Vreme ne prolazi

Iako formalno u penziji, profesor FDU (jednom profesor, uvek profesor) Velimir Abramović čini se da je aktivniji nego ikada. O Nikoli Tesli nešto kasnije. Sada o upravo objavljenoj knjizi (NNKI, Beograd) Dramaturgija igranog filma profesora Petrita Imamija.

„Od našeg zajedničkog profesora, neponovljivog Ratka Đurovića, naučili smo da je umetnost više od stvarnosti“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Velimir Abramović, „da je ona dvostruko realna, jednom kada se živi i drugi put kada se transponuje u umetničko delo, koje započne tad svoj novi, samostalni umetnički i estetski život i produži ga kroz vekove u mentalnoj i memorijskoj ravni čitavog čovečanstva, ostajući večno u istoriji svetske kulture i civilizacije, dok god i one traju. Zaista, i nas koji smatramo da ponešto znamo o filmu, Imami često iznenadi, otkrivajući nam novo baš u onome za šta smo verovali da ga znamo potpuno. Podjednako zasnovan i na umetničkom i na pedagoškom iskustvu, neposredni stil Petritov oslobođen je viškova reči, u malo teksta smešten je maksimum smisla. Ljubitelji filmske umetnosti, kolege sa filma, pročitajte ovu Dramaturgiju igranog filma, reći će vam mnogo. Filmove koje ste već odgledali sa najvećim zadovoljstvom, gledaćete uživajući u njihovom sasvim novom svetlu, kao prvi put.“

Ono što je čar filma jeste i Abramovićeva opsednutost delom Nikole Tesle. Na filmu je naime sve moguće. I da se vrati ono što je bilo ko zna kad, i da se predvidi ono što će biti ko zna kad. I eto nas već u vremeplovu. Dramaturgija je tu samo povod. Tačnije, nastavak onoga što je Abramović radio u Španiji gde je pripremao građu za knjigu Osnovi nauke o vremenu.

„Ja se trudim da ono što napišem bude svakome jasno i osnovna poruka bi zapravo bila da je moguće da nauka kontroliše vreme, odnosno da je moguća kontrola vremena u biološkim i fizičkim procesima. Drugim rečima, vremeplov je jedna dostižna aparatura. Samo mi ne znamo šta je vreme, pa ne znamo sa čim radimo. Moramo prvo filozofski da shvatimo vreme da bismo uopšte pristupili tehnici i tehnologiji.“

„VREME„: Dakle, moguće je napraviti vremeplov?

VELIMIR ABRAMOVIĆ: Da, Teslina tehnologija je praktično vremenska tehnologija, pošto je on radio sa nehercijanskim talasima. Nehercijanski talasi imaju trenutni prenos, na bilo koju udaljenost. Vrlo jednostavna tehnika je u pitanju. On emituje onu talasnu dužinu koja je identična distanci na koju se taj talas prenosi. Znači, ako treba da prenesemo talas na dvadeset ili trideset kilometara, emitovaćemo tu talasnu dužinu. Uspostavićemo stojeće polje, a onda će nam taj talas u stvari služiti kao noseći za promenu frekvence – i tako je Tesla, stojećim talasima, prenosio energiju na način koji drugi nisu razumeli.

Ovo o čemu sada govorimo leži u velikim dubinama nauke. Kako se od filmske i TV režije dolazi baš u oblasti fizike, Teslinih istraživanja i izučavanja vremena?

Oduvek me je to zanimalo. Pa film je pre svega vremenska umetnost. To je i režija takođe. Šta radi reditelj? On u suštini manipuliše vremenom, u montaži, u toku snimanja. Uglovi kamere imaju direktne veze sa temporalnim osobinama u radu našeg mozga.

Pa cela naša vizuelna civilizacija koja je počela sa filmom, 1895. godine, u stvari je civilizacija koja se u suštini bavi osobinama vremena. Mada mi ne znamo šta je vreme. Prirodne nauke nam to još uvek nisu rekle, filozofija nam to nije rekla, religija nam to ne govori.

Prema mnogim mišljenjima mi sada živimo na kraju vremena. Majanska proročanstva tvrde da dolazi kraj vremena kakvo poznajemo, a američki filozof Terens Mekena (Terrence McKenna), osnivač teorije noviteta prema kojoj vreme ubrzava i cikličnog je karaktera, tvrdi da su Maje bile u pravu i da mi polako ulazimo u stanje singulariteta. Stanje singulariteta bi se moglo objasniti kao istovremeno postojanje u svim tačkama prostora i vremena.

Ja mislim da se promene prostora i materije pripisuju vremenu. Prosto, vreme nema nikakav tok, jer da ima tok, ono bi se kretalo, kada bi se kretalo imalo bi brzinu, i pošto ne znamo brzinu vremena, mi nijedan proces ne bismo mogli da izmerimo, niti bi ijedan naš sat mogao da radi.

Mi mislimo da vreme ima tok, ali to je jedan prirodni zakon i to fundamentalni zakon fizike koji govori o menjanju prostora i materije u večnoj sadašnjosti. U današnjoj nauci se brkaju materija, jezik i sam nivo zakona fizike. Na primer, imate zakon gravitacije, pa ga napišete na tabli i to je matematika, zatim vidite planete koje se kreću oko Sunca i to je materijalni nivo dejstva tog zakona, ali ni jedno ni drugo nije zakon. Sam zakon nije u jeziku, niti ga je moguće izraziti.

On je zapravo ono što smo mi iz nauke izbacili, a to je duhovna supstanca. Mi smo iz nauke izbacili duh, pa više ne znamo šta su prirodni zakoni. Osim toga, u enciklopedijama ćete pročitati da je vreme fizička veličina koja se ne definiše. Izbacite vreme iz fizike i nemate više fiziku. Ako izbacite tačku iz geometrije, nemate više geometriju. Po mom mišljenju, fizičko vreme je sadašnjost, geometrijsko vreme je tačka, a nula je aritmetički model vremena. Nula, tačka i sadašnjost je sve jedno isto.

Tesla je i u ovom slučaju ogromna inspiracija za eksperimentalni rad, jer je on na tehničkom nivou rešio sve, samo to još nije shvaćeno. On je rešio kompletnu tehniku kontrole vremena i ukazao na tehnologiju te kontrole, počevši sa patentom daljinskog upravljanja 1898.

Šta mislite o današnjem tretmanu Teslinog dela?

Ono što je najvažnije je to što nije objavljena Teslina kompletna arhiva. Hronološki je trebalo objaviti Teslinu arhivu, bez ikakvog komentara. Dakle, bez komentarisanja akademika Marinčića, jer vi ne znate šta je rekao Tesla, a šta je on rekao, i to zbunjuje. Englezi su štampali kompletnog Njutna, bez ikakvog komentara. Dve hiljade stranica Njutn piše protiv Svetog trojstva, pisao je alhemiju, teologiju i sve su oni to objavili bez savremenog komentara nekog Engleza koji bi se pravio pametniji od Njutna. Kod nas se stide Teslinih, po njihovom mišljenju, ludih izjava, kao recimo da unutar Venere postoji civilizacija. „Samo da se objavi tih 60.000 strana, pa to bi sve biblioteke u svetu kupile, odmah, u pretplati. Teslin arhiv, pa ko to ne bi kupio. Ali kod nas je situacija takva da je Teslin muzej potpuno zatvoren iz razloga što naplaćuju 50 evra po fotografiji. Tako da siromašni ljubitelji koji pišu o Tesli, moraju platiti 50 evra po fotografiji. Zamislite to!

Ima li u njegovoj ostavštini traga o konstruisanju vremeplova?

On se direktno o vremenu nije izjašnjavao, ali postoje njegovi radovi o etru, gde je razrađeno kako se materija stvara i rastvara u etru pomoću levog i desnog spina. Tu se radi o cikličnom vremenu, tj. vorteksu vremena koji može da ima dva smera. Na osnovu takvih podataka može se rekonstruisati njegovo poimanje vremena. U svemu što je radio, Tesla je prvo izračunavao ekvivalencije, a to je osnova istovremenosti. Rezultati njegovih izračunavanja su brojevi čija priroda je isključivo temporalna. Referentna vremena navodio je samo u patentnim prijavama, da bi ga drugi ljudi razumeli. Imao je potpuno shvatanje vremena u glavi i direktno ga je primenjivao u svom radu. Kad pogledate, matematika koju je koristio je zapanjujuće jednostavna, a rezultati su neverovatni. Zato bi imperativ današnje nauke trebalo da bude rešavanje problema vremena.

Vreme teorijski izjednačeno sa beskonačnošću više nije apstraktan pojam, jer time dobija supstancijalnost i fizičku interpretaciju. Vreme je u stvari beskonačnost svakodnevno fizički data u ljudskom iskustvu kao sadašnjost.

Kako ono reče Balašević, u ime svih nas iz pedeset i neke, valjalo bi da se i ta vremenska mašina što pre sklopi. Pa makar istoriju filma da počnemo iz početka. Od braće Limijer pa sve do Odiseje 2001. Uostalom, ta 2001. je prošla odavno, a mi do Jupitera još nismo stigli.