Vratite nam knjige

Generacije beogradske dece stasale su i odrastale uz knjige pozajmljene iz biblioteka „Neven“ i „Čika Jova Zmaj“, specijalizovanih odeljenja Biblioteke grada Beograda. Obe su bile u centru grada: „Neven“ na prvom spratu Doma sindikata, dok je „Čika Jova Zmaj“ bio udomljen u Spomen-kući Laze Lazarevića u Hilandarskoj 7. Svojim članovima, a bilo ih je 15.000, omogućavale su, osim korišćenja više desetina hiljada knjiga, i brojne programe: susrete s autorima, predstavljanje knjiga, razgovore, radionice. Zahvaljujući „Nevenu“ i „Zmaju“, kao i neumornom i kreativnom angažmanu zaposlenih (obe su zapošljavale samo pet bibliotekarki), Beograd se mogao pohvaliti kako uspeva da izađe u susret čitalačkim potrebama najmlađih na početku novog milenijuma.

Ova slika je narušena 1. jula 2017. godine, kada su u Domu sindikata, posle promene vlasnika, započeli radovi na renoviranju i adaptaciji zgrade zbog čega su knjige biblioteke „Neven“ prekrivene najlonom, a njena vrata zaključana. Kad je krajem aprila ove godine renovirana zgrada otvorena pod novim nazivom Kombank dvorana, prostori u njenom okruženju su proradili, ali ne i biblioteka „Neven“. Ulaz u biblioteku je zazidan, a ljubazne devojke na info-pultu u prizemlju zgrade ne znaju ništa o sudbini biblioteke i zainteresovane upućuju na sajt Biblioteke grada Beograda, na kome, međutim, nema nikakve informacije o tome.

Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda (BGB), na pitanje o sudbini „Nevena“, koje joj je nedavno uputila Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“, odgovara da ni „Neven“ ni „Zmaj“ nisu zatvorene već su privremeno prestale sa radom, a „da li će i u kojoj meri biti osavremenjeni uslovi pristupa u prostorije ‘Nevena’, zavisi od vlasnika i držaoca celokupnog objekta, a svakako, svi uslovi za nesmetan pristup i korišćenje objektu biće zahtevani od investitora“. Drugim rečima, mesec dana posle otvaranja Kombank dvorane, BGB kao korisnik prostorija biblioteke „Neven“ ne zna kako će biti rešen pristup ovoj biblioteci, i kako uopšte da se dođe do tamo zarobljenih knjiga.

Nakon što su knjige „Nevena“ zaključane, sav teret opsluživanja njegovih članova pao je na sestrinsku biblioteku u Hilandarskoj. No ne zadugo – svega četiri meseca posle zatvaranja „Nevena“, iznenada je zatvoren i popularni „Zmaj“! Formalni razlozi za to bili su tehničko-bezbednosne prirode. Naime, zdanje legata Laze Lazarevića, inače zaštićeno zakonom kao spomenik kulture, u prilično je lošem stanju: fasada nije popravljana od početka 20. veka, krov i oluk vape za popravkom i zamenom, električne instalacije su prilično rizične. Gradski Sekretarijat za kulturu odbio je molbu Biblioteke grada da izdvoji novac za rekonstrukciju zbog nerešenih pitanja restitucije ove zgrade, na čije prostorije polaže pravo i Dom učenika srednjih škola, a situaciju je dodatno zakomplikovao i komšija koji je prisvojio podrum zgrade da bi ga pretvorio u hostel. Sekretarijat za stambene i komunalne poslove je na obraćanje BGB odgovorio da „zbog velikog broja oronulih fasada i ograničenih sredstava nisu u mogućnosti“ da ulože u obnovu objekta u Hilandarskoj 7. Imajući na umu da je reč o zaštićenom kulturnom dobru, svi radovi na rekonstrukciji treba da dobiju odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kome se BGB takođe obraćala s molbom za finansiranje ovih radova. Odgovoreno im je da „mada su upoznati sa stanjem predmetnog objekta, ne raspolažu sredstvima za sanaciju i izvođenje spasavalačkih radova na objektima koji potpadaju pod njihovu ingerenciju“. A, kako navodi Jasmina Ninkov u pomenutom odgovoru Inicijativi „Ne da(vi)mo Beograd“, propao je i pokušaj BGB da finansira obnovu Spomen-kuće Laze Lazarevića učešćem na konkursu Ministarstva pravde Republike Srbije za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja.

U atmosferi opšte nespremnosti gradskih i republičkih institucija da finansiraju obnovu ovog spomenika kulture u kome je smeštena dečja biblioteka, BGB 1. novembra 2017. objavljuje da se biblioteka „Čika Jova Zmaj“ iseljava iz Hilandarske 7 „zbog lošeg stanja objekta i ugrožene bezbednosti korisnika“. Prostorije koje je biblioteka koristila ispražnjene su, a celokupan fond knjiga prenet je na nepoznatu lokaciju i na neodređeno vreme. Ostaje prilično nejasno zašto je ovakva radikalna odluka doneta baš u trenutku dok je „Neven“ van pogona, imajući na umu da su isti bezbednosni rizici postojali i ranijih godina, kada je biblioteka nesmetano radila.

Štaviše, nedugo posle deložacije dečje biblioteke Grad Beograd je iznajmio Hilandarsku 7 Fondu B92 i Kulturnom centru Rex, vodeći se valjda logikom da je manja šteta ako fasada padne na posetioca neke Rexove tribine nego na neko dete. Na sve to, ispostavilo se i da je zgrada zapravo u poodmaklom procesu restitucije, te da će Grad Beograd uskoro izgubiti vlasništvo nad njom a Fond B92 i Rex će opet morati da traže novu adresu.

Imajući na umu da je zgrada u Hilandarskoj sada svakako definitivno otpisana za dečju biblioteku, a da je „Neven“ trenutno zazidan i nedostupan, nastao je problem za preko 15.000 članova ovih biblioteka. Istini za volju, ovde treba napomenuti da u Beogradu formalno postoje i druga mesta na kojima deca mogu iznajmiti knjige: pored školskih biblioteka, tu su i odeljenja pri opštinskim bibliotekama. Međutim, sve se to uglavnom svodi na nekoliko polica sa dečjim knjigama u okviru biblioteka koncipiranih za odrasle. Osim „Zmaja“ i „Nevena“, još samo pet biblioteka u okviru sistema BGB ispunjavaju formalne uslove da ih možemo nazivati dečjim bibliotekama (imaju fizički odvojen prostor i poseban ulaz), no nijedna od njih ne može se fondom knjiga ni približno meriti sa ove dve zatvorene biblioteke!

Od zatvaranja „Nevena“ prošlo je skoro godinu dana, a od iseljenja „Zmaja“ sedam meseci. Kao neprofitnoj instituciji, „Nevenu“ se, ako i bude otvoren u dogledno vreme, ne smeši baš neka sjajna dugoročna perspektiva u komercijalnom okruženju investitorskog urbanizma Kombank dvorane. Što se tiče „Zmaja“, Jasmina Ninkov najavljuje da „Biblioteka grada Beograda i Sekretarijat za kulturu grada aktivno rade na pronalaženju novog, adekvatnog prostora za Dečije odeljenje biblioteke ‘Zmaj’, te se nadamo da će ovo odeljenje ubrzo nastaviti sa radom u novom prostoru na teritoriji iste opštine“. Ovaj „aktivan rad“ nije vidljiv široj javnosti i nije još doveo ni do kakvih rezultata. Ivona Jevtić, gradska sekretarka za kulturu, koja je direktno nadležna za ovaj problem, još uvek nije odgovorila na isti spisak pitanja koji je prošlog meseca poslat i direktorki BGB.

Prvih meseci javna reakcija javnosti na nastalu situaciju takoreći nije ni postojala. Tek u martu, kad je postalo jasno da nikakvih informacija nadležnih verovatno neće ni biti i da je na delu svojevrsna zavera ćutanja, oglasila se Grupa za obrazovanje i dečju zaštitu Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, nakon čega je formiran koordinacioni odbor predstavnika dečjih pisaca, bibliotekara, psihologa i promotera čitanja koji je prošle nedelje objavio apel „Vratimo biblioteke deci Beograda“, kao manifest i polaznu tačku dugoročne građanske kampanje s ciljem da deca Beograda dobiju nazad ono što im je oduzeto.

Nadamo se da će činjenica da zatvorene dečje biblioteke nose naziv po autoru „Đulića“, omiljene knjige predsednika države, pomoći da se ovaj problem reši u mnogo kraćem roku nego što je predsedniku trebalo da vrati knjigu u biblioteku. Ishod ove priče svakako će rečito pokazati kolika je spremnost države da pokaže brigu za kulturne potrebe i razvoj najmlađih – onih za koje se zalaže da ih bude što više i da ostanu u zemlji.

karikatura: vladimir stankovski