Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
I najtvrdokorniji, budistički strpljivi čekači – odavno rezignirani i nemoćno/krotko pomireni s tim da je pojava svakog broja nekog normalnog kulturnjačkog časopisa sama po sebi čudo i vrsta tranzicionog paranormalnog fenomena – već su kanda bili poodustajali i održali intimni pomen ljubljansko-beogradskoj post-YU „reviji za kulture“ „Balcanis“, s obzirom na to da se dotična nije pojavila s novim izdanjem još od onomad, iha-haj… Kad ono, megjutoa, „mrtvac“ se – hvala Bogu i Alahu – džilitnuo, i to s ni manje ni više nego petobrojem koji bi imao premostiti nastali vremenski zjap. Ne znam šta će biti ubuduće, ali ovo je nesumnjivo dobra vest.
„Balcanis“ br. 12–16 velikim je delom posvećen fenomenu nostalgije. Aha, jugonostalgija, znamo mi njih… Pa da, ali zapravo – ne; to jest, ne sasvim, iliti da – između ostalog. Tekst na koji se mora posebno ukazati ionako nema nikakve neposredne veze s „ovim prostorima“: reč je o opširnom odlomku iz ključne studije Ruskinje Svetlane Bojm (Boym) The Future of Nostalgia, u prevodu Ane Ristović, izvanredno lucidnog razmatranja vaskolikog postkomunističkog „veltšmerca“. Bajdvej, činjenica da te knjige još nema u srpskom izdanju nije drugo doli skandal i bezobrazluk. Evo sovjeta za dž: ako ne možete doći do originala, nije zgorega konsultovati lako dostupni skraćeni hrvatski prevod u časopisu „Kolo“, koji se može skinuti sa www.matica.hr. Ništa manje važan nije ni briljantan esej Bojana Baskara Austronostalgia, Yugonostalgia and memories of empires, u kojem autor svesno zanemaruje uobičajeni „postkomunistički“ kontekst, povlačeći umesne paralele između prostrane i multietničke crno-žute monarhije i Titove SFRJ (podsećajući, jakako, i na misao A. J. P. Tejlora da je Tito bio „poslednji Habzburg“), tj. insistirajući na prostornom i kulturalnom aspektu „jugonostalgije“ i njene prethodnice: „ono što nam nedostaje“ nije politički sistem, nego osećanje pripadnosti jednom „imperijalnom“ multiidentitetskom prostranstvu, strukturalno sasvim drugačijem od klasične nacionalne države (pa još „malih nacija“!), s njenim urođenim monocentrizmom. Mitja Velikonja kroz esej Značilnosti sodobnega nostalgičnega diskurza razmatra sam pojam i njegovo značenje/primenu ovde i sada; Martin Pogačar zaranja u istoriju ovdašnje popularne kulture i njenu političku upotrebljivost sa stanovišta vladajuće ideologije u nekadašnjem i sadašnjem kontekstu; Kruno Lokotar, Tadej Čater, Sead Vrana i (naročito) mlađana Šejla Šehabović ispisuju dojmljive narativno-esejističke minijature. I to nije sve.
U ostatku broja nalaze se tekstovi Đorđa Matića, Jordana Cvetanovića, Vuleta Žurića, Aleša Debeljaka, mnoštvo recenzija, etc. Ako je i od petobroja, nije malo. Kako god, ima ljudi, ima ideja, ima tekstova, a samim tim ima i nade – o smislu da i ne govorimo – da će jedan od retkih suvislih časopisnih projekata na Potkontinentu opstati, pa makar i zato da ne moramo posle još i za njim da budemo nostalgični (bre)!
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve