Od sećanja na detinjstvo u okupiranom Beogradu do ulaska među pesnike, u autobiografiji kao zbirci uspomena velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla
Knjiga „Zastrašujući raj“ je sačuvala sećanja Čarlsa Simića, velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla.
Ako se zna da su u njoj sećanja na detinjstvo u okupiranom Beogradu, na posleratni Beograd u kome je odrastao, na odlazak u Sjedinjene Američke Države i prve godine „američkog života“, potom na služenje vojske u američkim jedinicama u Nemačkoj i Francuskoj ranih šezdesetih, kao i na ulazak u poeziju i potom na uzbudljivu i jedinstvenu pesničku karijeru, biće jasnije zašto je Simić ovu svoju zbirku nazvao „Zastrašujući raj“.
Simić je imao neobičan život. Odrastao u jednoj kulturi, srpskoj, priznanja i svetski uspeh ostvario je u drugoj, američkoj. Bio je svedok važnih istorijskih događaja koji su se u različitim trenucima umešali u njegov život. Mnogi od njih, dobili su odjek u njegovim stihovima.
Uspomene je Simić zapisivao da bi razumeo događaje kojima prisustvuje. . Simić ne ulepšava nijedan trenutak proživljenog života, niti ga boji nostalgijom ne bi li bilo manje strašan.
Simić je upečatljiv i zabavan, lucidan i duhovit, i što je moguće posledica pesnika u njemu, u kratkim potezima osvetljava neku važnu epizodu iz lične istorije ili iz istorije društva.
Pisac se, mimo običaja u knjigama ove vrste, u ovim memoarima nije divio ni sebi, ni proživljenom vremenu, već je pisao iz prve ruke o onome čega se seća i o onome što je smatrao da valja da bude zapamćeno. Stvaran svet je predstavljao kao „urnebesno pozorište u kojem dečak Dušan (kasnije amerikanizovanog imena Čarls) iz publike posmatra sve te romaneskne, rečite i domišljate osobe kako se i u vremenu ratnih tragedija i sumorne posleratne obnove Beograda beskrajno prepiru, nadmudruju i zabavljaju genijalnim preuveličavanjima i nadahnutim besmislicama“ (iz predgovora Vesne Roganović).
Uspomene o likovima iz čikaškog i njujorškog miljea, recimo pesnici i umetnici kao što su Mark Strend, Brodski su ujedno i dragoceni dokumenti takozvane privatne istorije.
Isto važi i za anonimne likove njegovog „Zastrašujućeg raja“ , one iz njemu nepoznatog sveta egzilanata, za smušena i nesrećna raseljena lica koja u tuđini navlače maske kako bi prikrili i izgubili svoj pređašnji identitet, ne bi li se bolje uklopili u novo okruženje. „Među emigrantima ste katkad mogli sresti bivše premijere što šetaju kučiće, bivše generale sa štakama, nakinđurene dvorske dame, bivše milionere što hrane golubove u parku, stare pozorišne glumice u nemačkim i mađarskim poslastičarnicama na Drugoj aveniji“, napisao je.
Tako je sreo i kneza Pavla koji se, zatečen u civilnom ruhu u jednom pariskom restoranu, kruto i s nelagodom pozdravio sa svojim nekadašnjim „podanicima“ – tinejdžerom Čarlsom Simićem, njegovim bratićem i majkom.
Simićev odnos prema Evropi je ambivalentan, što je moguće razumeti s obzirom na traume koje je poneo iz okupiranog i posleratnog Beograda, i bede adolescentskih egzilantskih dana u Parizu. Pa ipak, on se nikad nije odrekao vrednosti koje je, svesno ili ne, usvojio iz ogromne tradicije evropske i svetske umetnosti, poezije i mitologije, koja je kroz brojne aluzije prisutna u njegovom celokupnom opusu.
Ovu autobiografiju od uspomena, Čarls Simić završava Hajdegerom: „Nijedan mislilac nikad nije stupio u samoću drugog mislioca.“
„Zastrašujući raj“ je jedno od najnovijih izdanja „Arhipelaga“, objavljeno je u prevodu Vesne Roganović.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ne samo što je sa petnaest godina napustio zemlju i javno se deklarisao kao Amerikanac već je još kao tinejdžer dezertirao i iz maternjeg jezika, pišući isključivo na engleskom. "Dugo mi se dešavalo da mi, kad napišem englesku reč, u glavi odmah iskrsne srpska, ponekad više njih. Ne mogu da se setim kada je to prestalo, ali odavno više ne mislim na srpskom"
"Poezija je odbrana individualnosti. To je način da se čovek brani od svega, od svog plemena, porodice, religije... Pesnici su uvek bili po strani, a poezija je jedino mesto gde čovek može da kaže: "Slušajte, sve je to lepo, svi ti vaši istorijski planovi itd, ali ja imam svoj život. Tu sam sâm, i pokušavam da razumem ove zvezde, ovu ženu koju volim, moj grad, bašticu oko koje ima posla..."
Nacionalizam ima tendenciju da učini da ljudi stisnu oči pred stvarnošću. Dobro pisanje čini suprotno. Ja znam da niko nikad ništa ne nauči od istorije, ali ako bi iko ikad pokušao, valjalo bi da počne od Cerovićeve zbirke eseja… Cerović piše jezikom slobodnim od političkog žargona i jeftinih retoričkih doskočica, ubeđujući čitaoca zdravim razumom i očiglednim naporom da prema svim stranama bude fer
Kratki eseji, aforizmi, zapisi i maksime Čarlsa Simića nastajali su decenijama, a sada pred čitaoce dolaze iz pesnikovih beležnica, pri čemu se jedan deo knjige Čudovište voli svoj lavirint, koju Arhipelag premijerno predstavlja na Sajmu knjiga, prvi put pojavljuje upravo na srpskom jeziku. Simić u svojim beležnicama koje sada otkriva čitaocima govori o poeziji, književnosti, istoriji, savremenim događajima, porodici i sećanjima na Beograd, o američkoj i svetskoj politici. Čudovište voli svoj lavirint je s engleskog prevela Vesna Roganović. Ljubaznošću Arhipelaga, "Vreme" objavljuje deo rukopisa ove knjige
