Branko Miljković je rođen pre 90 godina. Dejan Stojiljković u romanu „Zvezda nad prazninom“ piše da je pesnik ubijen po nalogu UDBE. Roman je zasnova na istinitim događajima
Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom“ o Branku Miljkoviću koji bi, da nije tragično preminuo, sutra imao 90 godina. Tim povodom, upriličena je i promocija ovog novog romana Dejana Stojiljkovića.
„Zvezda nad prazninom“ privlači pažnju od kako je proletos objavljen, zato što je zasnovan na istinitim događajima, a pre svega na njegovoj tvrdnji da Branko Miljković nije umro, nego je ubijen po naredbi UDBE.
Beživotno telo Branka Miljkovića nađeno je u rano jutro, 12. februara 1961. u Ksaverskoj šumi, na periferiji Zagreba, kako kleči obešen o drvo debljine dečje ruke. Imao je 27 godina.
Stojiljković kaže da su dokumenti iz tog vremena sakriveni ili uništeni, a da je on, u Zagrebu gde je boravio kako bi istražio okolnosti pod kojima je umro Branko Miljković, pričao sa penzionisanim ljudima iz Službe koji su bili aktivni u vreme Miljkovićeve smrti.
„Prema istraživanjima koje sam ja sproveo i tvrdnjama njegove porodice, definitivno se radi o ubistvu. A šta se tačno desilo, verovatno nikada nećemo saznati“, kazao je Dejan Stojiljković.
U knjizi opisuje Miljkovićevo ubistvo i šta se desilo u kafani u kojoj je uhapšen zato što je uzvikivao „zašto ubijaju pesnika u socijalizmu“, onako kako je otkrio, naravno stilizovano i primereno fikciji.
Roman prati poslednje tri godine Brankovog života, sa reminiscencijama na njegovo detinjstvo i rane godine. Bavi se tragičnom sudbinom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom, i istovremeno priča o državi i njenoj Službi bezbednosti.
U romanu, Branko Miljković nije mračan, onakav kakvog ga znamo sa fotografija, zato što ga prijatelji opisuju kao druželjubivog, duhovitog momka, koga su žene obožavale. I koji je napisao „Uzalud je budim“, po mnogima najlepšu ljubavnu pesmu u srpskoj književnosti.
Dejan Stojiljković tvrdi da se Miljković predstavlja kao pesnik smrti samo da bi se predstavio kao mlad čovek sklon samoubistvu, kako bi se sakrila istina o njegovoj smrti.
„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
Svaki pokušaj kroćenja umetnosti je autogol za onoga ko to radi, ali postavljanje Bokana u Narodno pozorište je deo strategije vlasti da svakodnevno plasira neki senzacionalizam ili provokaciju – rekla je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat za serijal „Kvaka 23“
Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
