Meridijani

Nirnberg: Godišnjica procesa

U Nemačkoj je u nedelju obeležena šezdesetogodišnjica početka Nirnberškog procesa, na kome su osuđena 22 visoka nacistička funkcionera, među kojima su bili i Herman Gering, Rudolf Hes i Joakim fon Ribentrop. Dvenaestorica su osuđena na smrtnu kaznu, sedmorica na dugogodišnju robiju, dok su trojica oslobođena. Na svečanosti u sudnici gde je proces održan pojavili su se i tužilac na procesu Vitni Heris, kao i još nekoliko svedoka. Osnivanje Nirnberškog suda bio je presedan u dotadašnjoj međunarodnopravnoj praksi i prvi put su pojedinci osuđeni za ratne zločine, genocid i za zločine protiv čovečnosti. Sud su stvorile pobedničke sile u Drugom svetskom ratu. Glavni američki tužilac u Nirnbergu Robert Džekson izjavio je da je suđenje „deo ratnih operacija“. Nirnberški sud postao je neka vrsta obrasca za formiranje kasnijih međunarodnih tribunala za ratne zločine, kao i za sve savremene procese u međunarodnom humanitarnom pravu.

Tel Aviv: Ostavka Arijela Šarona

U Izraelu je u ponedeljak iznenada počela predizborna kampanja, posle odluke laburista da napuste vladu premijera Arijela Šarona i posle Šaronove ostavke na mesto predsednika Likuda, druge stranke u vladajućoj koaliciji. Arijel Šaron je potom pozvao izraelskog predsednika Moše Kacava da raspusti parlament, što je u ponedeljak i učinjeno. Kriza u izraelskom vrhu usledila je posle iznenađujuće pobede Amira Pereca na izborima za lidera Laburističke partije, Likudovog koalicionog partnera. Perec je pobedio favorizovanog Šimona Peresa, da bi potom kritikovao rad izraelske vlade, posle čega je usledila odluka o izlasku iz vladajuće koalicije. Posle odluke laburista da izađu iz vlade, usledila je iznenađujuća Šaronova odluka da napusti Likud, partiju u čijem je osnivanju i sam učestvovao. Izraelski premijer se u poslednje vreme suočavao sa velikom opozicijom u sopstvenoj stranci zbog odluke o povlačenju iz Gaze i pripremao se za unutarstranačke izbore na kojima se očekivalo da bez većih problema pobedi svog glavnog kritičara, bivšeg premijera i ministra finansija Benjamina Netanjahua. Ipak, Šaron je iznenada odlučio da napusti Likud i osnuje novu partiju, Stranku nacionalne odgovornosti, u koju bi trebalo da pređe velik broj članova Likuda. Novi parlamentarni izbori trebalo bi da se održe najkasnije do 26. marta sledeće godine. Sadašnje procene pokazuju da nova stranka Arijela Šarona ima velike šanse da se nađe u nekoj budućoj vladajućoj koaliciji, zajedno sa laburistima i umerenim partijama levice, dok je najveći gubitnik u novonastaloj situaciji Likud.

Tripoli: Gadafijev zaokret

Libijski sud odložio je prošlog petka za 31. januar donošenje presude o žalbi bugarskih medicinskih sestara i palestinskog lekara koji su osuđeni na smrtnu kaznu zbog optužbi da su namerno zarazili više od 400 libijske dece virusom HIV. Pet medicinskih sestara i lekar uhapšeni su još 1999. godine, dok su 2004. osuđeni na smrt streljanjem. Odluka libijskog suda tumači se pokušajem libijskog predsednika Moamera el Gadafija da dobije na vremenu i pokuša da reši spor dogovorom sa bugarskom vladom o obeštećenju žrtava, što je bugarska vlada do sada odbijala. U poslednjih nekoliko dana pojavili su se i navodi da libijska vlada razmatra uvođenje moratorijuma za smrtne presude. I sin libijskog predsednika Seif al Islam Gadafi nedavno je izjavio da smatra da medicinski radnici nisu krivi.

Odluku libijskog suda pozdravila je EU, dok je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio da odnosi Libije sa EU-om zavise od presude optuženima. Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da bi medicinski radnici trebalo da budu pušteni iz zatvora, kao i da ponovno otvaranje američke ambasade u Tripoliju zavisi od ishoda suđenja. Poznato je da libijski predsednik želi da unapredi odnose sa Zapadom, ali da pri tom ostane neukaljanog ugleda. S druge strane, odluka suda da odloži izricanje presude izazvala je sukobe između rođaka žrtava i policije.

Meksiko Siti: Uhapšen vođa kartela

Meksička policija uhapsila je prošle nedelje Rikarda Garsiju Urkiza, poznatog kao Doktor, vođu kartela Huares, koji je okupljao bande proizvođača i prodavaca droge. Garsija je uhapšen u Meksiko Sitiju dok je sa još jednim dilerom droge „zaključivao posao“. U poslednjih mesec dana uhapšeno je još desetak pripadnika ovog kartela.

Prema izjavi državnog tužioca Danijela Kabese de Vaka, to je „jedno od najvažnijih hapšenja jednog narko-dilera u istoriji“ i „smrtni udarac Huares kartelu“, koji je bio glavni u obezbeđivanju kanala za krijumčarenje droge iz Kolumbije u SAD. Sedište kartela bio je Siudad Huares, industrijska oblast na granici sa Teksasom, i jedna od glavnih ruta za prenošenje droge u SAD. Urkiza je do sada bio neuhvatljiv za meksičke organe, jer nije spadao u grupu klasičnih trgovaca drogom. On je radio kao lekar u jednoj bolnici u Meksiko Sitiju, i imao dobre veze u politici i biznisu, što ga je držalo dalje od drugih narko-trafikanata i obezbeđivalo mu da dugo ostane anoniman.