Meridijani

Brisel: Evropski budžet

Usvajanje budžeta Evropske unije za 2006. godinu u Evropskom parlamentu premijer Velike Britanije Toni Bler ocenio je kao „fer dogovor“, „najviše što smo uspeli da postignemo“. Bler je rekao i da je usvajanje budžeta izuzetno važno kako bi članice Evropske unije mogle da planiraju unapred: „Uvek će biti onih koji će da kažu da bi budžet trebalo da bude veći i onih koji će da kažu da bi trebalo da bude manji.“ Budžet je usvojen neposredno pre dvodnevnog samita na kome se raspravljalo o trošenju novca u periodu od 2007. do 2013. godine. Dogovoreno je da taj iznos bude 862,4 milijarde evra, što je niže od iznosa koji je Unija tražila u junu – 974 milijardi evra. U govoru pred parlamentom EU-a, Bler je kritikovao to što veći deo budžeta Unije ode na poljoprovredu – 40 odsto svih subvencija potrošeno je na mesto, mlečne proizvode i subvencije za cenu šećera, ili na „ruralni razvoj“. Kako piše štampa, poljski ministar za poslove sa Evropom Jaroslav Pietras saopštio je da će Poljska iz budžeta EU-a dobiti 91 milijardu evra za period 2007–2013. godine: za izgradnju sistemskih struktura, poljoprivredu, naučna istraživanja, zaštitu granica, borbu protiv terorizma… Svrha postojanja budžeta je da Evropa bude još uspešnija, budući da je 2004. godine deset novih zemalja ušlo u EU, rekao je Bler i dodao da Unija treba da bude ponosna na to što ima još zemalja koje žele da joj se pridruže.

Hongkong: Antitrgovački protesti

Najvažniji godišnji skup ministara trgovine sveta koji se ove godine održao u Hongkongu nije prošao bez incidenata. Prvog dana samita ministri iz 149 zemalja razgovarali su o ukidanju izvoznih subvencija do 2013. godine i otvaranju tržišta razvijenih i bogatih zemalja prema najsiromašnijim zemljama. Kongres Svetske trgovinske organizacije ove godine ostaće zapamćen po neviđenom nasilju koje je pratilo ovaj događaj. U noći između subote i nedelje nastao je sukob između demonstranata i policije u kojem je povređeno više od 114 osoba (44 policajca), dok se 900 protestanata našlo u zatvoru. Do sukoba je došlo kada su demonstranti pokušali da prodru do same prostorije u kojoj se odvijala konferencija kako bi izrazili svoje neslaganje sa politikom slobodnog trgovanja. Policija je, naravno, odreagovala i to se pretvorilo u strašnu tuču, lomljavu, uništavanje… Policija je privela oko 900 ljudi, uglavnom Južnokorejaca, koji su tvrdili da Svetska trgovinska organizacija pokušava da im uništi posao. I drugog dana održavanja sastanka ministara demonstranti su se okupili i na ulicama. S njima je šetalo i 150 Južnokorejaca koji su zahtevali da se njihovi prijatelji puste iz zatvora. Nosili su model ogromnog pauka koji simbolizuje to što oni misle: male zemlje će upasti u mrežu velikih zemalja koje će ih, naprosto, progutati. Drugog dana je bilo mirno, a protestanti su se razišli oko ponoći.

Kalkuta: Jedinica za tigrove

Kako bi stala na put opasnom istrebljenju tigrova, Indija je najavila da će od sledećeg meseca početi sa kompjuterskim praćenjem i brojanjem tigrova u najvećem svetskom staništu velikih mačaka. Stručnjaci zaduženi za tigrove koristiće specijalno napravljene programe pomoću kojih će izbeći neprecizno evidentiranje životinja. Na ovaj potez vlada se odlučila posle žestokog kritikovanja konzervativnog krila početkom ove godine. Oni su, naime, tvrdili da su svi tigrovi iz rezervata Sariska ubijeni, kao i da broj tigrova u zemlji opada. Premijer Manhoan Sing oformio je specijalnu jedinicu za tigrove koja će se baviti njihovim spasavanjem, i najavljuje da će uskoro napraviti prvi tačan popis tigrova u šumi Sanderbans, koja se prostire na 10.000 kvadratnih kilometara površine južno od Kalkute. Prema popisu tigrova iz 2003. godine procenjeno je da ih ima oko 260-280 u Sanderbansu, takođe staništu stotina krokodila i retkih rečnih delfina. Prva faza prebrojavanja tigrova počinje početkom januara 2006. godine. Pre 100 godina u Indiji je živelo 40.000 tigrova; danas ih ima manje od 2000 (podatak pre popisa). Cena jednog tigra na crnom tržištu prelazi 50.000 dolara.