Meridijani

Sumatra: Zemljotres na ostrvu

U zemljotresu na indonežanskom ostrvu Sumatra, jačine 6,6 stepeni Rihterove skale, poginule su 82 osobe, javile su agencije u utorak. Budući da se broj poginulih povećava sa svakim novim izveštajem, strahuje se da ima mnogo više žrtava. Portparol predsednika Indonezije Sudi Silalahi rekla je da je u različitim zonama ostrva ranjeno više desetina ljudi, na stotine kuća je srušeno, a u izmeštene bolnice neprestano se dovode ljudi sa prelomima i opekotinama. Epicentar zemljotresa bio je 21 kilometar jugozapadno od grada Bukatingi, u mestu Padanga, a potres se osetio i u Singapuru i Maleziji. Drugi talas zemljotresa, jačine šest stepeni, osetio se dva sata kasnije u istoj oblasti. U indonežanskom arhipelagu, koji se nalazi u „vatrenom pojasu Pacifika“ i važi za izuzetno trusno područje, zavladala je panika od cunamija i moguće katastrofe. U ovim krajevima posledice cunamija iz 2004. godine još su vidljive, a strah od ponavljanja tragedije gotovo je opipljiv. Zvaničnici kažu da se ovaj zemljotres desio pod zemljom, a ne pod morem, tako da nema razloga za strah od cunamija. Vlasti imaju pune ruke posla, angažovane su vojska i policija kako bi se što pre evakuisalo stanovništvo i sanirale posledice. Gradonačelnik Padanga Fauzi Bahar rekao je da su se mnogi stanovnici „smirili“ i vratili kućama, ali da je saobraćaj sasvim poremećen.

Kopenhagen: Skvoteri bez doma

U uličnim protestima povodom rušenja omladinskog centra u Kopenhagenu uhapšeno je oko 650 ljudi, pretežno mladih, dok je 25 lakše povređeno. Među privedenima ima i 140 stranaca iz SAD, Švedske, Norveške i Nemačke. Rušenje te zgrade, koja je u svojim boljim danima bila pozorište a od 1982. omladinski centar, ne bi izazvalo takve nerede da policajci četiri dana pre toga nisu izbacili skvotere, što je izazvalo ljutnju i gnev mladih ljudi. Elem, zgrada koju su naselili skvoteri i razni drugi slobodni umetnici nije više bila na raspolaganju stanarima, budući da ju je grad prodao Hrišćanskoj kongregaciji. Gradske vlasti su izdale nalog za iseljavanje i tada su počeli protesti i čarke sa policijom, koje su trajale tri dana i noći. Na ulicama Kopenhagena nije bilo većeg nasilja, ako se ne računa to što su demonstranti gađali policajce kamenicama i palili kontejnere za smeće i automobile. Najzanimljiviji detalj u priči iz danskog glavnog grada jeste to da su policajci prilikom rušenja bili maskirani, odnosno nosili su maske kako bi sakrili identitet, dok je drugi odred policije, u potpunosti opremljen za rasturanje demonstracija, opkolio grafitima išaranu zgradu, koja je godinama bila mesto okupljanja mladih stranaca. Takozvani omladinski centar, kultno mesto mladih, rado su obilazili i stranci, ali i razni drugi – pankeri, anarhisti, levičari koji su godinama to mesto shvatali kao svoje. „Ne mogu to da podnesem“, izjavila je tužna 21-godišnja Brigita, sva u suzama. Dok traje polemika o tome da li je zgrada mogla biti sačuvana ili ne, protesti se nastavljaju ispred zgrade zatvora gde su smešteni uhapšeni buntovnici.

Moskva: (Samo)ubistvo

Još jedan ugledni novinar nastradao je u Moskvi pod, čini se, nerazjašnjenim okolnostima. Reč je o Ivanu Safronovu, komentatoru „Komersanta“ i bivšem oficiru, koji je 2. marta pao kroz prozor između četvrtog i petog sprata zgrade u kojoj je živeo. Na osnovu uviđaja, u istrazi je zaključeno da je posredi samoubistvo, ali je tužilaštvo podiglo optužnicu za „dovođenje do samoubisva“, kako bi istraga mogla da se nastavi. U tekstu sa naslovom „Safronova su doveli do smrti“, kolege poginulog komentatora navode da je nemoguće da bi tako vedar, pažljiv i požrtvovan čovek mogao da se ubije. Glavni urednik „Komersanta“ Andrej Vasiljev ubeđen je da se Ivan nije ubio: „On je bio pravi oficir. Možete da me ubijete, ali ja ne verujem u samoubistvo.“ Na dan njegove smrti, lekari su naveli da je Ivan Safronov patio od malignog oboljenja, što negiraju njegove kolege, tvrdeći da je patio samo od čira na želucu, a da su ove dijagnoze čista izmišljotina. „Komersant“ piše i da je uoči smrti Safronov pripremao tekst o mogućim isporukama ruskog oružja na Bliski istok – „lovaca su 30“ i raketnih kompleksa S300V u Iran – a da je isporuka oružja trebalo da ide preko Belorusije kako Zapad ne bi optužio Moskvu za naoružavanje tih zemalja. Uredništvo „Komersanta“ kaže da je pokojni novinar to proveravao, da bi potom pozvao redakciju i rekao da je dobio potvrdu tih informacija i da će, po povratku u Moskvu, napisati tekst.

Peking: Internet

Najnovijom akcijom kineskih vlasti zabranjeno je otvaranje novih sajber kafea kako bi se kineska omladina zaštitila od rastućeg negativnog uticaja interneta. To znači da kineske vlasti neće izdavati dozvole za otvaranje novih internet kafea u 2007. godini, saopštilo je Ministarstvo kulture. Prema podacima agencije Hsinhua, u Kini trenutno radi oko 113.000 internet kafića, i taj broj vrtoglavo raste u poslednjih nekoliko godina shodno rastućoj internet populaciji. Procenjuje se i da će broj internet korisnika u Kini premašiti broj internet korisnika u Americi, a taj podatak je, kako se čini, prilično alarmantan za kineske vlasti. Zabrana izdavanja novih dozvola za otvaranje internet kafea samo je deo vladine kampanje kako-izlečiti-zavisnost-od-interneta. Naime, 13 odsto od 18 miliona internet korisnika u Kini nema još 18 godina, i kineske vlasti ne kriju da internet smatraju velikom opasnošću, koju bi trebalo kontrolisati, kao i televiziju. Predsednik Kine je u nekom svom govoru jasno rekao da bi trebalo „očistiti internet okruženje“, koje utiče na „razvoj socijalističke kulture, sigurnost informacija i stabilnost države“.