Meridijani

Tel Aviv: Samoubilački napad

Devet osoba je poginulo, dok je oko 50 povređeno u samoubilačkom napadu u Tel Avivu u ponedeljak. Napad je izveden ispred restorana u blizini gradske autobuske stanice, u vreme kada je novoizabrani izraelski parlament polagao zakletvu. Odgovornost je preuzeo Islamski džihad, koji je poslao video-kasetu, po kojoj se bombaš imenuje kao Sami Salim ( 21 ), Palestinac iz Dženina na Zapadnoj obali. Jedan član Brigada mučenika Al akse, druge palestinske terorističke organizacije, povezane sa Fatahom, partijom palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, izjavio je da je napad odgovor na „izraelske masakre“ u pojasu Gaze. Izraelske vlasti odgovorile su da novoformiranu palestinsku vladu, koju predvodi militantni Hamas, smatraju odgovornom za napad. Izraelski premijer Ehud Olmert najavio je da će „Izrael koristiti sva sredstva da bi sprečio nove samoubilačke akcije“. Sami Abu Zuhri, jedan od lidera Hamasa, tvrdi da je napad „normalan odgovor na kontinuirane izraelske zločine“, kao i da su „naši stanovnici primorani na samoodbranu“. Palestinski predsednik Mahmud Abas osudio je napad, a osude su došle i iz SAD, Velike Britanije i Rusije. Hamas, koji je pre tri nedelje formirao novu palestinsku vladu, još se pridržava primirja, potpisanog pre više od godinu dana. Međutim, ova organizacija ima velike probleme da uspostavi vlast na palestinskim teritorijama, i teško može da spreči druge terorističke organizacije da nastave sa bombaškim akcijama. Hamas se nalazi pod velikim pritiskom SAD i EU-a da se odrekne nasilja, prizna državu Izrael i ranije sporazume sa njim. Ukoliko do toga ne dođe, Ehud Olmert najavljuje da će Izrael sam formirati trajne granice do 2010, bez pregovora sa Palestincima.

Rim: Hapšenje „Kuma“

Prošle nedelje Italiju je obišla vest koja je brzo bacila u zasenak buku oko parlamentarnih izbora, pobedu Romana Prodija, proteste Silvija Berluskonija i ponovo podsetila na borbu protiv mafije, koju ova zemlja već decenijama vodi. Bernardo Provencano (73), „broj jedan“ italijanske mafije i najtraženiji italijanski kriminalac, uhapšen je 11. aprila na Siciliji, nakon 43 godine skrivanja. Jedan od najinteresantnijih slučajeva borbe protiv organizovanog kriminala u svetu tako počinje da dobija svoj konačni epilog. Provencanu je nekoliko puta suđeno u odsustvu za više od deset ubistava, koja je lično naručio, a posredno je verovatno odgovoran za više stotina njih. Isto tako, za njim je raspisano i nekoliko poternica. Na doživotnu robiju zbog ubistva dvojice sudija, Đovanija Falkonea i Paola Borselina, osuđen je 1992. godine. Međutim, najviše pažnje privlači priča o njegovom skrivanju, koje je od njega stvorilo legendu. Davne 1963. za njim je izdata poternica zbog ubistva jednog mafijaša iz rivalske porodice. Od tada do prošlog utorka, Provencano je bio nedostupan italijanskoj policiji, tužiocima i sudovima. Njegov uspon u hijerarhiji Koza nostre tekao je brzo. Još pre raspisivanja poternice bio je jedan od najpoznatijih „poručnika“. „Kum“ italijanske mafije postao je 1993, posle hapšenja njegovog prethodnika i šefa Salvatorea Tota Rine. Istraživači italijanske mafije smatraju da je on donekle uspeo da promeni njen način delovanja i metode, tj. da sa ubistava i krvavih obračuna sa vlastima, koje su izazivale oštre reakcije policije i javnosti, pređe na mnogo sofisticiranije oblike delovanja, samim tim i teže za otkrivanje. Pokušavao je i da posreduje između suprotstavljenih porodica i da na taj način sprečava „mafijaške ratove“, koji su decenijama potresali Italiju. Tokom dogogodišnjeg skrivanja od policije Provencano je razvio sopstveni sistem zaštite, koji je uključivao ograničene kontakte, i to samo sa najodanijim saradnicima. Veruje se da nikada nije koristio telefon, već je komunicirao i davao naređenja preko pisanih poruka („pizzini“ – ital.) koje su prenosili njegovi saradnici. Uz to je stalno menjao prebivalište. Često su se pojavljivale i glasine da je već godinama mrtav. Jedan od najsvežijih tragova, možda i prekretnica, bilo je otkriće da je Provencano bio na operaciji u Južnoj Francuskoj, što je utvrđeno DNK analizom. Čini se da je od tada policija počela da steže obruč oko njega. Konačno je uhapšen na farmi u blizini mesta Korleone na Siciliji (čuvenog po knjizi Kum Marija Puza i istoimenom filmu), gde je i rođen. Policija ga je pronašla prateći jednu pošiljku čistog veša koju mu je poslala porodica. Italijanski analitičari smatraju da se Provencano nije mogao skrivati tako dugo bez zaštite sicilijanske političke, policijske i pravosudne elite. Mauricio de Lusija, jedan od glavnih inspektora u antimafija timu, izjavio je da su „političari na visokim položajima i sicilijanska elita“ odigrali svoju ulogu u omogućavanju Provencanu da se skriva tako dugo. Italijanski novinar Salvo Palacolo, koji je pratio hapšenje, smatra da je tajna Provencanove moći u tajnama koje je znao i koje bi tek trebalo da budu otkrivene. Policija je saopštila da je u kući u kojoj se skrivao pronađeno mnoštvo pisama i dokumenata, koja će biti od ogromnog značaja u daljoj istrazi. U zajedničkoj izjavi sicilijanskih sudija ističe se i da je „njegovo hapšenje izuzetno važan uspeh zato što otvara mogućnost da se pred lice pravde izvede glava Koza nostre i okonča borba koja već predugo traje“. Provencano je smešten u dobro obezbeđeni zatvor u Ternima, u centralnoj Italiji. Nalazi se u izolaciji, pod stalnim video-nadzorom. Njegov advokat je jedina osoba sa kojom može da održava kontakte, uskraćen mu je pristup radiju, televiziji i novinama. Čak se i hrana priprema specijalno za njega, van glavne zatvorske kuhinje, iz bezbednosnih razloga. Pred sudom bi prvi put trebalo da se pojavi 2. maja.

Monako: Princ Albert na Severnom polu

Princ Albert od Monaka (48) stigao je do Severnog pola posle četvorodnevne ekspedicije koja je imala za cilj ukazivanje na opasnost od globalnog zagrevanja. Ekspedicija, koja je brojala sedam osoba, krenula je prošlog četvrtka iz Rusije, na saonicama sa zapregama koje su vukli psi, i posle 150 kilometara puta došla do krajnjeg severa Zemlje u nedelju. Kada su stigli na cilj, princ je postavio zastavu Monaka i Međunarodnog olimpijskog komiteta čiji je član: „Moramo pokušati da pronađemo rešenje (za globalno zagrevanje), sa naučnicima, ali i na pojedinačnom nivou. Mislim da svako svojim ponašanjem može da dâ sopstveni doprinos ovom globalnom naporu“, rekao je u telefonskoj izjavi. Princ Albert je prvi šef države koji je stigao do Severnog pola. Inače, izjavio je da je pratio korake svog čukundede, princa Alberta I, koji je četiri puta osvajao Severni pol pre jednog veka.