Nada Kolundžija,
šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“, komentariše ponašanje opozicionih političara:
„Oni koji bi da parlament pretvore u cirkus moraće za to da potraže neko drugo mesto. Uostalom, cirkusi već postoje, pa neka se tamo kandiduju.“
(„Blic“)
Aleksandar Čović,
autor bosanske pesme „Bistre vode“, koji je na Evrosongu dobio nagradu „Marsel Bezenson“ za najbolju kompoziciju, kaže da nema nameru da bilo s kim deli svoj uspeh, pa ni sa srpskim ministrom ekonomije, koji ga je optužio za plagijat njegovog hita „Oltar“:
„Da bi zabranio našu pesmu, Dinkić mora prethodno da na sudu dokaže da je ona plagijat, a uveren sam da to ne može da se dogodi. Za sve ovo vreme on se nama nije javljao i sve više verujem da je priča zapravo samo medijski naduvana. Sviđa mi se muzika koju on komponuje, ali se tu svaka priča završava. Nikakvih pregovora među nama ne može biti, a ja se svoje pesme neću odreći.“
(„Press“)
Svetlana Ražnatović,
estradna zvezda, govori o sličnosti njenih i pesama koleginice:
„A taj stil sam ja ispromovisala, pa zbog toga i porede moje i Brenine pesme. Ali ja nijednog trenutka nisam primetila da tu ima nekih sličnosti. Jer pevač je taj koji iznosi projekat.“
(„Press“)
Žarko Korać,
predsednik SDU-a, komentariše poslednju knjigu Vojislava Šešelja posvećenu dugogodišnjem saborcu Aleksandru Vučiću:
„Postoje dva nivoa u vezi sa poslednjom knjigom. Jedan je emotivni gde je bilo mnogo ljubavi, ali je razlaz bio težak, baš zato što su bili bliski. To je kao u filmu Ben Hur koji je dobio najviše Oskara, prijateljstvo Rimljanina i Jevrejina koje prerasta u mržnju, ili kao oceubistvo, odnosno odnos Širaka i Sarkozija ili Tonija Blera i Gordona Brauna. Zanimljivo je da Šešelj piše o Vučiću. Njihov razlaz je bio dugotrajan i ružan. U istoriji je takav slučaj zabeležen kada je Stojan Protić bio na samrtnoj postelji a Nikola Pašić nije došao da ga poseti, dok kralj jeste. Ali, u politici takav odnos nije ništa novo.
Šešeljeve knjige su kompilacija raznih dokumenata i podsećaju na dadaistički kolaž. U nekima je čak i slog bio različit. Sada je isti. Niko nije pisao tako uvredljive knjige. Ali, te knjige su super jer ih niko ne čita. Ponekad neki mediji prenesu neki deo.“
(„Politika“)
Emina Jahović,
supruga, majka i pevačica, govori o granicama:
„Kod mog supruga se jednostavno zna šta možeš, a šta ne možeš. Od onih sam žena koje se penju na glavu svom partneru kada im on pusti, i tako bi sigurno bilo i sa Mustafom da mi to dozvoljava. Dovoljno je međutim samo da raširi oči i pogleda me, odmah se zaustavim u ostvarivanju neke svoje zamisli koja mu eventualno nije po volji.“
(„Story“)
Marija Jakšić,
glumica, „nedavno je napustila Srbiju i preselila se u Indiju, gde je pronašla svoj dom“:
„Čini mi se da sam greškom rođena u Srbiji jer u Indiji ljudi imaju potpuno drugačije stavove i pristup stvarima. Tamo nije normalno da se prepričavaju tuđi životi, piju gazirana i druga hemijska pića, dok bruji glasna muzika neukusnih tekstova. Ni meni to nije normalno, a ni zabavno.“
(„Story“)
Zvonko Marković,
kreator, na pitanje šta je za njega „vrhunski hedonizam“, kaže:
„Da na Jelisejskim poljima jedem sladoled, ispred svog butika, između butika Diora i Luja Vitona, u društvu Britni Spirs i Robina Vilijamsa, dok nas Kajli Minog poslužuje.“
(„Story“)
Tijana Jovanović–Češka,
viši kustos Istorijskog muzeja Srbije, povodom izložbe posmrtnih maski izloženih u Muzeju, kaže da su napravljene posmrtne maske Josipa Broza i Slobodana Miloševića. Posle ubistva premijera Đinđića došla je na ideju da se napravi njegova posmrtna maska:
„Svi smo zatečeni njegovom smrću i u tom trenutku nisam imala umetnika koji bi mogao da uzme otisak sa njegovog lica. Za takav poduhvat potrebna je i određena suma novca. Žao mi je što nisam uspela to da uradim. Istorijski muzej Srbije napravio je Đinđićevu bistu, a njegova supruga Ružica obećala je da će nam dati odeću u kojoj je on ubijen.“
(„Ilustrovana politika“)
Slađana Slavković,
urednica Jutarnjeg programa na TV Avali, govori o svojoj ishrani:
„Trudim se da vodim zdrav život i tako nekada danima obilazim prodavnice zdrave hrane, ali se ponovo vratim slatkišima i mojoj omiljenoj čokoladici. Trista grama dnevno, meni je ništa.“
(„Ilustrovana politika“)
Zoran Krasić,
poslanik SRS-a, „informacije Haškog tribunala o tome da se Vojislav Šešelj ugojio 40 kilograma ocenjuje kao laž“ i ima logično objašnjenje:
„Oni tvrde da je Šešelj pre sedam meseci imao 93 kg, a da sad ima 133 i da je to uzrok njegove loše krvne slike. Ako su nalazi krvi bili loši pre sedam meseci, kad je imao 93 kg, i ako su isto loši i sada kad ima, kako oni kažu, 133, kako je onda moguće da povećana težina utiče na krvnu sliku. Oni tvrde da je razlog loših zdravstvenih rezultata njegova povećana težina, što je laž. Osim toga, Vojislav Šešelj je svega nekoliko puta u životu imao 93 kg. Prvi put na fakultetu, posle za vreme boravka u zatvoru u Zenici i nedavno, kada je 8. decembra 2006. godine okončao štrajk glađu. Međutim, čovek koji je visok dva metra a ima svega 93 kg izgleda suvo i isposnički.“
Jadranka Šešelj,
supruga predsednika SRS-a, o muževljevoj težini:
„Prema mojoj proceni, Voja ima između 112 i 120 kg. Moguće je da je tome doprinela njegova nedovoljna fizička aktivnost. Voja nije gurman i najviše voli da jede povrće, salate i voće. Međutim, tamo je hrana veoma loša i neukusna, iako je u početku bila solidna. Doduše, oni u kantini mogu da kupe nešto pristojniju hranu i da sebi spreme neko jelo, ali ona je tri-četiri puta skuplja nego u običnim prodavnicama.“
(„Kurir“)
Milan Kalinić,
TV voditelj i glumac, govori o ženama:
„Jednom rečju žena je žena i to je posebna sorta u ljudskom rodu. Iako mnogi muškarci misle da su žene zagonetka, meni su one potpuno jasne. I baš zato što su mi jasne, to je problem jer je meni jasno šta treba da radim, ali to su neke stvari koje se kose sa mojim principima. Imam u sebi tu dozu mangupluka i preko nekih stvari ne mogu da pređem.“
Miki Đuričić,
pobednik „Velikog brata“, radi kao kuvar na salašu, govori o svom životu posle pobede koja mu je donela i dosta novca:
„Umoran sam od svega, voleo bih da odem negde, ma… na pet godina. Treba mi mir. Treba mi odmor od ljudi. Sve mi je to besmisleno, šta će nekome moj autogram.
Ustanem ujutru. Uglavnom napravim topli obrok za sve ovde. Ako dođu neki specijalni gosti, onda i njima nešto skuvam. Najčešće pripremam divljač, pite, gulaš, južnoameričke specijalitete, tortilje… Trenutno manje radim. Družim se sa ljudima. Često mi dođu prijatelji, a uveče ostanem sa tamburašima do jutra. Milina. Salaš je predivno mesto.“
Da li planira političku karijeru:
„Ne planiram ništa u politici. Veoma sam razočaran u situaciju. Za vreme Miloševića nikada nisam imao želju da napustim zemlju, bio sam politički aktivan, borio sam se. Sada imam želju da odem odavde, da nestanem, totalno sam razočaran. Kada sam devedesetih godina bio aktivan u politici, ljudi su mi govorili da su svi isti, nisam to želeo da prihvatim, a na kraju se ispostavilo da je to istina.“
(„Blic“)
Ivana Peters,
pevačica grupe Negativ i majka, govori o godinama:
„Imam trideset šest godina i više nisam u cvetu mladosti. Nemam više toliko elana. Recimo, kada se udarim, duže me muče bolovi. Nedavno sam pala na ulici i kuk me je boleo nekoliko dana, dve večeri nisam mogla da izađem iz kuće. A čak i kada izađem dva puta zaredom, trećeg dana nema šanse da to ponovim, što mi je nekad bilo normalno. Eto šta sve nose moje tridesete.“
(„Story“)
Mila,
„poznata vračara iz istočne Srbije“, priča o tajnama svog zanata:
„Nedavno mi je dolazila jedna žena iz okoline Majdanpeka da joj razvežem muža. Iako u njihovom kraju ima mladih i lepih žena, i on je mlad i zgodan, nikako nije mogao da se odvoji od jedne udovice iz susednog sela. Brzo sam videla da je on zamađijan i da je to uradila jedna starija vračara, dala sam joj malo obajane vodice kojom je svaku noć pred spavanje poprskala njihov krevet. Posle je dolazila da mi kaže kako je među njima sve kao ranije.“
Savet za žene
Kad supruga hoće da vara muže, a da on to ne primeti, onda je dovoljno da popiju samo malo vode u kojoj su okupani mačići koji još nisu progledali. Tako on postaje „slep kod očiju“ i ne primećuje šta mu draga radi.
Zaštita od crne magije
Potpuno crna mačka treba da se pred ponoć odnese što dalje u šumu i to što dalje od nekog verskog objekta. Zatim se založi vatra i zagreje voda u nekom sudu, kad proključa u nju se potopi mačka. Deo kostiju se zakopa u dvorištu kuće i to je, bar tako su etnolozi zapisali, najbolja zaštita od zlih sila.
(„Ilustrovana politika“)
