Veliki prezir, 6. april, Dom omladine, Beograd
Svega nekoliko meseci posle koncerta u većem prostoru pod istim krovom Doma omladine, Prezir se vratio u najmanju od tri sale u zgradi, onu kojoj pamtim nekih sedamnaest naziva, trinaest koncepcija i bar pet vrsta popularnog zvuka. Nepretenciozno klupsko pojavljivanje bez novog materijala, ali sasvim prija istegnuti vrat i gledati bend iznad glava onih koji cupkaju i pevuše.
Par stotina obožavalaca Velikog posle pomalo izumirućeg običaja da zagrevanje obavi predgrupa – ovog puta beogradski Auto park – došli su na svoje. Desetak minuta (pre ponoći) Prezir je već zakuvao starijim numerama Samo Tebe znam, Reke teku brodovima i Okean (U suton) Slobodana Tišme/La strade, prekrasne pesme objavljene sredinom 80-ih na jedinom, malotiražnom LP-ju La Strade (za M produkciju i jubilej Radio Novog Sada), koju su VP uspešno obradili za jubilej/kompilaciju Korak napred 2 koraka nazad Radija B92 (1999, K.V.S./FreeB92). Tokom 80 minuta svirke (sada bez ponavljanja numera) i nekoliko tačaka za bis, kao druga krajnost uticaja na njih je verzija desetak godina mlađe I Must Be High sastava Wilco.
Na glasu po ubedljivoj usviranosti još otkako su svoje prvo izdanje – kaseta Veliki prezir, 1996, Metropolis – žustro ponovili kao live-CD 1 2 3 4 (1997, Automatik) iz novosadskog radijskog Studija M, Vladimir Kolarić Kole i njegov kvartet ne odmiču mnogo dalje pa im samim tim preti opasnost od rutine. U kompetentnoj Minstrel-produkciji Dušana Ševarlića sve to jeste zabeleženo krajnje stajliš, britanske već dve decenije vrišteće gitare skladno su natopljene aranžmanskom melanholijom, no pesme bez interpunkcije počinju da deluju jednolično, i bilo je pitanje kuda posle drugog CD-a Brazde (2001, K.V.S./FreeB92), kojim nas je prošle godine Devedesetdvojka tukla po ušima.
Uživo je sve to, naravno, dinamičnije i malo sirovije, tako da publika poskakuje uz stihove. Ostalo troje – uključujući Dragu Antov/bas, ex Oružjem protivu otmičara – korektna su podrška Koletu kao vođi/autoru/gitaristi.
„Vreme“ je dobilo pismo kojim je Zoran Stefanović umetnički direktor Drame Narodnog pozorišta uputio Darku Tomoviću predsedniku glumačkog sindikata, povodom krivične prijave u kojoj nije imenovan
Čačak nije hteo da ugosti „Naše dane“ a Niš „Bilo jednom na Brijunima“ iako su obe predstave bile rasprodate. Razlozi nisu obrazloženi, pa ipak je jasno koji su
Ovogodišnje nagrade Oskar dodeljuju se u noći između nedelje i ponedeljka
Do 8. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Subotici biće 25 predstava Beogradskog festivala igre pod sloganom Budi igra koja želiš da budeš
Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
