Utisak koji nedostaje

Da koncert ne-akademskog hora Viva Vox u ljubičanstvenu beogradsku Arenu dovede oko 10.000 posetilaca (ulaznice po ceni 1200–2500 d.) – primetno više nego što su brojne svetske zvezde uspele pod istom kupolom – danas i nije naročito iznenađenje. Jer, ovaj hor (dalje: VV) na veliku scenu Srbije je ušao je online i takoreći niotkuda rasprodao dvoranu Sava centra (krajem 2011, vidi „Vreme“ 1092 i DVD Live At Sava Centar, 2013, Mascom), da bi godinu kasnije na tom mestu trijumfovao tri večeri za redom. Otud je logično da svoj 10. rođendan (kao udruženje građana) slave u Areni, pred sve većom masom mladih obožavalaca. Što bi rekla M. Mid, nikad nemojte sumnjati da mala grupa posvećenih građana može… a imaju i bitboksere!

Proslava se podudara i s objavljivanjem prvog albuma VV, Viva Vox (studijski CD, Mascom, 46 min.). I dok je koncert u Areni (130 minuta programa, ne računajući pauzu i bis) predvidivo prostoproširen u odnosu na one u Sava centru, repertoar i na debitanskom disku i uživo počeo je da iskazuje neke probleme. No, redom…Već na početku (By The Way RHCP) VV demonstrira svoje najjače strane, jer za glas(ove) bez razmišljanja vezujemo melodiju i harmoniju, pa i dinamiku, ali (ovakav) ritam retko! Dirigentica Jasmina Lorin ubrzo objašnjava biomuzički ritam/usklađivanje srca – iza kog stoji vezivna moć muzike, npr. „Porodica koja svira zajedno, ostaje zajedno“ – kao uvod u zaista krasnu verziju Srce EKV. Uspomena s Titanika (poslednja pesma brodskog orkestra?) je Nearer My God To Thee, a iz UN su upotrebljene da naglase poruku solidarnosti s migrantima/izbeglicama/azilantima. Potvrđen i dobrotvornim delima, VV je ove večeri istakao CZA/Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila, uz bučno odobravanje prisutnih. A Lenonova Imagine je uvek potresna i veličanstvena.

Samoorganizovani, samohodni VV timski rad obavlja uglavnom sopstvenim/unutarnjim resursima, ali im je ovaj put koreograf bio Mirko Knežević (Ples sa zvezdama), dok su na velikom platnu iza hora u efektno režiranim projekcijama igrali prvaci Narodnog pozorišta Bojana Žegarac Knežević i Milan Rus, latino-plesači Luka Bugarin i Jelena Borović, i brejker Srđan Postin. Kao stilistkinja horu je pomogla Ivana Guteša, i to ne za ‘uniforme’ (koje sami kreiraju). Repertoarski, još od ‘drugog SC’ („Vreme“ 1144) nema ekumenskog/neogospel i našeg folklornog ‘bloka’, a zastupljenost solistkinja je primetno opala iako su ženski vokali većinski u VV. U solo-tačkama pevači više nikog ne oponašaju, ali su obično ‘utopljeni’ u horsku pratnju, bez osobenosti. Tome verovatno doprinosi i – zbog podmlađivanja publike razumljivo – ‘pomeranje’ izabranih numera na kraj XX i rane godine XXI veka, konkretno na tvrđe rokerske derivate (metal, garagrunge, tehno i sl.) među kojima obilje tačaka baš ne krasi muzikalnost. Vox-obrade Du Hast (Rammstein, ove večeri samo s trenutnim plamičcima), Killing In the Name (RATM) i ‘bazenske’ Nirvana su za uzor, ali čemu onda arčenje VV-veštine i na Prodigy, Muse, i posebno na niskonaponske Paradise (Coldplay) i Feeling Good (M. Buble)? Drugi deo koncerta postajao je dosadan, da bi ga Enter Sandman (Metallica) i ugušio.

Ovacije i bis, normalno, pa su opet zablistali u balka-narodnoj ‘Ajde Jano, da bi usledila The Show Must Go On Queen – savršeno suvišna jer je već u programu ključna Bohemian Rhapsody – i ponovo pajtonovska Always Look On The Bright Side Of Life. Nije baš vaspitano zakerati domaćinima proslave što u posluženju nema ovog ili onog, ali nešto je nedostajalo da i ovo bude prekratnički koncert VV. Da, njima su se u međuvremenu događale razne važne i lepe stvari (UN, EXIT, ‘Kolarac’/Betovenova IX simfonija, domaći festivali, nastupi po regionu i svetu…), no da su se malo osvrnuli na ovde/sad, lako bi im na set-listu ‘zapala’ neka antifašistička pesma, ili Divljanova, ili Utisci grupe Kozmetika, ili neka sasvim četvrta… I svi bi znali da VV ima stav, kao što ima originalnost i duh. Ovako, hor Viva Vox je na razvođu, i može se okliznuti na onu stranu gde kvantitet/obim karijere hoće da potisne kreativnost.

A šteta bi bilo, jer su se taman ustoličili kao jedan od najkvalitetnijih izvoznih artikala popularne muzike iz Srbije.