Meridijani

Vašington: Polemika o Gvantanamu

Poslednjih nedelja u SAD i širom sveta vode se sve žešće polemike o tretmanu zatvorenika u američkom vojnom zatvoru Gvantanamo na Kubi (na slici), i sve su češći zahtevi da se zatvor ukine. Američka administracija nalazi se na udaru humanitarnih organizacija, poput Amnesti internešenela, kao i opozicionih demokrata u Kongresu da se nad zatvorenicima u Gvantanamu, mahom uhapšenima u Avganistanu i osumnjičenim teroristima, sprovodi tortura. Nedavno se oglasio i bivši američki predsednik Bil Klinton izjavom da Amerika treba „ili da zatvori ili da sredi stanje u Gvantanamu, jer je vreme da prestanu da se pojavljuju priče o zlostavljanju ljudi u tom zatvoru“. Ipak, i pored oštrih kritika, američki potpresednik Dik Čejni i državni sekretar za odbranu Donald Ramsfeld odbijaju sve optužbe i smatraju da je zatvor poput Gvantanama neophodan upravo zbog dela za koja su njegovi zatvorenici osumnjičeni, te da se oni ne mogu nalaziti u klasičnom zatvoru. Ramsfeld takođe smatra da za zatvorenike u Gvantanamu ne važe Ženevske konvencije o zaštiti ratnih zatvorenika, zato što se radi o „neprijateljskim borcima“, nad kojima su dozvoljeni „specijalni postupci“. Zatvor je otvoren 2002. godine, posle američke intervencije u Avganistanu i smatra se da se u njemu nalazi preko 500 zatvorenika raznih nacionalnosti, od kojih se neki tu nalaze više od tri godine, a da protiv njih nije podignuta optužnica. Do sada je optužnica podignuta protiv samo četvorice zatvorenika.

Madrid: Mogući pregovori

Španska vlada objavila je mogućnost pregovora sa baskijskom terorističkom organizacijom ETA, da bi potom i ETA objavila u subotu da je „zatvorila front“ prema političarima u Španiji zbog promenjene političke klime u zemlji. U svom predlogu španska vlada nudi pregovore o miru, ukoliko teroristička organizacija pristane da se razoruža i obustavi oružanu borbu za nezavisnu baskijsku teritoriju. ETA je potom odgovorila da želi da pregovara, ali da nema nameru da položi oružje, kao i da bi pravo na samoopredeljenje trebalo da bude centralna tema u svakom eventualnom mirovnom procesu. Pregovorima se protive opoziciona Narodna partija bivšeg premijera Hozea Marije Asnara, kao i još neke male stranke u Španiji. ETA se smatra odgovornom za više od 800 ubistava u Španiji u poslednjih 40 godina. Njen cilj je stvaranje nezavisne baskijske države na području severne Španije i jugozapadne Francuske. Na demonstracijama u Madridu početkom juna više od 200.000 ljudi protestovalo je protiv pregovora sa teroristima. Potom su, narednih dana, usledile demonstracije u baskijskim regionima, gde je nekoliko hiljada ljudi tražilo da vlada poništi zabranu delovanja baskijske partije Batastuna, koja važi za političko krilo ETA. Polovinom maja španski parlament dao je dozvolu vladi za pokretanje pregovora, čemu se snažno protivila opoziciona Narodna partija. Sa pregovorima se pokušavalo i ranije, ali su sve dosadašnje inicijative propale. Socijalistička vlada vodila je neuspešne pregovore 1989, kao i bivši premijer Hoze Marija Asnar 1999.

Liban: Pobeda antisirijske opozicije

Antisirijska opozicija odnela je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima u Libanu koji su završeni u nedelju, osvojivši 72 od ukupno 128 poslaničkih mesta. Izbori su održani u četiri etape i završili su se glasanjem u severnom i severozapadnom delu zemlje. Antisirijsku opoziciju predvodi Saad al Hariri (35), sin ubijenog libanskog premijera Rafika Haririja. Poslednja etapa izbora bila je odlučujuća za blok koji predvodi Saad Hariri, koji je tek na kraju uspeo da osvoji parlamentarnu većinu, pošto je u poslednjoj rundi osvojio svih 28 poslaničkih mesta. Glavni protivnik u poslednjoj fazi bio mu je politički blok koji predvodi prosirijski orijentisani Mišel Aun, bivši general koji se nedavno vratio iz egzila. Aun je odneo ubedljivu pobedu u trećoj fazi.

„Sve dugujem svom ocu“, izajvio je posle pobede Saad Hariri, koji je izbegao da odgovori na pitanje da li će on biti sledeći libanski premijer. On je najavio donošenje celovitog političkog programa za nedelju dana, kao i administrativne, finansijske, antikorupcijske i ekonomske mere, i nove razvojne i socijalne programe.

To su prvi izbori od kada su se u aprilu sirijske trupe povukle iz Libana, posle 29 godina vojnog prisustva. Sirija je sve do povlačenja, do koga je došlo pod pritiskom međunarodne zajednice i višenedeljnih libanskih demonstracija posle ubistva Rafika Haririja, imala odlučujući uticaj na političke prilike i Libanu, koji će najverovatnije ostati i posle izbora, ali u mnogo manjoj meri. Dva glavna šiitska pokreta koji su bliski Damasku, Hezbolah i Amal, osvojili su sva poslanička mesta na jugu zemlje.