Island Englezima ne veruje

Islandski parlament usvojio je sredinom jula dokument o pridruživanju EU, ali na evropskom putu i dalje stoji prepreka u vidu nepopularnog Sporazuma o depozitima u internet banci Icesave, koji parlament još nije odobrio. (Naime, Holandija je potpisala ugovor sa Islandom o zajmu od 1,3 miliona dolara na 15 godina kako bi se nadoknadili depoziti privatnih lica u toj internet banci. Holandski ministar spoljnih poslova poručio je svom kolegi sa Islanda da je to jedan od uslova za prijem u Evropsku uniju, rekavši da će „to pokazati da Island shvata ozbiljno direktive EU“.) Ova dva politička događaja čini leto uzbudljivim: ponuda za prijavljivanje za članstvo u EU koja se razmatra u Stokholmu, glavnom gradu predsedavajuće zemlje, i ugovor o računima u banci Icesave, čije je usvajanje zavisilo od parlamenta i vlade levog centra, koja je ranije ove godine došla na vlast, nakon kolapsa bivše vlade desnog centra.

Pre kolapsa kompletnog bankarskog sistema prošle godine Island se užurbano pripremao za ulazak u EU i bio je srećan zbog de facto „članstva bez članstva“, odnosno zbog trgovinskog sporazuma Islanda i zemalja EU bez obzira na to što ova zemlja nema niti jednog predstavnika u EU institucijama. Do ovakvog ishoda zemlju je dovela vodeća stranka Nezavisnost, čiji su lideri videli korist od učestvovanja na evropskom tržištu istovremeno negujući konzervativne ideje o suverenitetu i nezavisnosti Islanda van EU. Biti van EU sistema znači da ne možete da se pokrijete „sigurnosnom mrežom“ institucija i jedinstvene valute koje štiti zemlje članice. Kada je svetska finansijska kriza pogodila Island, ne samo što su strane banke koje posluju u Islandu propale već je domaća valuta kruna istog trenutka jezivom brzinom devalvirala i dovela do razarazujućih posledica.

Većina ekonomista sada se slaže da je faktički nemoguće stabilizovati malecku islandsku valutu, a da je usvajanje evra kao valute u ovom trenutku najbolje za Island. Međutim, začkoljica u ovoj priči leži u nedavno potpisanim Sporazumima sa Velikom Britanijom i Holandijom, čije neusvajanje u parlamentu može da blokira proces evrointegracija. Još od starog sporazuma iz 1262. godine kada je Island potpao pod vlast Norvežana, nijedan dokument nije bio tako nepopularan. Mnogi Islanđani imaju dojam da je Icesave ugovor zapravo isforsirala moćna britanska vlada, koja koristi svoj uticaj u MMF-u i drugim međunarodnim institucijama kako bi blokirala mogućnost da Island dobije inostranu pomoć za prevazilaženje krize.

S obzirom na negativno široko rasprostranjeno raspoloženje u narodu, jasno je zašto se pojedini poslanici u parlamentu ustručavaju da glasaju za sporazum. Ali, unilateralno odbijanje sporazuma može da ima razorne efekte. U Islandu je rasprostranjeno uverenje da krediti iz fondova MMF-a i drugih zemalja mogu da razreše situaciju oko banke Icesave. Međutim, činjenica da je EU zaustavila pregovore oko članstva Hrvatske zbog razmirica sa Slovenijom oko Pirana, takođe ilustruje kako vlada Velike Britanije može da preobrne pregovore oko članstva Islanda u EU. Postoji realna šansa da će parlament blokirati usvajanje sporazuma, što neizbežno dovodi ne samo do intenziviranja tenzije između Islanda i Velike Britanije već i do komplikacija u fazi aplikacije Islanda za ulazak u EU.

Nakon propasti islandske ekonomije, zemlja je upala u dužničko ropstvo od 200 odsto od BDP-a u stranoj valuti. Ako se usvoji Icesave sporazum, Islanđani će plaćati per capita zbog neposlovnog ponašanja privatnih banaka (u vlasništvu islandskih državljana sa adresom u Londonu) više od Nemaca koje je teretio Versajski ugovor.