Hronika
Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Budimpešta: Silom na demonstrante
Nemiri u susednoj Mađarskoj, koji traju već mesec dana, kulminirali su početkom ove nedelje na dan obeležavanja 50-godišnjice mađarskog ustanka protiv ruske diktature. Na antivladinim demonstracijama u glavnom gradu Mađarske okupilo se oko 2000 ljudi, što je policija spremno dočekala, sa klasičnom policijskom opremom za rasterivanje političkih skupova: vodenim topovima, gumenim mecima i suzavcem. Satima je policija pokušavala da ih razjuri sa ulica glavnog grada, odnosno da ih potisne što dalje, ali se demonstranti nisu predavali. Negde pre ponoći, kada su ostali samo najuporniji, počelo je varničenje između policije i demonstranata. Demonstranti su podigli barikade odakle su bacali molotovljeve koktele na policiju, što nije zateklo policajce koji su brzo uzvratili moćnijim sredstvima. Okršaj u kome je učestvovalo oko 200 demostranata i oko 150 policajaca trajao je do jutarnjih časova; poginulih nema, ali je saopšteno da je povređeno oko 100 osoba, a neki izvori tvrde da je oko 130 osoba zadobilo lakše ili teže povrede. Šef budimpeštanske policije Peter Đergenji saopštio je da je uhapšen 131 demonstrant i da je povređeno 10 policajaca. Kabinet za nacionalnu bezbednost održao je iste večeri vanredni sastanak, a posle sastanka premijer Đurčanj je izjavio da svako u demokratiji ima pravo da iskaže svoje mišljenje, ali da „manjina nema pravo da teroriše druge“. Analitičari procenjuju da je ovo najgori oblik političkog nasilja u Mađarskoj od pada komunizma 1989, a opozicioni Fides optužio je premijera da je policija pod njegovim rukovodstvom upotrebila silu protiv mirnih ljudi, svesno ih provocirajući dok su slavili državni praznik.
Pariz: Bande Pariza
Francuska obaveštajna služba upozorila je da bi nasilje u siromašnim, multietničkim sredinama u neposrednoj blizini Pariza moglo opet da izbije, godinu dana posle događaja koji su uzbudili glavni grad Francuske. Ovaj tajni izveštaj Francuske obaveštajne službe objavio je list „Figaro“ dan pošto je grupa mladih ljudi zapalila autobus usred dana na periferiji Pariza, a zatim kamenovala policajce koji su pokušavali da ugase vatru. Posle tog događaja, vozači autobusa odbili su da voze ulicama tog dela grada u južnom delu Pariza u znak protesta zbog tog događaja koji je šokirao čak i najokorelije policajce. To je peti po redu brutalan događaj i napad na državne organe u poslednjih nekoliko nedelja u kojem su učestvovali francuski omladinci. „Napadi u poslednjih nekoliko nedelja pokazuju da su bande veoma dobro pripremljene i organizovane kao vojska“, ocenio je funkcioner jedne od policijskih organizacija. „Članovi bandi su sve mlađi i mlađi, sve agresivniji i agresivniji.“ „Figaro“ se pozvao na izvore u Francuskoj obaveštajnoj agenciji (RG) koji navode da su uslovi koji su doveli do nasilja 2005. godine i dalje nepromenjeni – siromaštvo, nezaposlenost i diskriminacija. Međutim, nasilje više nije spontano već je strukturirano, ocenjuju stručnjaci. Prošle godine u ovo vreme (27. oktobar) poginulo je dvoje madih ljudi dok su pokušavali da pobegnu od policije, nakon čega je širom Francuske nastao opšti haos. Tokom prvih šest meseci 2006. godine zapaljeno je 21.000 automobila, prijavljeno je 2882 napada na policiju, vatrogasce i hitnu pomoć, kaže Francuska obaveštajna agencija.
Sofija: Parvanov vs. Siderov
Georgij Parvanov osvojio je najveći broj glasova na predsedničkim izborima održanim prethodnog vikenda u Bugarskoj, ali će zbog nedovoljnog odziva birača biti održan drugi krug predsedničkih izbora 29. oktobra. Prema zvaničnim rezultatima, bivši lider Socijalističke stranke Georgij Parvanov osvojio je 60,8 odsto od ukupnog broja glasova, dok je njegov protivkandidat Volen Siderov, lider ksenofobične stranke Napad, osvojio 22,5 odsto glasova. Na izbore je izašlo 45 odsto birača, a prema zakonu je neophodno da ih izađe najmanje 50 odsto. Eksperti su predviđali da će veći broj građana glasati za proevropski raspoloženog Parvanova (63,7 odsto), jer je jasno da su Bugari okrenuti ka EU-u. „Podrška nama ujedno je i podrška ujedinjenju nacije“, rekao je Parvanov na konferenciji za novinare. Ovom istoričaru zameraju što nije uspeo da smanji nivo korupcije i organizovanog kriminala u svojoj zemlji, kao i da mu nije pošlo za rukom da podigne standard građana. Prema zvaničnim podacima, prosečna plata u Bugarskoj je 162 evra, što će biti najmanja plata u EU-u. Stranka drugoplasiranog Siderova ocenjuje se kao nacionalistička, koja se bori protiv integracije u Evropsku uniju. Siderov je obećao zabranu rada vladajuće etničke Turske stranke, reviziju plata, organizovanje referenduma o pitanjima važnim za ceo narod, poput planova Vašingtona da iskoristi vojne baze u Bugarskoj…
Kabul: Kraj Ramazana
Milioni hodočasnika širom Azije okupili su se u utorak 24. oktobra na godišnjoj proslavi praznika koji označava kraj 30-dnevnog Ramazana. Ovaj tradicionalni verski praznik posvećen je porodici, druženju, davanju i primanju oprosta… Sve prodavnice u Kabulu bile su zatvorene, svi poslovi prekinuti osim, naravno, policijskog. Policija Kabula saopštila je da je pojačala bezbednost tokom ovog trodnevnog praznika za slučaj da talibanski pobunjenici krenu sa napadima. Talibanski lider u bekstvu Mula Muhamed Omar pozvao je na intenzivne napade na strane snage u Avganistanu. Omar se oglasio na internetu i to baš povodom muslimanskog festivala. Avganistanski predsednik Hamid Karzai pozvao je sve muslimane sveta da pomognu njegovoj zemlji da se reše pobunjenika, a pobunjenicima je poručio da „prestanu da služe stranim interesima“. Osim tog, nije bilo drugih incidenata ni u Avganistanu ni u Indoneziji, najmnogoljudnijoj muslimanskoj naciji.
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve