Meridijani

Nju Delhi: Napadi na civile

Militantna grupa Laškar-e-tajaba sa sedištem u Pakistanu, za koju se veruje da stoji iza tri gotovo istovremena bombaška napada (dva tržna centra i jedan autobus) u Nju Delhiju, nedavno je odbacila bilo kakvu odgovornost za taj napad. Poricanje bilo kakve povezanosti s tim zločinom došlo je dan nakon što je indijski premijer izjavio da postoje indicije koje ukazuju na to da su stranci odgovorni za napade u Nju Delhiju, i da ti tragovi vode do Pakistana. Portparol Laškar-e-tajabe, izvesni Abu Hazaifa, u telefonskom razgovoru sa agencijom u indijskom Kašmiru rekao je da grupa, koja je do sada izvela destine napada, nikad ne napade civile. Rekao je i da su optužbe o njihovoj umešanosti potpuno „lažne i neosnovane“: „Mi ne verujemo u izvršenje napada na civile, posebno ne na žene i decu.“ Međutim, indijski zvaničnici ne optužuju direktno baš ovu organizaciju – saopšteno je da je jedna druga, manje poznata militantna grupa iz Kašmira, koja je preuzela odgovornost za taj napad, povezana sa Laškarom. Motivi tog zločina u kojem su poginule 62, ranjeno više od 200 osoba, dok se devedesetoro još bori za život, i dalje su sasvim nejasni. Indijske vlasti veruju da je napad bio izveden vikend uoči Divaija, najvažnijeg godišnjeg festivala u Indiji, kako bi sprečio njegovo obeležavanje. Međutim, Indusi obeležavaju ovaj praznik uprkos strahu (izbegavaju tržne centre i slična mesta na kojima ima puno ljudi), ali na uzdržaniji način zbog žrtava u Nju Delhiju.

Vašington: Valerin dvostruki život

Drama o umešanosti potpredsednika Dika Čejnija u otkrivanje identiteta „špijunke“ CIA, kulminirala je kada je potpredsednikov šef kabineta Luis Libi, koji se smatra glavnim krivcem u toj priči, napustio Belu kuću. Libijeva ostavka je bila nužna budući da CIA vodi istragu protiv njega i tereti ga za ometanje pravde, krivokletstvo i davanje lažnih izjava. Zapravo, njega CIA „juri“ zato što je medijima odao identitet Valeri Plejm, tajnog agenta ove službe specijalizovanog za oružje i masovno uništenje. Valeri je u javnosti bila poznata kao udata žena sa prezimenom Vilson, navodno zaposlena kao ekonomista u izvesnoj firmi za energetiku sa sedištem u Bostonu. Osim toga, bila je i brižna majka trogodišnjim blizancima, dok se u slobodnom vremenu bavila organizacijom mreže žena koje pate od porođajne depresije. Za njeno pravo zanimanje znali su njen muž Džozef Vilson, bivši diplomata, i njeni šefovi u Službi, sve dok se Luis Libi nije raspričao pred medijima, tačnije pred novinarom „Vašington posta“, sredinom jula 2003. godine. Posle dve godine istrage o tome ko je otkrio identitet Valeri Plejm, tragovi su doveli istražitelje CIA do Luisa Skutera Libija. Patrik Ficdžerald, šef Nacionalnog demokratskog komiteta, najavljuje istragu i protiv samog potpredsednika Čejnija. Kako je on naveo, postavlja se pitanje da li je Libi saznao za pravi identitet Valeri Plejm od Čejnija, i „da li je potpredsednik dao instrukcije Skuteru Libiju da otkrije to ime“. Prema njegovim rečima, ako je tako, potpredsednik je kriv za neodgovornost i trebalo bi krivično da odgovara. Demokrate se nadaju da će, zahvaljujući Ficdžeraldovoj reputaciji – nemilosrdan, politički beskompromisan – stvar isterati do kraja. Potpredsednik Čejni je imenovao Dejvida Edingtona za novog šefa kabineta, dok je Džona Henu postavio za savetnika za pitanja nacionalne bezbednosti. Edington i Hena zamenjuju Luisa Libija, koji je obavljao obe te dužnosti sve do podnošenja ostavke i napuštanja Bele kuće.

Filadelfija: Coming out u crkvi

Najviši sud Ujedinjene metodističke crke u Filadelfiji doneo je presudu da sveštenica Irena Bet Straud mora da skine mantiju i da je vrati zato što je – lezbijka. Tom prilikom devetočlano sudsko veće odbacilo je deklaraciju metodista severozapadnog Pacifika u kojoj se ističe „različitost mišljenja među hrišćanima bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju“, i odlučilo da vrati na dužnost pastora iz Virdžinije, suspendovanog zbog toga što nije dozvoljavao homoseksualcima da postanu članovi njegove zajednice. Crkvena presuda, koja je konačna, ostavila je bez nade 35-godišnju prečasnu Bet Straud. „Na sve sam bila spremna, ali ipak nisam uspela da zagospodarim svojim emocijama“, rekla je ona dok su joj suze tekle niz lice. Straudova je objasnila da će ipak ostati u Prvoj filadelfijskoj metodističkoj crkvi u Džermantaunu, ali u službi svetovnog ministra bez prava da vrši pričest i krštenje. Njen slučaj je počeo pre dve godine kada je javno saopštila da je u vezi sa drugom ženom. Takav njen stav bio je u suprotnosti sa stavom crkve „ne pitaj, ne govori“ i završilo se zvaničnom optužnicom. Straudova je rekla da se odlučila na coming out (javno priznanje) zato što je tako „bolje, poštenije i, posmatrano na duže staze, zdravije“. Očigledno, nedovoljno za Crkvu.