Meridijani

Istanbul: Osmomartovske batine

Policijska brutalnost i nepoštovanje prava žena moglo bi znatno da poremete planove Turske da se priključi Evropskoj uniji, a incident koji se desio u Istanbulu na demonstracijama povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, pokrenuo je čitavu priču. Naime, policajci su rasterivali oko 300 okupljenih žena i omladinaca suzavcem i udarcima u glavu, a to svakako ne govori o nivou tolerancije u jednoj državi. Televizijski snimci na kojima se vide policajci u akciji kako praktično ni zbog čega (skup nije bio prijavljen) biju žene koje se bore za ravnopravnost polova, postideli su tursku vladu koja sada crveni pred zvaničnicima EU-a. Evropski komesari Oli Ren i Denis Mekšejn, koji su se tada nalazili u dvodnevnoj poseti ovoj zemlji, izdali su saopštenje u kojem se kaže da su šokirani onim što su videli: „Uoči sastanka Turske i EU-a tokom kojeg će prava žena biti veoma važna tema, veoma smo zabrinuti zbog policijske brutalnosti prema ženema i omladini.“

Turski ministar spoljnih poslova Abdulah Gul obećao je opsežnu istragu povodom ovog slučaja, a posle sastanka sa Olijem Renom izjavio je da će policija sve učiniti da se rasvetli nemili incident. Međutim, njegov kolega, ministar policije Cemil Cicek, smatra da bi trebalo pokazati „više razumevanja“ prema policiji. Prema njegovoj teoriji, demonstrantkinje su „mogle otići predaleko“ (valjda je hteo da kaže da su žene mogle da napadnu suzavcem i pendrecima opremljene policajce), pa je zato verovatno bolje odmah ih prebiti i ućutkati. Kao u dobra, stara vremena.

Tolstoj-Jurt: Mashadov ubijen

Ruski vojni izvori javili su da su konačno ušli u trag i uspeli da ubiju bivšeg čečenskog predsednika i glavnog komandanta čečenskih ekstremistaAslana Mashadova. Mashadov je ubijen u operaciji koju su izvele ruske specijalne snage u selu Tolstoj-Jurt, dvadesetak kilometara od Groznog. Međutim, kako u vreme pisanja ovog teksta (u utorak) vest nije zvanično potvrđena, a i ranije se dešavalo da se objavi vest o likvidaciji nekog od vođa čečenskih terorista koja se kasnije pokazala kao pogrešna (nekada su u pitanju bili i meseci), još se ne zna da li je Mashadov zaista ubijen ili ne. Podatak da je i sam predsednik Rusije Vladimir Putin tražio da se sve još jednom proveri pokazuje da ni same ruske vlasti još nisu sigurne u to. Ruska televizija prikazala je telo ubijenog muškarca, za koga tvrdi da je bivši čečenski predsednik, sa ranama na licu i grudima. U prilog ruskim tvrdnjama ide i izjava Mashadovljevog predstavnika u Londonu Ahmeda Zakajeva, koji nije mogao da potvrdi da li je Mashadov zaista ubijen, ali da misli da je izveštaj ruske armije istinit.

Aslan Mashadov bio je dugogodišnji lider čečenskih separatista. Ruske vlasti ga smatraju odgovornim za organizaciju i izvođenje terorističkih napada u pozorištu Dubrovka u Moskvi 2002. godine, kao i za napad u Beslanu prošle godine, kada je stradalo više od trista ljudi, uglavnom dece. Za njim je bila raspisana poternica, po kojoj se za informaciju koja bi dovela do njegovog hapšenja nudila nagrada od deset miliona dolara. Među ruskim kritičarima na Zapadu Mashadov je važio za lidera sa kojim bi Moskva trebalo da pregovara, a i on sam je više puta nudio pregovore ruskim vlastima i negirao učešće u nekim terorističkim napadima za koje ga optužuju.

London: Obojeni razred

Iako je ideja da se u okviru školskog sistema u Britaniji oforme posebni razredi propala, sama činenjenica da se u najvišim obrazovnim krugovima razmatra ta mogućnost govori o postojanju rasne segregacije u ovoj ostrvskoj zemlji. Trevor Filips, šef Komisije za rasnu jednakost koja je predložila odvajanje crne i bele dece, obrazložio je predlog rekavši da crni dečaci nemaju tako dobre školske rezultate, pa ih stoga treba grupisati i posebno ih podučavati. Vlada je, naravno, odbacila takav predlog rekavši da bi to imalo negativne efekte na učenike (crne i bele) i profesore, i da mora mnogo toga da se uradi, ali da odvajanje nije način. Trevor Filips objašnjava da je do ovog predloga Komisije došlo posle opsežnih istraživanja o lošem uspehu crnih dečaka, a zatim je naglasio da su istraživači posetili neke škole u SAD u kojima ovaj sistem odvajanja na crne i bele odavno postoji. Prema njegovom mišljenju, američki sistem funkcioniše, tj. crnci bolje uče otkad su ih grupisali u posebne razrede. Njegovu teoriju nisu prihvatili ni sami nastavnici u školama koji smatraju da, ako nešto funkcioniše u jednom delu Amerike, ne znači da će uspeti i u Britaniji. Filips smatra da je „kul“ filozofija kriva za loš uspeh crnačkih dečaka, koji su više nego beli dečaci prihvatili stav da „kul“ znači ne biti pametan, tj. glup.