Iz godine u godinu, BITEF pokušava da pokaže provokaciju, koje više, kao ni tragedije, nema
Kad ovaj tekst bude pred čitaocima, 45. BITEF je već u dubokom zaboravu, iako je prošlo samo nekoliko dana od njegovog kraja. Nije da nije bilo zanimljivih detalja u festivalskom Glavnom programu (Polifonija je ostala jednako provokativna), no oni su se utopili u šarenilo postdramskih pozorišnih žanrova, koje gledamo i na našoj sceni u modernom dobu.
Nagradu „Mira Trailović“, međunarodni žiri (Artur Sonen, Alja Predan, Ana Lenđel, Vladica Milosavljević i Nikola Zavišić) je, posle mnogosatnog većanja, dodelio predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta i sarajevskog festivala MESS, Elijahova stolica, po romanu Igora Štiksa, u dramatizaciji Darka Lukića i u režiji Borisa Liješevića. Kako je ova predstava već prošla kroz sud kritike posle svoje premijere, i dokazala da je odlična u svakom pogledu, ostaje karakateristična činjenica da su se na BITEF-u igrale skupe i daleke predstave, a pobedila je ona koju smo, kao i izvrstan projekata Bitef teatra Kad bismo svi malo utihnuli, mogli da vidimo i van ovog festivala.
Specijalnu nagradu 45. BITEF-a dobila je predstava ljubimca ovog našeg međunarodnog festivala Hajnriha Gebelsa, Došao sam do kuće, ali nisam ušao, koga pamtimo po interesantnoj predstavi Eraritjaritjaka, na kojoj su izveštači lomili jezik, kao i po pobedničkoj predstavi na jednom od prošlih BITEF-a, Štifterove stvari, u kojoj su igrali klaviri, bez ijednog glumca na sceni.
„Došao sam do kuće, ali nisam ušao“ Hajnriha Gebelsa
Ovoga puta, u produkciji Teatra Vidi, iz Lozane, Švajcarska, čuli smo izuzetan muški kvartet „Hilijard“, jednu od najboljih vokalnih grupa na svetu. Predstava je, zapravo, koncert u tri slike, po tekstovima T.S. Eliota, Franca Kafke, Morisa Blanšoa i Samjuela Beketa. Izuzetnost rada kompozitora i reditelja Hajnriha Gebelsa (1952) ogleda se u partiturama po kojima stvara svoje predstave. Precizne do mere muzičke kompozicije, slikovno neobično zanimljive, glumačko/pevački dovedene do savršenstva, Gebelsove predstave su tipično festivalski produkti i teško je zamisliti njihov repertoarski život. Samo trenirana festivalska publika ima živaca da nekoliko sati traži suštinu u savršenstvu forme. BITEF nas je u tome izvežbao.
U to ime, neobična je i nagrada publike 45. BITEF-a, koja je dodeljena četvorosatnoj predstavi još jednog ovdašnjeg ljubimca Franka Kastorfa (1951), Folksbine, Berlin, Nemačka. Dodajući novelu Seljaci jednoj od najpoznatijih „komedija“ Antona Pavloviča Čehova Tri sestre, Kastorf je pokazao rusku tranziciju sa dve strane, pogledanu od proletarijata i aristokratije, uz izuzetnu upotrebu videa i, naravno, uz odlične glumce. Ali, taj zahvat publiku košta živaca, i kraj premijere je dočekala grupica gledalaca u parteru. O reprizi da se i ne govori. No, ta manjina je glasala za Kastorfa. U jednoj rečenici rečeno, čudne su te nagrade publike na BITEF-u. Pobedila je, pre nekoliko godina, na primer, predstava za bebe, na koju može da uđe samo nekoliko desetina gledalaca, a ostali ostanu pred vratima, ili ona sa klavirima, u kojoj nema glumaca, takođe samo za pozorišne istraživače. Ko, onda, čini BITEF-ovu publiku?
Jožef Nađ, dobitnik „Politikine“ nagrade 45. BITEF-a, izveo je projekat koji je sačinio za ovogodišnje Praško kvadrijenale, Bez naslova. U narečenom „filozofskom istraživanju prostora intimnosti“ učestvovala je i umetnica An-Sofi Lanselen. U toku festivala promovisana je i knjiga Milana Mađareva o Jožefu Nađu, znamenitom umetniku koji živi i radi u Kanjiži.
Dogodila su se i dva kurioziteta: jedan na samom kraju festivala, kada su članovi „Les ballets C de la B“ iz Genta, Belgija, u režiji Alana Platela i Franka Van Lekea izveli spektakl Gardenia, o zatvaranju istoimenog najpoznatijeg transvestitskog kabarea u Barseloni, koji se iscrpeo u pitanju jesu li izvođači… Odgovor je „da“. Ima neodoljivih elemenata poezije u ovoj predstavi, ali i patetike koja uništava smisao poruke. Drugi kuriozitet imao je elemenat horora, jer je scena Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde su se igrali Bergmanovi Krici i šaputanja, u režiji Andrea Šerbana (Mađarsko pozorište, Kluž, Rumunija) bila prava „dušegupka“, od vrućine, pomanjkanja vazduha, klaustrofobije i ispraznosti predstave.
Ničeg novog pod kapom nebeskom! Tražiti novost po svaku cenu, bio bi unapred uzaludan (ljubavni) trud.
Iz godine u godinu, BITEF pokušava da pokaže provokaciju, koje više, kao ni tragedije, nema. Bar posle prvih desetak minuta predstave.
No, ne ulazeći u preskupe avione vidimo ono što drugi rade, i to na visokom nivou evropskog teatra. Imamo taj luksuz i treba da budemo zahvalni.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak šest festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Na isti dan kad je prošle godine Vlada Srbije donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, opština Savski venac je to potvrdila brisanjem iz katastra, dodavši i zgrade Kasarne sedmog puka i Starog Generalštaba
Osim inicijative za proveru ustavnosti leks specijalisa Generalštaba, Demokratska stranka će u ponedeljak predati Ustavnom sudu i zahtev za meru obustavljanja radnji koje bi mogle biti preduzete na osnovu tog spornog zakona
Posle tri meseca bez čelnika, po odluci Ministarstva kulture za v.d. direktora Biblioteke grada Beograda postavljen je Nenad Milenović, istoričar, iako nema pet godina radnog iskustva u kulturi, koliko propisuju dva zakona, odnosno deset, koliko propisuje Statut Biblioteke
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
