Cezar bez Bruta

Delegati na osnivačkom kongresu Narod slobode (PDL) poneće kući novi politički suvenir – babušku sa likom Silvija Berluskonija, u kojoj je sakriveno nekoliko malih lutaka sa likovima italijanskih premijera koji su vladali u proteklih 15 godina. Poruka je upućena kritičarima i obožavaocima lika i dela Silvija Berluskonija i glasi – nisam više jedan od političara, već neprikosnoveni vladar Italije.

Od njegovog dolaska na vlast (treći put) prošle godine, italijanska opozicija istopila se kao alpski sneg u aprilu. Za manje od godinu dana, podelili su se sindikati i glavna opoziciona stranka promenila je svog lidera, a zatim je, zahvaljujući uticaju svetske ekonomske krize na italijansko društvo i politiku, Berluskoni osvojio nemerljivu moć nad italijanskim bankarima i industrijalcima.

Na kongresu stranke Nacionalna alijansa (AN), nastale iz neofašističkog pokreta u Italiji, najpre je zvanično usvojeno stapanje njihove stranke sa strankom Napred Italija, Forca Italia, Silvija Berluskonija, koji je svojevremeno izjavljivao da je njegov san stvaranje jedinstvene stranke desnice. To snoviđenje još nije potpuno, zbog toga što je antiimigrantska stranka Severna liga još uvek nezavisna. Međutim, osnivanje nove stranke PDL za korak ga je približilo ostvarenju životne želje – desnica je sada dominantna u poređenju sa levičarskom Demokratskom strankom, Italija se približila dvopartijskom sistemu.

Pojedini Berluskonijevi saradnici strahuju da će tako heterogena stranka pretvoriti premijera Berluskonija pre u arbitra nego u lidera, kao što se desilo prvom lideru Demokratske stranke Valteru Veltroniju. No, to nije najveća bojazan, već činjenica da bi Berluskoni u novonastaloj stranci mogao da čini šta mu se hoće. Frančesko Storaće, bivši Berluskonijev ministar koji je napustio Nacionalnu alijansu i formirao svoju desničarsku stranku, kaže da jedva čeka da vidi šta će se desiti kad postane jasno da će se igrati isključivo po Berluskonijevim pravilima. Premijer neće biti pod prismotrom svojih pristalica, budući da je formirao stranku Forca Italija zarad zadovoljavanja sujete i ambicije, sastavljenu u početku od njegovih zaposlenih. Za razliku od njegove stranke, stranka AN neguje snažnu tradiciju interne debate.

Dugogodišnji Berluskonijev nesporni naslednik bio je upravo vođa AN-a Đanfranko Fini, koji je nakon prošlogodišnjih izbora postao portparol Delegatskog doma. Od tada je Fini postao žestok borac za zakonodavstvo, sve više usmeren u pravcu desnice. Više puta je kritikovao Berluskonija zbog raznih poteza, upozoravajući da postoji opasnost od „cezarizma“. Zbog toga se spekuliše da bi Fini u novoj stranci PDL mogao da se pozicionira kao neprikosnoveni nosilac liberalizma. Ipak, na kongresu AN-a, a kasnije i na kongresu PDL-a, Berluskoni je izabran za lidera novonastale stranke. Za sada, uvek nasmejani i preplanuli medijski tajkun ostaje Cezar bez Bruta na vidiku.