Meridijani

Baku: Plišane replike

Azerbejdžanska opozicija zatražila je održavanje novih izbora, pozivajući se na izveštaj posmatrača u kojem se navodi da nisu poštovani međunarodni standardi. U toj oceni složni su svi međunarodni faktori – EU, SAD: „Bilo je svih vrsta neregularnosti prilikom izbora“, rekao je jedan od zvaničnika delegacije Saveta Evrope, navodeći podatak da je od tri hiljade izveštaja koji su stigli tokom izborne noći proces vođen „loše ili veoma loše“ na 43 odsto izbornih mesta. Prema spornim podacima Centralne izborne komisije, opozicioni blok Azadlik osvojio je šest mesta u parlamentu, dok je vladajuća Nova azerbejdžanska stranka osvojila 63. Strani posmatrači u Bakuu predložili su da se ceo izborni proces preispita na sudu bez obzira na tesne veze pravosuđa i vlasti, istovremeno zahtevajući od opozicije mirnu reakciju, što je ona i uradila održavanjem demonstracija u predgrađu. Prema pisanju moskovskih analitičara, najavljivana „plišana revolucija“ opozicije raspršila se poput mehura od sapunice – iako su najavljivali snažnu reakciju i pozivali na građansku neposlušnost, ništa se nije desilo. Ruski eksperti smatraju da azerbejdžanska opozicija nije dovoljno ojačala da bi mogla da replicira revoluciju u Ukrajini ili Gruziji, kao i da ovakvo stanje u Azerbejdžanu za sada odgovara Americi. Prema mišljenju tih analitičara, Amerika je promenila mišljenje o plišanim/narandžastim revolucijama koje se kasnije često pretvaraju u vladavinu haosa i kriminala (slučaj Kirgistan), a upravo to u Azerbejdžanu Amerika ne može da dozvoli zbog njegovog strateškog, a pogotovo naftnog potencijala.

Brisel: Tajni zatvori CIA

Kako saopštavaju zvaničnici iz Brisela, Evropska komisija pažljivo proučava pisanje medija o navodnom postojanju tajnih zatvora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) u nekoliko zemalja istočne Evrope. Prema rečima portparola Evropske komisije, u toku je neformalna istraga dok EU zvaničnici pokušavaju da saznaju „šta je istina na tehničkoj bazi“. Najpre, propitaće sve zemlje članice da li su znale za postojanje takvih kampova, jer, kako je naglasio portparol, „tajni zatvori nisu u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima“. Na pitanje novinara da li će postojanje tajnih zatvora CIA u Bugarskoj i Rumuniji, koje čekaju u redu za prijem u EU 2007. godine, uticati na njihov status, portparol je izjavio da tajni zatvori nisu na listi standarda za pridruženje EU-u. Prema pisanju „Vašington posta“, CIA je u tim zatvorima u zemljama iza nekadašnje „gvozdene zavese“ ispitivala pripadnike Al kaide, u okviru tajnih sistema u borbi protiv terorizma. Pozivajući se na neimenovane izvore u CIA, tajni zatvori postoje u Avganistanu, Tajlandu, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Litvaniji, Bugarskoj i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Aktuelni rumunski premijer zvanično je porekao postojanje tajnih zatvora CIA rekavši da „Rumuni ne bi trebalo da dozvole sebi umešanost u takvu provokaciju“. Organizacija Hjuman rajts voč navodi da ima dokaze da su zatvorenici, pripadnici Al kaide, zarobljeni u Avganistanu, prebacivani u Poljsku i Rumuniju. Dok se evropske zemlje brane i poriču postojanje tajnih zatvora američke obaveštajne službe, američki predsednik niti demantuje niti potvrđuje, već kaže: „Mi ne mučimo. Naša zemlje je u ratu i naša vlada ima obavezu da zaštiti američki narod.“

Manhajm: Neonacista bez brčića

Nacista Ernst Zundel, autor knjige Zašto smo voleli Hitlera koji najglasnije tvrdi da holokaust nije postojao, optužen je u Manhajmu za višedecenijsko antisemitsko delovanje i poricanje holokausta osam meseci nakon deportacije iz Kanade. „Čistokrvni“ Nemac Zundel (66), lice sa međunarodne poternice, koji se neko vreme krio u američkoj državi Tenesi, sada se u svojoj rodnoj Nemačkoj suočava na sudu sa optužbama za klevetanje i nipodaštavanje žrtava. Prema pisanju agencijiskih izveštača, Zundel je opisan kao zdepasti „naočarko“ koji spokojno sedi dok mu se saopštava sadržaj optužnice, u sudnici je okružen istomišljenicima koji mu sa galerije zdušno daju podršku. Istaknuti nacista Ernst Zundel počeo je svoje ideje da plasira sedamdesetih godina prošlog veka preko svoje izdavačke kuće Samisdat (kasnije i na veb-sajtu), i od tada se smatra jednim od najozloglašenijih propagandista neonacizma. U martu, kada je uhapšen u Nemačkoj, neonacisti širom sveta organizovali su proteste ispred nemačkih ambasada u raznim zemljama. Optuženi Zundel brani se tvrdnjom da je vodio „mirnu kampanju“, kao i da mu je ugroženo pravo slobode govora. Ukoliko bude osuđen, Zundela čeka zatvorska kazna do pet godina.

Hongkong: Bombastičan naslov

Neko se izgleda toliko naljutio na novinare u Hongkongu da mu nije bilo dovoljno da pošalje demanti za rubriku „pisma čitalaca“. Otišao je korak dalje, nabavio bombu i poslao je poštom u redakciju hongkonškog dnevnog lista „Ming pao“. Kada je smrtonosna pošiljka eksplodirala po otvaranju, dva službenika kineskog lista su povređena. Policija za sada nema osumnjičene, ali je istraga u toku i svaki trag je dobrodošao. Lokalna javnost i zvaničnici osuđuju incident koji će, prema njihovoj proceni, ugroziti slobodu štampe. Pismo bomba isporučeno je zajedno sa nepotpisanim pismom u kojem se urednici „Ming paoa“ nazivaju „ološem“ zbog nekog teksta (ne kaže se zbog kojeg) objavljenog prošlog meseca. Urednik lista Čeng Kinbor kaže da to neće „uticati na rušenje principa slobode štampe“ i naglašava da se nije uplašio. Međutim, incident sa pismom bombom nije jedini u Hongkongu: već nekoliko nedelja zaredom dešava se prebijanje fotoreportera ili uništavanje automobila urednika odnosno novinara. Hongkonško udruženje novinara saopštava da su šokirani i ljuti zbog serije napada na lokalne reportere, naglašavajući da je ovaj poslednji napad nedopustiv za zemlju u kojoj bi trebalo da vladaju zakon i red. Drugi analitičari upozoravaju medije da ne „istrčavaju pred rudu“ sa ovakvim, političkim zaključcima.