Meridijani

Turska: Dvostruki standardi EU–a

Posle iscrpljujućih pregovora u Briselu, određen je datum početka pregovora o članstvu Turske u EU – 3. oktobar 2005. godine. Do tada, Turska i ostalih deset novih članica, među kojima se nalazi i grčki deo Kipra, obavezne su da potpišu dodatni protokol ugovora iz 1963. potpisanog u Ankari kojim se uglavnom regulišu carinski propisi za nove članice. Problem je u tome što zvanična Turska ne priznaje grčki deo Kipra koji se nalazi među novih deset članica, dok EU smatra da grčka strana predstavlja celo ostrvo. Što znači, a to se Turcima nikako ne sviđa, da grčka strana predstavlja i turski deo Kipra. Ovo osetljivo pitanje razmatralo se u Briselu čitavih 12 sati. Međutim, ukoliko Turska potpiše protokol, to ne znači da ona de jure priznaje grčki deo Kipra kao zvaničan i legalan, već samo de fakto, što je potvrdila i evropska strana. Turska će uspostaviti ekonomske odnose sa grčkim Kiprom, otvoriće luke i aerodrome ka njima, a zvanično će se deklarisati da ne priznaje grčku vlast kao jedinu vlast na Kipru. Razlog za uznemirenje turskih zvaničnika i javnosti povodom ovog obrta u Briselu jeste u činjenici da je Kipar zemlja članica EU-a koja će odlučivati o pitanjima vezanim za Tursku, dok će njihovi predstavnici biti u pregovaračkom timu. Turski analitičari smatraju da takvo postavljanje dvostrukih standarda od strane evropskih zvaničnika nije fer, međutim, ukoliko Turska želi da nastavi saradnju sa EU-om moraće da preduzme neke korake prema Kipru.

Nadžaf: Bombe u svetom gradu

Dve bombe koje su u subotu eksplodirale u dva iračka grada južno od Bagdada, Nadžafu i Karbali, svetim šiitskim gradovima, ubile su 67 i ranile preko 200 ljudi. Iako su za napade osumnjičeni pobunjenici koji se bore protiv američke okupacije Iraka, očigledno je da su civili bili meta napada – među poginulim i ranjenim bilo je mnogo žena i dece. Iračke vlasti privele su radi ispitivanja više od 50 ljudi, a najmanje dvoje uhapšenih nisu Iračani, rekao je gradonačelnik Nadžafa Adnan al Zufri. Šef policije Galeb al Jazairi izjavio je da su dvojica osumjičenih priznala povezanost sa režimima susednih zemalja, jedan navodno sa sirijskom obaveštajnom službom, a drugi, desetogodišnju saradnju sa iranskim agentima. Irački premijer Ajad Alavi rekao je da sunitski muslimanski pobunjenici pokušavaju da „stvore etničku i versku tenziju, probleme i konflikte, i da unište jedinstvo zemlje“. Prema njegovim rečima, napadi su usmereni na zaustavljanje političkih procesa koji se odigravaju u Iraku, dodajući da se plaši da će još biti napada do 30. januara, za kada su zakazani prvi slobodni parlamentarni izbori u ovoj zemlji od 1958. godine. Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Sabah Kadim takođe smatra da je ovaj napad politički motivisan i da suniti pokušavaju da stvore atmosferu da će biti građanskog rata. Suniti pozivaju na bojkot izbora, dok šiitski muslimani, koji čine oko 60 odsto iračke populacije, snažno podržavaju predstojeće izbore očekujući da će prestanak dugogodišnje dominacije sunita u Iraku.

Njujork: Ličnost godine

Predsednik SAD Džordž Buš osvojio je po drugi put titulu Ličnost godine magazina „Tajm“, pobedivši Majkla Mura, Mela Gibsona i svog političkog savetnika Karla Rouva. Džordž Buš je, prema rečima Džima Kelija, odgovornog urednika magazina „Tajm“, ličnost koja je polarizovala Ameriku i svet, što je jedan od razloga što je pobedio svoje konkurente u trci za ovu laskavu titulu. „Mnogo, mnogo Amerikanaca duboko je čeznulo da on ne pobedi. Ali, on je ipak pobedio.“ Prvi put izabran za ličnost godine 2002, Buš se pridružio šestorici drugih američkih predsednika koji su dva puta osvojili „Tajmovu“ titulu: Hariju Trumanu, Dvajtu Ajzenhaueru (prvi put je pobedio kao general), Lindonu Džonsonu, Ričardu Niksonu i Bilu Klintonu. Za sada, rekord drži Frenklin Ruzvelt koji je tri puta osvojio titulu Ličnost godine. Paket „Ličnost 2004. godine“ podrazumeva intervju sa predsednikom u Ovalnoj sobi Bele kuće, intervju sa njegovim ocem, bivšim predsednikom Džordžom H.W. Bušom, i profil Bušovog političkog savetnika Karla Rouva. Džim Keli, jedan od urednika „Tajma“, kaže da se Buš „dramatično promenio od kada je 2000. izabran za ličnost godine“. „Nije više isti čovek, sada je odlučniji“, rekao je Keli. „Šarmantan je kao i uvek, ali mislim da je lice koje on pokazuje američkoj javnosti danas mnogo, mnogo određenije.“ Prvi put od 2001, kada je za ličnost godine izabran gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, magazin „Tajm“ se ove godine opredelio da izabere jednog političara, za razliku od prošle godine kada je američki vojnik poneo laskavu titulu uglednog američkog magazina.

London: Smrt po Šerloku

Misteriozna smrt vodećeg britanskog poznavaoca dela Šerloka Holmsa pretvorila se u bizarno samoubistvo inspirisano jednim slučajem iz prakse čuvenog detektiva iz dela Artura Konana Dojla. Telo pokojnog 50-godišnjeg akademika Ričarda Lanselina Grina pronađeno je u njegovom domu; ugušio se perlom. Istraga nije utvrdila šta se zapravo desilo i slučaj je ostao nerešen. Međutim, prijatelji pokojnika smatraju da se on namerno ubio kako bi svom američkom rivalu, kojem se ne navodi ime, podmetnuo ubistvo. Prema pisanju „Sandej tajmsa“, Lanselin Grin je bio ogorčen i depresivan kada je saznao da je kolekcija papira Artura Konana Dojla prodata na aukciji. Pokojnik je proveo dve decenije života u potrazi za arhivskim papirima da bi napisao biografiju ser Dojla, koji su konačno otišli u nepovrat. Neposredno pre smrti, Grin je zvao novinare i zloslutno saopštavao da bi „nešto moglo da mu se desi“. Njegovi poznanici veruju da je Grin režirao sopstvenu smrt inspirisan pričom Problem mosta Tor o avanturama Šerloka Holmsa. U toj priči, guvernanta je okrivljena za smrt jedne gospođe, koja je zapravo izvršila samoubistvo sa namerom da ubistvo podmetne guvernanti. „Šerlok Holms je rekao da kad eliminišemo nemoguće, ono što preostane, ma koliko čudno izgledalo, mora biti istina“, izjavio je Džon Gibson, prijatelj pokojnog „šerlokologa“.