima.

Los Anđeles: Otvaranje Lenonovog dosijea

Američki sud je naredio Federalnom istražnom birou da objavi dosijee o bivšem članu Bitlsa, Džonu Lenonu, koji je bio poznat po svojim pacifističkim stavovima tokom rata u Vijetnamu. Sudija Robert Takasugi iz suda u Los Anđelesu odobrio je zahtev profesora istorije sa univerziteta Irvin, Džona Vinera, koji već 20 godina traži pristup tim dosijeima. Sud je naredio federalnoj policiji da stavi na uvid javnosti deset poslednjih stranica dosijea, od ukupno 300, o čuvenom pevaču, koji je ubijen 1980. godine. „Po mom mišljenju, najinteresantnije je to što sve ovo pokazuje da se bivši američki predsednik Ričard Nikson plašio političkog uticaja Džona Lenona, da se plašio političkog uticaja rokenrola“, izjavio je Viner. Ti dokumenti, prema njegovim rečima, pokazuju zloupotrebu vlasti od strane vlade. Među dokumentima je i memorandum FBI-ja iz 1972. kojim se predlaže hapšenje Džona Lenona pod izgovorom da je povezan sa jednom aferom oko narkotika koja se dogodila nekoliko godina ranije u Velikoj Britaniji. Cilj je bio da se Lenon izbaci iz SAD pre izborne konvencije republikanske stranke, na kojoj je trebalo da se izabere kandidat za predstojeće predsedničke izbore, koja se te godine održavala u Majamiju na Floridi. Džon Lenon je tada podneo žalbu i na kraju mu je ipak odobreno da ostane u SAD, gde je živeo do smrti.

Moskva: Novinar ili terorist

Ruska novinarka Galina Simkina (44), koja se pretvarala da je teroristkinja-samoubica, uhapšena je na aerodromu u Krasnodaru, na jugu Rusije, i preti joj krivična prijava. Predstavnica regionalne policije saopštila je da je novinarka „Kubanskih novosti“ bila obučena u crno, da je pokušala da uđe u avion na letu Krasnodar–Moskva i da je pri pregledu njenog prtljaga otkrivena šema eksplozivne naprave. Policija je saopštila da je Simkina nakon hapšenja pokušala da objasni da se tako ponašala jer je želela da proveri rad policije i da napiše reportažu o merama borbe protiv terorizma na aerodromima. Navodi se i da je jedan taksista prethodno telefonom upozorio policiju o „čudnom ponašanju“ jedne putnice, koja mu je navodno rekla da je obučena kao „šehidka“, jer namerava da napiše reportažu. Policija tvrdi da u akciji novinarke ima elemenata krivičnog dela, kao i da postoji mogućnost da protiv nje bude podignuta krivična prijava.