Veliki prezir, 6. april, Dom omladine, Beograd
Svega nekoliko meseci posle koncerta u većem prostoru pod istim krovom Doma omladine, Prezir se vratio u najmanju od tri sale u zgradi, onu kojoj pamtim nekih sedamnaest naziva, trinaest koncepcija i bar pet vrsta popularnog zvuka. Nepretenciozno klupsko pojavljivanje bez novog materijala, ali sasvim prija istegnuti vrat i gledati bend iznad glava onih koji cupkaju i pevuše.
Par stotina obožavalaca Velikog posle pomalo izumirućeg običaja da zagrevanje obavi predgrupa – ovog puta beogradski Auto park – došli su na svoje. Desetak minuta (pre ponoći) Prezir je već zakuvao starijim numerama Samo Tebe znam, Reke teku brodovima i Okean (U suton) Slobodana Tišme/La strade, prekrasne pesme objavljene sredinom 80-ih na jedinom, malotiražnom LP-ju La Strade (za M produkciju i jubilej Radio Novog Sada), koju su VP uspešno obradili za jubilej/kompilaciju Korak napred 2 koraka nazad Radija B92 (1999, K.V.S./FreeB92). Tokom 80 minuta svirke (sada bez ponavljanja numera) i nekoliko tačaka za bis, kao druga krajnost uticaja na njih je verzija desetak godina mlađe I Must Be High sastava Wilco.
Na glasu po ubedljivoj usviranosti još otkako su svoje prvo izdanje – kaseta Veliki prezir, 1996, Metropolis – žustro ponovili kao live-CD 1 2 3 4 (1997, Automatik) iz novosadskog radijskog Studija M, Vladimir Kolarić Kole i njegov kvartet ne odmiču mnogo dalje pa im samim tim preti opasnost od rutine. U kompetentnoj Minstrel-produkciji Dušana Ševarlića sve to jeste zabeleženo krajnje stajliš, britanske već dve decenije vrišteće gitare skladno su natopljene aranžmanskom melanholijom, no pesme bez interpunkcije počinju da deluju jednolično, i bilo je pitanje kuda posle drugog CD-a Brazde (2001, K.V.S./FreeB92), kojim nas je prošle godine Devedesetdvojka tukla po ušima.
Uživo je sve to, naravno, dinamičnije i malo sirovije, tako da publika poskakuje uz stihove. Ostalo troje – uključujući Dragu Antov/bas, ex Oružjem protivu otmičara – korektna su podrška Koletu kao vođi/autoru/gitaristi.
Filmski centar Srbije je objavio, pa povukao vest da je film Izlet Nenada Pavlovića srpski kandidat za nagradu Oskar. Posle niza godina, nije izabran film koji priča o teškoj istoriji Srbije
Marija Rakočević, Žena veže rep, režija Maša Pavlović; Zbirka (verovatno) nepročitanih drama, priredila Mina Milošević
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
