Foto: Milovan Milenković
„Vreme“ je došlo do dokumenta koji ukazuje da je i Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda predložio ukidanje statusa kulturnog dobra Generalštaba, istog dana i po istom principu kao što je to uradio Republički zavod - protivzakonito. Goranu Vasiću iz Republičkog zavoda se zbog toga sudi, a Aleksandar Ivanović iz Gradskog zavoda je avanzovao
„Vreme“ je otkrilo dokument kojim se dokazuje da je i Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uradio isto ono što i njegov kolega iz Republičkog zavoda: neovlašćeno i neosnovano podneo je Predlog za donošenje Odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.
Isti princip
Oba dokumenta su realizovana na isti način, imaju isti argument kojim traže ukidanje zaštite Generalštabu, oba ne poštuju Zakon o kulturnim dobrima, i oba su datovana istog dana – 10. jula prošle godine.
Naime, i Goran Vasić, tadašnji v. d. direktor Republičkog zavoda, i Aleksandar Ivanović, njegov kolega iz Gradskog zavoda, potpisali su Predlog koji je nastao bez znanja zaposlenih i bez konsultacije sa stručnjacima tih institucija – i bez ikakvog njihovog ovlašćenja da se inicira ukidanje statusa kulturnog dobra za Generalštab.
Sve to je protiv odredbi Zakona o kulturnim dobrima.
Oba Predloga su zasnova na oceni da je Generalštab većim delom uništen tokom NATO bombardovanja, te da je sad ruševina i ruglo.
Jednom kazna drugom nagrada
Zaposleni u Republičkom zavodu otkrili su ovog aprila Predlog Gorana Vasića, i o tome su izvestili Ministarstvo kulture i Vladu Srbije koji se nisu oglasili.
Međutim, Tužilaštvo za organizovani kriminal uhapsilo je Vasića pod sumnjom da je falsifikovani Predlog odluke, sačinjen bez učešća stručnih lica konzervatorske struke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uputio Vladi Srbije preko resornog Ministarstva kulture.
Vasić je priznao krivicu. Sud je odlučio da se brani sa slobode, a jedino mu je uskraćeno da se približava svedocima koji bi trebalo da budu saslušani u postupku. Sva je prilika da je Goran Vasić napisao taj Predlog po nečijem nalogu, pa bi se moglo reći da ovakva odluka suda jeste logična zato što je on samo izvršavao tuđu volju. On je samo oruđe, a Generalštab je hteo da sruši i proda firmi Trampovog zeta neko drugi.
Za Predlog Gradskog zavoda saznalo se upravo sad. Za razliku od kolega iz Republičkog zavoda, zaposleni u Gradskom zavodu nisu mogli da znaju za njega zato što se, kako nam je rečeno, ne nalazi u njihovoj zgradi. Dokument je u „Vreme“ stigao iz Ministarstva kulture.
Za razliku od Gorana Vasića koji je procesuiran, istina blago i uz očigledno razumevanje suda za njegovu ulogu u ovoj priči, Aleksandar Ivanović je nagrađen – nedavno je, potpuno netransparentno, promovisan u direktora Gradskog zavoda.
Bez znanja Republičkog zavoda
Oba Predloga poslata su Ministarstvu kulture, kako bi ga ono prosledilo Vladi Srbije na usvajanje.
Međutim, prema zakonu, Gradski zavod svoje predloge ove vrste ne šalje Ministarstvu, već Republičkom zavodu kako bi ih oni, kao krovna institucija, razmotrili, dopunili, usvojili ili odbili.
Aleksandar Ivanović, iako je tada bio samo v. d. direktora, morao to da zna. Činjenica da je dokument koji je on potpisao poslat odmah Ministarstvu kulture, osim što ukazuje na kršenje zakona, navodi i na sumnju da je celu akciju oko ukidanja statusa zaštite Generalštabu trebalo obaviti uprkos zakonskim odredbama – i to hitno.
U Ministarstvu nikome ništa od toga nije bilo sumnjivo. Po proceduri, Ministarstvo je taj Predlog predalo Vladi na razmatranje i usvajanje, i Vlada ga je 14. novembra 2024. godine usvojila i Generalštabu oduzela status kulturnog dobra. Ni u Vladi nikome ništa nije moralo da bude sumnjivo.
Uklanjanje prepreke
Status kulturnog dobra bila je jedina prepreka, jedina zaštita kompleksa Generalštaba od rušenja.
Prošlog maja je javljeno da je Goran Vesić, tada ministar građevinarstva, potpisao „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) sa kompanijom „Affinity Global Development“ u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.
Vesić je tada saopštio da Vlada Srbija nije prodala ovo zemljište, već je „zemljište iznajmila na 99 godina“. Tri dana kasnije, „Njujork tajms“ je objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Verovatno ne postoji institucija i organizacija, od ovdašnjih i stranih fakulteta do Ujedinjenih nacija, koja nije tražila od Srpske vlade da povuče svoju odluku. Od ovog marta, Evropa Nostra je kompleks Generalštaba uvrstila na listu sedam najugroženih spomenika kulture u Evropi. Prošlog meseca su u Beograd došli najviši predstavnici ove vodeće evropske organizacije za očuvanje kulturnog nasleđa, tražili su sastanak sa ministrom kulture i premijerom, ali se oni nisu odazvali.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
