Meridijani

Sidnej: Sukob

Nasilje koje je buknulo u Sidneju, najvećem gradu Australije, prilično je iznenadilo Evropljane, pogotovo Francuze, koji već nedeljama žive pod etničkom tenzijom. „Francuski scenario“ na delu iznenadio je i same stanovnike Sidneja, koji svoj grad smatraju „loncem izmešanih kultura“. U australijskoj štampi ovaj se događaj tretira kao najgori slučaj rasnog nasilja u istoriji Australije – više od 30 ljudi je povređeno (jedan belac je navodno uboden nožem u leđa), 16 ih je ranjeno, prozori automobila i kuća u predgrađu su razbijeni, izlozi prodavnica polupani. Neposredan povod ovih događaja, koji su se pretvorili u pravi rasni rat, bio je više nego prozaičan: navodno su neki mladići iz Libana vređali dvojicu spasilaca na plaži Kronula. Policija je saopštila da je oko 5000 omladinaca bele rase, većinom pijanih, umotanih u australijske zastave, napadalo ljude arapskog porekla uz rasističke povike. Iako je policija odmah reagovala, mladići se nisu zaustavili, već su kao horda uzvraćali policiji nastavljajući da proganjaju svoje tamnopute žrtve. Čak su, kako je saopštila policija, napadali i vređali jedan par bolničara iz hitne pomoći koji su pokušavali da pomognu povređenima. Nasilje sa plaže proširilo se u toku subotnjeg popodneva na obližnje delove grada, što su zabeležile i televizijske kamere: jedna bela mlada žena udara drugu mladu ženu za koju nije sasvim jasno koje je nacionalnosti – lako može da bude i Španjolka. Sudeći po grafitima, ispostavilo se da je rasni problem povezan i sa nacionalizmom: „mi smo ovde odrasli, a vi ste došli“. Australijski premijer Džon Hauard osudio je nasilje, ali i štampa: na naslovnoj strani sidnejskog „Dejli telegrafa“ krupnim slovima ispisan je naslov „Naša sramota“ , sa slikom belog mladića koji tuče mladića arapskog porekla. Rasna tenzija porasla je posle 11. septembra 2001. godine i napada na STC u Njujorku i bombaškog napada na Baliju, kada su ubijene 202 osobe, uključujući i 88 Australijanaca.

Grozni: Putin za obnovu

Ruski predsednik Vladimir Putin došao je u blic-posetu u čečenski glavni grad Grozni kako bi obećao ovoj od rata umornoj provinciji obnovu i prestanak kidnapovanja civila. Putin je stigao u ponedeljak helikopterom u krajnjoj tajnosti, a njegovu posetu obezbeđivao je velik broj pripadnika vojske i policije. Ostao je oko 40 minuta, a onda su on i njegova svita ušli ponovo u dva Mi-8 helikoptera i odleteli. Putin je tom prilikom rekao da „pojava kidnapovanja ljudi mora da se zaustavi“: „Pronađite i kaznite počinioce bez obzira na to ko su oni ili koje strukture predstavljaju“, prenosi agencija Interfaks njegove reči. Stotine ljudi je nestalo u Čečeniji tokom 11-godišnjeg konflikta islamskih separatista i pobunjenika i ruske armije. Većina nestalih su civili, tj. muškarci za koje se sumnja da su bili povezani sa pobunjenicima. Putin je takođe rekao da bi trebalo što pre obnoviti Grozni, grad koji je nekad bio glavni industrijski centar i dom pola miliona ljudi, a koji je ruska vojska pretvorila u zgarište. Putin se obratio Čečenima koji su masovno ubijani za vreme Staljinove represije, rekavši da „sve mora da bude učinjeno kako se tragični događaji ne bi ponovili“. Kritikovao je muslimanske pripadnike „podzemnih“ snaga koji Kuran interpretiraju na pogrešan način, naglasivši da je „Rusija oduvek bila najvernija, pouzdana i konzistentna braniteljka muslimanskog sveta“. Njegova poseta nije bila najavljena ranije u ruskim i čečenskim medijima, a potreba za tajnošću je bila apsolutno opravdana. Iako zvaničnici pričaju da je konflikt u Čečeniji okončan, u toj provinciji i dalje ruski vojnici ginu svake nedelje.

Fidži: Potresi koji su uzbudili svet

Od nedelje do utorka desila su se tri snažna zemljotresa – na ostrvu Fidžiju u Japanu, zatim u Pakistanu i u Avganistanu. Dok u agencijskim izveštajima stoje podaci o jačini zemljotresa i potencijalnim opasnostima, na sajtovima nekih ozbiljnih novina pojavljuju se naslovi koji imaju apokaliptičan prizvuk: „Zemlja se trese i talasi se dižu…“. Ostrvo Fidži, gde se nalazi čuveni vulkan za koji se veruje da se aktivirao, pogodio je snažan podvodni zemljotres magnitude 6,8 stepeni Rihterove skale. Iz Pacifičkog cunami centra odmah je stiglo upozorenje da preti opasnost od cunamija, što je potvrdila i lokalna vlast. U trenutku dok nastaje ovaj tekst (u utorak) nisu zabeleženi veliki talasi, niti šteta. Epicentar zemljotresa bio je 255 kilometara severno od ostrva Vanua Levu, veoma popularnog turističkog mesta, na dubini od 29 kilometara. Pacifički cunami centar saopštio je da nema opasnosti od velikog i jakog cunamija koji bi zahvatio ceo Pacifik, ali bi potres koji je zabeležen u utorak mogao da izazove lokalne cunamije. Za sada nikakve štete nije bilo, bar što se Fidžija tiče – tamo čak nisu ni znali šta se dogodilo. Istog dana, zemlja se tresla i u Pakistanu i Avganistanu (6,7 stepeni Rihterove skale), ali je tamo javnost reagovala veoma panično zbog oktobarskog zemljotresa. Epicentar je bio u planinama Hindukuš na severoistoku Avganistana, a svedoci kažu da se potres jako osetio. Ljudi su veoma preplašeni zbog činjenice da je u oktobru samo u Pakistanu poginulo više od 73.000 ljudi dok je oko 3,5 miliona ljudi ostalo bez domova. „Bilo je strašno“, kaže jedan svedok. „Ljudi su izlazili iz svojih šatora, vrištali i govorili stihove iz Kurana.“ Tog istog dana (utorak) potres jačine 5,6 stepeni Rihterove skale zabeležen je i u severozapadnom Japanu, u prefekturi Hokaido. Ovaj zemljotres takođe je bio „morski“ – epicentar je lociran na dubini od 30 kilometara; ne predviđa se cunami-efekat. (Prema nekim izvorima, 20 odsto najgorih zemljotresa na kugli zemaljskoj desio se upravo u Japanu.) Dva dana ranije snažan zemljotres (6,8 stepeni) pogodio je i obalu Papue Nove Gvineje, gde takođe nije bilo povređenih ni poginulih.