Mohmed Rasulof, nagrađeni iranski reditelj, kažnjen je na osam godina zatvora, bičevanje i oduzimanje imovine zato što će njegov film „Seme svete smokve“ iduće nedelje biti prikazan na festivalu u Kanu. Rasulof je i ranije kažnjavan zbog filmova na evropskim festivalima, i nije jedini
Iranski reditelj Mohamed Rasulof neće prisustvovati svetskoj premijeri svog filma The Seed Of The Sacred Fig na Kanskom festivalu sledeće nedelje, zato što su ga, upravo zbog tog filma, vlasti njegove zemlje osudile na osam godina zatvora, bičevanje, novčanu kaznu i oduzimanje imovine.
Babak Paknija, advokat za ljudska prava koji zastupa Mohameda Rasulofa, napisao je na mreži „X“ da je presuda potvrđena na apelacionom sudu i da je slučaj sada poslat na sprovođenje.
Rasulof je optužen za snimanje filma bez dobijanja dozvole od nadležnih vlasti, uz optužbe da glumice nisu pravilno nosile hidžab i da su snimane bez hidžaba. Takođe, sud je njegove javne izjave, kao i njegovo dalje angažovanje u snimanju filmova i dokumentaraca opisao kao „primere saučesništva sa namerom da se počini zločin protiv bezbednosti zemlje“.
Advokat je rekao i da je svim ključnim učesnicima u filmu zabranjeno da napuste zemlju, kao i da su već bili predmet istrage od strane vladinih bezbednosnih snaga.
Iranske vlasti su vršile pritisak i na Kanski festival da film povuče iz selekcije.
Do sada su tri njegova filma osvajala nagrade na Kanskom festivalu, u okviru programa „Izvestan pogled“: to su Goodbye (2011), Rukopisi ne gore dve godine kasnije i Čovek od integriteta iz 2017. godine.
Za film Ne postoji zlo Rasulov je dobio najveću nagradu Berlinskog festivala, „Zlatni medved“ 2020. godine, film o smrtnoj kazni u Iranu. Međutim, Rasulovu je bilo zabranjeno da putuje, a nagradu je u njegovo ime primila njegova ćerka Baran.
Rasulof je i do sada kažnjavan za svoj rad ali, u odnosu na ovu, mnogo blažim kaznama: prva iz 2010. je bila na šest godina zatvora zbog snimanja bez odgovarajuće dozvole ali je smanjena na jednu godinu, potom mu je, nakon što je film o korupciji u Iranu Čovek od integriteta 2017. godine učestvovao na Kanskom festivalu i osvojio nagradu, bilo zabranjeno da napusti zemlju i oduzet mu je pasoš. Tada je osuđen na godinu dana zatvora i dvogodišnju zabranu napuštanja zemlje.
Dve godine kasnije, Islamski revolucionarni sud mu je takođe zabranio bilo kakvo učešće u društvenim ili političkim aktivnostima. Od jula 2022. do prošlog februara bio je u zatvoru zato što je na društvenim mrežama protestovao protiv represije nad učesnicima građanskih demonstracija u Iranu. Kad je izašao iz zatvora, zabranjeno mu je da prisustvuje filmskom festivalu u Kanu, gde je trebalo da bude član žirija programa „Izvestan pogled“.
Mohamed Rasulof je samo jedan od mnogih filmskih stvaralaca koji su u Iranu kažnjavani zbog svog rada i stavova.
Režiser Saed Rustee osuđen je na šest meseci zatvora zbog prikazivanja filma Leila’s Brothers na filmskom festivalu u Kanu 2022.
Glumac Taraneh Alidoosti, koji je igrao glavnu ulogu u tom filmu, proveo je skoro tri nedelje u zatvoru zbog podrške protestima zbog smrti Mahse Aminija, devojke koja je osuđena zbog džihaba.
Proslavljeni režiser Džafar Panahi bio je nekoliko puta u zatvorskom i kućnom pritvora, a njegova sedm0mesečna kazna zatvora okončana je prošlog februara.
Narodni muzej u februaru otvara izložbu o Petru Velikom, najavljuje otvaranje Memorijalnog muzeja Nadežde i Rastka Petrović, dok će se galerija B2 baviti istraživanjem budućeg vremena. O ostalima kad budu spremni
Milinković je režirao mnogo filmskih i televizijskih ostvarenja među kojima je i „Što se bore misli moje”, koji je bio i srpski kandidat za Oskara
U 2025. ulazi barem 36 igranih filmova u ovoj ili onoj fazi produkcije i to je ono čemu se nadaju filmski autori. Država priča samo o prvom nacionalnom filmskom festivalu, koji će biti pandan Pulskom
Pisac Nebojša Milenković poziva književne kritičare na javni bojkot učestvovanja u žiriranju nagrade „Meša Selimović“ koju dodeljuju Večernje novosti, zato što su objavile lične podatke studenta Lazara i Luke Stojakovića
Memoari Merkelove kod Kontrast izdavaštva, „Rat“ i „Autokratija“ kod Clia, „Beograd noir“ u Službenom glasniku, Kadareov „General mrtve vojske“ – primeri su iz planova izdavača za ovu godinu koja će, znaju, biti teža nego prošla
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
