Izborna olakšanja i očekivanja

Neočekivanom pobedom prozapadne alijanse „14. mart“ na parlamentarnim izborima u Libanu nastupilo je izvesno olakšanje, ali to ne znači da će doći do značajnih promena u ovoj zemlji. Pobeđeni blok „8. mart“, predvođen Hezbolahom, priznao je poraz u saopštenju koje su prosledili zapadnim reporterima. Pobednička alijansa osvojila je 69 ili 70 od 128 mesta u parlamentu, nasuprot svim predviđanjima i istraživanjima javnog mnjenja. Šta je dovelo do tog rezultata i kakve će implikacije pobeda prozapadne alijanse imati na Liban i Izrael?

Najpre, rezultat govori o porazu stranke bivšeg generala Auna, čija Slobodna demokratska stranka predstavlja hrišćanski element Hezbolahovog bloka „8. mart“. General Aun, nekad vođa pobune protiv Sirije, danas je član prosirijske alijanse u Libanu. Fokusna grupa na ovim izborima bila je hrišćanska zajednica, zato što je mišljenje ostalih libanskih verskih zajednica i manjinskih naroda bilo očekivano i predvidivo. Suniti i manjinski druzi dali su nepodeljenu podršku sada već vladajućoj alijansi, dok su šiiti bili podeljeni između prosirijskog pokreta Amal, koji se ekskluzivno pridružio prozapadnim snagama, i Hezbolaha. Međutim, hrišćanska verska zajednica bila je podeljena, a general Aun je očekivao da će njegova stranka prodreti do hrišćanskih birača. Hrišćanska stranka u okviru pobedničkog bloka Snaga Libana, koju predvodi dr Samir Geage i stranka Falange, do sada nisu imale nikakvu podršku u narodu. Mnogi analitičari smatraju da su Libanci hrišćanske veroispovesti okrenuli leđa Aunu i bloku „8. mart“ upravo zbog straha da bi iranski i sirijski regionalni blok mogao da ima značajniju ulogu u državi. U tom svetlu birači su se setili događaja iz maja 2008. godine kada je Hezbolah poslao svoje snage na ulice Bejruta. Nedavni govor Hasana Nasralaha u kome on opisuje majske događaje kao „slavne dane“ otpora, mogao je da utiče na opredeljenje hrišćanskih birača zbog opasnosti koju predstavlja sam Hezbolah.

Neki analitičari sugerišu i da je sećanje na destruktivan rat sa Izraelom 2006. takođe uticalo na birače. Rezultat izbora pokazuje da će alijansa „14. mart“ biti dominantan faktor u koalicionoj vladi, u kojoj će takođe biti mesta i za opoziciju. Pregovori oko prirode koalicije i njene „šminke“ najverovatnije će se odužiti. Analitičari ističu da opozicioni zahtevi za „blokirajućom trećinom“ u kabinetu mogu biti kamen spoticanja i centralna tema u pregovorima. Mogućnost da neslaganje postane realnost je velika, samim tim što se Hezbolah sa saveznicima neće ustručavati da upotrebi silu kako bi pojačao svoje argumente, jer je ključni interes Hezbolaha i iranskih patrona upravo širenje vojnog kapaciteta i države u senci.