Beograd, 11 - 14. oktobra 2007.
Veliki francuski filozof Žan Budrijar govorio je da „zavođenje predstavlja osnovnu dinamiku“ savremenog sveta čime je i zavojit put Srbije kroz procese evrointegracija vrsta igre. Zavođenje je plemenito, budrijarovski suprotno od „pukog ostvarenja“; to je uživanje i jad samog trajanja; ali i ono na šta je filozof ukazivao kao opasno, mundano zavođenje putem „manipulacije znakova“. Upravo fenomeni zavođenja i igre bili su aktualizovani u korelaciji sa savremenim i budućim položajem Srbije na putu ka združenom evropskom prostoru, a sve tokom trajanja i kroz programe međunarodne konferencije „Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija“.
Međunarodni naučni skup „Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija“, održan je od 11. do 14. oktobra ove godine u organizaciji i prostoru Rektorata Univerziteta umetnosti, čije se sedište nalazi na Kosančićevom vencu, delu starog i netkanutog Beograda, u zgradi sa verovatno najlepšim pogledom na beogradske reke. Reč je o događaju koji je deo proslave pedesetogodišnjice Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji se jubilej vremenski poklopio sa pedesetogodišnjicom Evropske unije i realizacijom vizionarskih ideja Žaka Monea i Roberta Šumana, što je oličeno u složenoj tematskoj i produkcionoj strukturi skupa.
Definisana centralna tema i podteme spontano su proistekle iz naučno istraživačkog projekta Fakulteta dramskih umetnosti, jednog od četiri fakulteta ovog univerziteta, „Umetnost i mediji u funkciji evropskih integracija: Srbija 2000 – 2010“, koji se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke Republike Srbije, kao i TEMPUS projekta ADAM (Assisting Democracy: Restructuring PostGradauate Art and Media Studies), koji Grupa za interdisciplinarne studije Univerziteta umetnosti realizuje sa partnerima iz Švedske, Velike Britanije i Italije, ali i šire sa kolegama iz Francuske i regiona.
Organizacija i odgovornost, ali i zadovoljstvo i zasluge za uspeh konferencije, pored Univerziteta umetnosti u Beogradu, pripada i vladinoj Kancelariji za evropske integracije, čiji je tim predvođen direktorkom dr Tanjom Miščević, pružio nesebičnu podršku kroz kontakte, iskustva i praktičnu pomoć. Posebno mesto pripalo je i Ministarstvu kulture, dok je Ministarstvo nauke, kao i mnogo puta do sada, pokazalo izvanredno razumevanje i osećaj za teoriju umetnosti, medija, kulture i obrazovanja kao važne i prosperitetne naučno istraživačke oblasti. TEMPUS kancelarija u Beogradu pratila je inicijativu od samog početka, dok je švajcarski kulturni program Pro Helvetia podržao vrlo važan regionalni aspekt skupa. ERSTE banka, Turistička organizacija Beograda i TOYOTA Srbija pomogli su organizaciju Konferencije kao prijatelji, a ne samo kao puki sponzori.
Konačno, Sekretarijat za Kulturu grada Beograda, kao pouzdani decenijski partner i pokrovitelj umetničkih i naučnih projekata, otvorio je dvorsko zdanje za ceremoniju svečanog otvaranja i plenarnu sesiju kojima je označen početak značajnog skupa. Zahvaljujući višedimenzionalnosti, aktuelnosti tema koje su se našle u fokusu, kao i spoju vrlo raznorodnih zainteresovanih subjekata, konferencija „Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija“ pokazala je da su evrointegracije spontano postale neizbežni deo svakodnevice umetnosti, medija, kulture, Univerziteta…
Cilj konferencije je bio da osvetli obe vrste zavođenja na putu Srbije ka (J)Evropi. Značaj i uloga obrazovanja, umetnosti i medija dugo su smatrani sekundarnim u odnosu na oblasti politike, geopolitike, istorije ili ekonomije. Njihovi glasovi su sada čujniji, a rezultati reformi u ovim oblastima ostvaruju, iako možda manje vidljiv, ipak supstancijalan uticaj na evropske integracije. Osnovno pitanje na koje su različito „odgovarali“ paneli i okrugli stolovi, vezano je za oblike promocije i primene standarda procesa evropskih integracija – sistema i institucija – u oblasti obrazovanja, umetnosti i medija, kako sa aspekta zemalja koje su duže ili kraće deo „velike evropske porodice“ ili naše koja pokušava da postane njen deo. Posebno mesto bilo je posvećeno i mapiranju „igara“ kojima nas Evropa „zavodi“, ali i kako obrazovanje, umetnost i mediji diversifikovanim funkcijama i načinama „zavode“ građane Srbije ka starom prvom svetu.
Svečano otvaranje Konferencije i prvi plenarni govor održani su u četvrtak, 11. oktobra u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda. Posle pozdravnih govora Rektora Univerziteta umetnosti u Beogradu, profesora Čedomira Vasića i člana Saveta konferencije, prof. dr Nevene Daković, plenarni govor održao je gospodin Jan Truščinski, zamenik direktora Direkcije Evropske komisije za proširenje Evropske unije. On je u najširem kontekstu praktičnog, političkog i strateškog okvira, pozicionirao pitanje značaja komunikacija u smislu: kako komunicirati sa Evropom, ali i kako komunicirati/govoriti o Evropi. Akademski interdisciplinarno slikovito i argumentovano izlaganje, vredno samo po sebi, dobija još više na značaju ukoliko se pomene podatak da je gospodin Truščinski upravo osoba koja je finalizovala pregovore o pridruživanju Poljske evropskom prostoru. Govor direktorke vladine Kancelarije za pridruživanje dr Tanje Miščević, harmonično se nadovezao potvrdivši možda ne tako eksplicitno „saglasje i sazvučje“ Srbije i Brisela. Gospođa Miščevič je uz čestitke Univerzitetu umetnosti na značajnom jubileju i organizaciji konferencije sa ovom temom, te konstatacije o „podudarnosti dva jubileja“, istakla značajnu ulogu obrazovanja koje je sine qua non istinskog ostvarenja integracija. Obrazovanje koje počiva ne samo na Univerzitetima, reformisanim i nereformisanim prema Bolonjskim standardima, već i na medijima, komunikacijama kroz kulturu i umetnost, treba da nam pomogne da promenimo način razmišljanja; da svaki građanin dobije jasnu i sveobuhvatnu sliku Evrope sa svim njenim vrlinama, ali i manama; sliku koja „neće biti iskrivljena i zamagljena neznanjem i predrasudama“.
Tokom tri dana trajanja konferencije realizovan je obiman i ambiciozan program panela, okruglih stolova i pratećih programa – izložbi, prezentacija… u kome je učestvovalo preko sto teoretičara i umetnika iz Švedske, Velike Britanije, Francuske, Rumunije, Italije, Slovenije i zemalja regiona. Naglasak panela bio je na temama: umetnička i medijska reprezentacija evropskog identiteta; mediji u procesu evropskih integracija; transformacija sistema obrazovanja u skladu sa bolonjskim standardima; kulturna politika i saradnja u evrointegracijskim procesima.
Na okruglom stolu Mediji u procesu evropskih integracija učešće je uzeo gospodin Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture zadužen za oblast medija, urednici štampanih i elektronskih medija, produkcijskih grupa, kao i predstavnici medijskih udruženja (A. Cvijić/ „Politika“, M. Milošević/Medija centar, M. Divac/PG Mreža, D. Žarković/ „Vreme“, N. Brajović/UNS, S. Mirković/B92.) Među najznačajnijim zaključcima svakako su oni u kojima je konstatovano da kod većine medija u postupno regulisanom medijskom ambijentu, postoji ideja o značaju promocije evropskih vrednosti, mada nedostaju vrlo konkretni akcioni planovi; da je u periodu nakon demokratskih promena na planu transformacije medija učinjeno i malo i mnogo, manje ili više kvalitetno, ali da intenzivno nedostaju samoevaluacija i svest o sopstvenoj odgovornosti spram pitanja evropskih integracija Srbije.
Učesnici okruglog stola „Umetnost politike – politika umetnosti“ bili su predstavnici nevladinog sektora i koproracija (Miljenko Dereta/Građanska inicijativa; Andrea Brbaklić/ERSTE Banka; Velimir Ćurgus Kazimir/Medijska dokumentacija „Ebart“; Aleksandar Simić, kompozitor, i Dejan Ubović/Kulturni front. Navedeni učesnici su ukazali na većinu implikacija sadržanih u naslovu. Umetnost je retko i gotovo nikada svesni i priznati deo politike, ali od politizacije se ne može pobeći. Ona je najčešće pomoćno sredstvo, prostor anticipatornih zbivanja, mada umetnost uvek odlikuje njena autohtona politika. Obe su posvećene i deo su borbe za bolji svet, a političari i umetnici imaju niz zajedničkih osobina. Ipak, politika umetnosti kao samostalna oblast ne egzisitra ni u čijoj nadležnosti, već je deo postora šire politike kulture i kulturne politike. U toku diskusije konstatovano je da je umetnost kapital jedne kulture pa se kulturni/nacionalni identitet ostvaruje i kroz realizaciju umetničkog identiteta. Ova teza je pažljive pratioce i učesnike konferencije vratila na sam početak i prvi panel „Evropa/identitet/reprezrntacija“.
Izložba radova studenata Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti sa temom „Strategije događaja – umetnost u epohi novih medija“, prema rečima kustosa profesora dr Miška Šuvakovića i mr Predraga Miladinovića, prikazala je rezultate istraživanja novih medija i njihove upotrebe u umetnostima. U tom smislu izložena su završena novomedijska dela, ali i projekti istraživanja u procesu artikulacije.
O uspehu konferencije i perspektivama puta u Evropu najbolje govore brojni kontaki i sporazumi o budućoj saradnji Univerziteta umetnosti. Dr Deniz Barjakdar, dekan Kadir Has Univerziteta iz Istanbula, konstatovala je kako je na ovom skupu izgrađen novi balkanski most između Istanbula i Beograda koji će se produžiti i spojiti sa evropskim.
TEMPUS JEP ADAM (Assisting Democracy: Reconceptualising Postgraduate Programs in Art and Media) je trogodišnji projekat, koji realizuje Konzorcijum čiji su članovi: Univerzitet u Malmeu, Švedska, kao glavni partner iz Evropske unije; Univerzitet u Sijeni; Univerzitet iz Edinburga i Univerzitet umetnosti iz Beograda kao jedini partner iz regiona – svi povezani iskustvom i eskpertskim znanjem u okviru ciljeva projekta.
Ciljevi projekta su:
* Rekonceptualizacija kurikuluma master i doktorskog nivoa studija grupe za Teoriju umetnosti i medija i ostalih grupa Interdisciplinarnih studija što podrazumeva korekcije i unapređenje postojećih, ali i uvođenje novih programa. Studijski program grupe za Teoriju umetnosti i medija poslužio je kao vrsta eksperimentalnog obrazovnog prostora, model implementacije i reforme „od vrha ka dnu“ po čijem će se okončanju svi studijski programi četiri fakulteta i Univerziteta još bolje povezati u skladnu celinu.
* Uspostavljanje sistema „učenja na daljinu“ zbog čega je Univerzitet umetnosti dobio savremeni LDL centar što je otvorilo perspektive mrežnog povezivanja i razmene obostrano zanimljivih predavanja sa centrima u Evropi i regionu.
* Implementacija bolonjskih standarda i ESTB što je jedna od bitnih faza sprovođenja bolonjske reforme.
„Ovo je bila izuzetno uspešna i interesantna međunarodna naučna konferencija. Predstavljeni radovi su otvorili i pokrenuli nova pitanja i perspektive o ulozi umetnosti, medija i obrazovanja u evrointegracijama, a diskusije i okrugli stolovi su pokazali veliku volju učesnika da razumeju i uče iz iskustava drugih. Mogućnost profesora i studenata iz drugih zemalja da učestvuju u radu konferencije preko interneta sama je po sebi značajan korak u regionalnim evropskim približavanjima.
Posebno sam impresioniran radovima mladih studenata doktorskog programa Grupe za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti. Njihovi radovi izloženi na engleskom jeziku ispunili su najviše evropske standarde.“
Prof. Bo Reimer,
profesor Medija i Komunikacija, Univerziteta u Malmeu
(Profesor Reimer je predsedavao sesijom „Reklamirajući/oglašavajući Evropu“)
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
