Veliki prezir, 6. april, Dom omladine, Beograd
Svega nekoliko meseci posle koncerta u većem prostoru pod istim krovom Doma omladine, Prezir se vratio u najmanju od tri sale u zgradi, onu kojoj pamtim nekih sedamnaest naziva, trinaest koncepcija i bar pet vrsta popularnog zvuka. Nepretenciozno klupsko pojavljivanje bez novog materijala, ali sasvim prija istegnuti vrat i gledati bend iznad glava onih koji cupkaju i pevuše.
Par stotina obožavalaca Velikog posle pomalo izumirućeg običaja da zagrevanje obavi predgrupa – ovog puta beogradski Auto park – došli su na svoje. Desetak minuta (pre ponoći) Prezir je već zakuvao starijim numerama Samo Tebe znam, Reke teku brodovima i Okean (U suton) Slobodana Tišme/La strade, prekrasne pesme objavljene sredinom 80-ih na jedinom, malotiražnom LP-ju La Strade (za M produkciju i jubilej Radio Novog Sada), koju su VP uspešno obradili za jubilej/kompilaciju Korak napred 2 koraka nazad Radija B92 (1999, K.V.S./FreeB92). Tokom 80 minuta svirke (sada bez ponavljanja numera) i nekoliko tačaka za bis, kao druga krajnost uticaja na njih je verzija desetak godina mlađe I Must Be High sastava Wilco.
Na glasu po ubedljivoj usviranosti još otkako su svoje prvo izdanje – kaseta Veliki prezir, 1996, Metropolis – žustro ponovili kao live-CD 1 2 3 4 (1997, Automatik) iz novosadskog radijskog Studija M, Vladimir Kolarić Kole i njegov kvartet ne odmiču mnogo dalje pa im samim tim preti opasnost od rutine. U kompetentnoj Minstrel-produkciji Dušana Ševarlića sve to jeste zabeleženo krajnje stajliš, britanske već dve decenije vrišteće gitare skladno su natopljene aranžmanskom melanholijom, no pesme bez interpunkcije počinju da deluju jednolično, i bilo je pitanje kuda posle drugog CD-a Brazde (2001, K.V.S./FreeB92), kojim nas je prošle godine Devedesetdvojka tukla po ušima.
Uživo je sve to, naravno, dinamičnije i malo sirovije, tako da publika poskakuje uz stihove. Ostalo troje – uključujući Dragu Antov/bas, ex Oružjem protivu otmičara – korektna su podrška Koletu kao vođi/autoru/gitaristi.
Reflektor je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza, , prestavlja pet predstava o temama rata i mira, odgovarajući na pitanje da li nam je Dejtonski sporazum doneo mir
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
SNS traži da se područje obuhvaćeno leks specijalisom proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, Vlada RS...
„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
