Branko Miljković je rođen pre 90 godina. Dejan Stojiljković u romanu „Zvezda nad prazninom“ piše da je pesnik ubijen po nalogu UDBE. Roman je zasnova na istinitim događajima
Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom“ o Branku Miljkoviću koji bi, da nije tragično preminuo, sutra imao 90 godina. Tim povodom, upriličena je i promocija ovog novog romana Dejana Stojiljkovića.
„Zvezda nad prazninom“ privlači pažnju od kako je proletos objavljen, zato što je zasnovan na istinitim događajima, a pre svega na njegovoj tvrdnji da Branko Miljković nije umro, nego je ubijen po naredbi UDBE.
Beživotno telo Branka Miljkovića nađeno je u rano jutro, 12. februara 1961. u Ksaverskoj šumi, na periferiji Zagreba, kako kleči obešen o drvo debljine dečje ruke. Imao je 27 godina.
Stojiljković kaže da su dokumenti iz tog vremena sakriveni ili uništeni, a da je on, u Zagrebu gde je boravio kako bi istražio okolnosti pod kojima je umro Branko Miljković, pričao sa penzionisanim ljudima iz Službe koji su bili aktivni u vreme Miljkovićeve smrti.
„Prema istraživanjima koje sam ja sproveo i tvrdnjama njegove porodice, definitivno se radi o ubistvu. A šta se tačno desilo, verovatno nikada nećemo saznati“, kazao je Dejan Stojiljković.
U knjizi opisuje Miljkovićevo ubistvo i šta se desilo u kafani u kojoj je uhapšen zato što je uzvikivao „zašto ubijaju pesnika u socijalizmu“, onako kako je otkrio, naravno stilizovano i primereno fikciji.
Roman prati poslednje tri godine Brankovog života, sa reminiscencijama na njegovo detinjstvo i rane godine. Bavi se tragičnom sudbinom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom, i istovremeno priča o državi i njenoj Službi bezbednosti.
U romanu, Branko Miljković nije mračan, onakav kakvog ga znamo sa fotografija, zato što ga prijatelji opisuju kao druželjubivog, duhovitog momka, koga su žene obožavale. I koji je napisao „Uzalud je budim“, po mnogima najlepšu ljubavnu pesmu u srpskoj književnosti.
Dejan Stojiljković tvrdi da se Miljković predstavlja kao pesnik smrti samo da bi se predstavio kao mlad čovek sklon samoubistvu, kako bi se sakrila istina o njegovoj smrti.
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
