Nova britanska scena ne prestaje da se uspinje uz rodoslovno stablo svojih legendarnih preteča – gde kažete folk, eto ukazanja Nika Drejka i Sandi Deni, pomislite li na Bristol, evo razorne melanholije i zloslutnosti trip hop veličina poput Massive Attack, Portishead ili Trikija u punoj snazi, želite li rock ili britpop ili štagod… već će se u zvuku dičnih naslednika Albiona baštiniti neka velika karijera što je u međuvremenu prerasla u sveti čin rock’n’rolla. Marika Hakman i Bil Rajder-Džons naša su aktuelna tipovanja za muzičku budućnost verovatno najvažnijeg Ostrva popularne kulture. Videćete i zbog čega.
Velika Britanija ili bolje Engleska sinonim je za šou-biznis – i to onaj koji definitivno obavlja posao. Jeste, povremeno je reč o tek površnoj pozi i razmetanju ekscentričnim imidžom puke mode radi, ali je u priličnom broju slučajeva stvar u istinskom pomeranju umetničkih granica. Ponekad se zaista šlajfuje u mestu, treba to reći, neumorno reciklira i zdušno reinkarnira niz već dokazano uspešnih radnji u slavu onog “društva spektakla” kog se toliko gnušao Gi Debor. Ali, sa druge strane, poslovična nepokornost britanskog muzičkog življa ume da se odupre ukalupljenosti u nametnute modele industrije zabave i pokaže još uvek dovoljno oštre zube. Marika Hakman (Marika Hackman) i Bil Rajder-Džons (Bill Ryder-Jones) uzdanice su upravo takvog, novog autorskog izraza, koji dirljivo izjeda malograđansku ustajalost ubojitom lirom, da se u paramparčad raznesu sve zablude.
PRIČA PRVA – MARIKA HAKMAN
Marika Hakman (1992), 32-godišnja indie–folk trubadurka, nedavno je snimila svoj verovatno najdirektniji i najmučniji album u karijeri. Činjenica da potiče iz provincije, od finsko-engleskih kreativnih roditelja – crtača animiranih filmova – učinila je ovo osetljivo devojče imunim na televiziju, ali zato veoma prijemčivim za audio-senzacije koje dolaze iz svih pravaca. Okolnost da Marika poseduje intrigantna romantična opredeljenja svakako nije pomogla da se oseća srećnije i sigurnije, čak ni u šarenom i seksualno emancipovanom Londonu. Svoja teška emotivna iskustva ulila je u januarski album Big Sigh, pozivajući nas da zajedno sa njom u(z)dahnemo čistu istinu koja se tiče slomljenog i svih drugih stanja srca.
Da ljubav boli i da pokatkad ume da bude zlosrećna, odavno znamo. Marika Hakman, međutim, u svoje pesme dodaje još mnogo slika i simptoma lične prenadraženosti opisujući onaj svakodnevni masakr koji nad nama hladnokrvno umeju da počine najnežnija osećanja. Taj prikriveni zločin srca pritom se odvija sasvim tiho, negde u budoaru ljudskih odnosa, gde niko spolja ništa ne čuje niti može da priskoči u pomoć. Više nego intiman, ispovedni ton albuma Big Sigh, kao da je namenjen isključivo vlastitoj upotrebi, premda poseduje resku univerzalnost ljudske nesnađenosti u uzaludnom ljubavnom trudu. Kada Marika u No Caffeine zapeva: “Occupy your mind, don’t stay home/ Talk to all your friends, but don’t look at your phone”, momentalno se prisetite svakog od svojih ljubavnih brodoloma i onih navodno korisnih mantri što vašoj svakodnevnoj rutini tobože pružaju oslonac da se sama izbori sa gubitkom i izađe iz svega još moćnija.
Album Big Sigh beleži baš tu propast voljenja u susretu sa metafizikom ponovnog pronalaženja svrhe svog postojanja na planeti Zemlji. A to uopšte nije malo, zar ne?
...…
PRIČA DRUGA – BIL RAJDER–DŽONS
Vilijam Edvard Rajder-Džons (1983) već samim svojim mestom rođenja – gotovo podjednako udaljenim od Liverpula i Mančestera – spaja onu refleksivnu euforiju The Beatles sa sudbinskom tamom madchesterskog kluba “The Haçienda”. Ali, pomenute odrednice mogu podosta da zavaraju. Decenijama udaljen od navedenih zvučnih praizvora, ovaj misteriozni momak – kog znamo iz njegovog nekadašnjeg benda The Coral – možda derivira autorsku snagu iz sasvim drugačijeg smera. Džejms Džojs i njegov roman Uliks što promiču numerom …And the Sea… bacajući zanimljive čini na nesviknutog slušaoca, čulno priviđenje brazilske ikone Gal Koste koja samo okrzne uvodnu I Know That It’s Like This (Baby), kao i raspršeni kosmički daškovi a la Flaming Lips i Mercury Rev, te potresno zazivanje one eterične utučenosti Marka Linkusa – mogli bi biti ispravniji put do nadahnuća ovog talentovanog četrdesetogodišnjaka. Dodamo li tome očaravajući dečji hor i elegantne gudače i duvače – minijaturno prisutne na albumu Iechyd Da u pogledu broja, a toliko moćne u rezultatu – dobijamo raskošno setnu ploču o raskidu i izolaciji, unutar koje Bil Rajder-Džons poseže za velškom lozom svog oca da jednim novim-starim jezikom iskaže novootkriveno oduševljenje životom dok neumorno obilazi njegove čemerne tmine.
Ako vam na pamet pada prošlogodišnji vilinski album Pi-Džej Harvi Inside the Old Year Dying – na pravom ste tragu! I ona se tamo prihvatila dorsetskog dijalekta da izatka halucinantnu sagu o sebi samoj uzdižući večno obnavljajuće ženstvo britkim stvaralačkim gestom. Dobro, to je Poli Džin, njena mistika je poput prirodne sile, a dubine do kojih ona seže teško je nadmašiti. Ipak, ima nečeg identičnog u pristupu Bila Rajdera-Džonsa. Nazivajući svoju ploču “uzdravlje” (Iechyd Da), da je okonča sa “laku noć” (Nos Da), i on dodiruje praslojeve roda ne bi li se sporazumeo sa samim sobom. Prošlost je čudo.
There’s something great about life But there’s something not quite right
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak šest festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Na isti dan kad je prošle godine Vlada Srbije donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, Katastar Savskog venca je to potvrdio, dodavši i zgrade Kasarne sedmog puka i Starog Generalštaba
Osim inicijative za proveru ustavnosti leks specijalisa Generalštaba, Demokratska stranka će u ponedeljak predati Ustavnom sudu i zahtev za meru obustavljanja radnji koje bi mogle biti preduzete na osnovu tog spornog zakona
Posle tri meseca bez čelnika, po odluci Ministarstva kulture za v.d. direktora Biblioteke grada Beograda postavljen je Nenad Milenović, istoričar, iako nema pet godina radnog iskustva u kulturi, koliko propisuju dva zakona, odnosno deset, koliko propisuje Statut Biblioteke
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
