Ušuškan svet porodice Mumin

Osamdeset godina je prošlo od kada je Tuve Janson objavila prvu priču o porodici Mumini. Mumini su simbol finskog identiteta i kulturnog ponosa i jedni od najpoznatijih književnih likova u svetu, pre svega zbog ljubavi prema prirodi, jednostavnosti i važnosti zajednice.

Povodom njihovog rođendana, ambasada Finske, zajedno sa Dečijim odeljenjem Biblioteke grada Beograda i izdavačkom kućom Kreativni centar, organizovala je radionicu sa učenicima prvog razreda beogradske škole „Drinka Pavlović“.

U „Vremenu“ od 26. decembra 2016. godine Jovana Prešić je pisala da je Tuve Jansen jedna od najuspešnijih dečjih spisateljica, dobitnica je najvećeg priznanja u toj oblasti – Nagrade „Hans Kristijan Andersen“, a njene slikovnice su prodavane u desetinama miliona primeraka.

Bila je ratna zima

„Bila je ratna zima 1939. godine. Moj rad je mirovao, bilo je besmisleno stvarati slike. Moguće da je razumljivo zašto sam iznenada osetila potrebu da napišem nešto što počinje sa – Bilo jednom, nekada davno… Ono što je sledilo moralo je biti bajka, to je bilo neizbežno, ali sam uvažila sebe i izbegla prinčeve, princeze i malu decu, a umesto toga izabrala ljuto stvorenje kojim sam potpisivala svoje crteže, i nazvala ga Mumi“, ispričala je Tuve Janson kako su nastali Mumini.

Njeni Mumini piju, puše, pa ponekada i psuju, preživljavaju poplave, aktivne vulkane i padove kometa – nisu karakteristični dečji junaci. Za njih je stvorila svet koji je bio zona komfora, ušuškan, siguran, pun vazdušastih oblaka, svetionika, drveća i pećina kraj mora, svet misterije, nepredvidljivosti i osetljivost.

Taj svet je bio lična borba Tuve Janson protiv depresije izazvane Drugim svetskim ratom.

Prvu i drugu, od četiri knjige o porodici Mumina i njihovim prijateljima napisala je u seni rata i motivi tuge zbog razdvajanja porodica, izbeglica i straha od bombi očiti su i kroz same naslove: Porodica Mumina i velika poplava i Kometa dolazi.

„Rat je imao veliki uticaj na Tuve i njenu porodicu. Jedan od njene braće, Per Olov, bio je na ratištu. Nisu znali gde je, da li je dobro, ni da li se vraća“, rekla je kasnije njena dugogodišnja prijateljica i biografkinja Bol Vestin. Već tada, četrdesetih godina prošlog veka, Tuve pokazuje feminističku crtu i neprilagođenost društvu u kojem živi: „Ovo je muški svijet. Vidim šta će se desiti ako se udam, postaću ili loša slikarka ili loša supruga, a ne želim da imam decu samo da bi bila ubijena u nekom budućem ratu“, navodi u jednom od pisama upućenih prijateljici.

Rubin mora da ostane tajna

U istom periodu, ona je nesrećna jer se prvi put zaljubljuje u ženu i shvata da to osećanje ne smije deliti sa drugim ljudima, što zbog zakona (homoseksualnost je u Finskoj smatrana krivičnim delom do 1971. godine), što zbog široko rasprostranjenih društvenih predrasuda. Opet pod snažnim uticajem dešavanja u privatnom životu, u tom periodu nastaje i treća knjiga o porodici Mumina – Finn Family Moomintroll (1948), u kojoj predivni rubin koji porodica nalazi mora ostati tajna, kao paralela sa tajnom lezbejskom ljubavi koju u tom trenutku autorka oseća.

Prevod te knjige na engleski značio je početak popularnosti porodice Mumin, i priliku za Tuve Janson da u formi stripa jednom sedmično objavi novu pričicu. Stripovi trenutno postaju instant hit, u naredne dve godine objavljuje ih 120 novinskih kuća, i dosežu do 12 miliona čitalaca širom sveta, što je Tuve Janson ovako prokomentarisala: „Sve što želim je da živim u miru, sadim krompir i sanjam.“

Knjiga o napuštanju

Na novu knjigu o Muminima trebalo je čekati više od 20 godina – pripovetke i stripovi su objavljivani i u međuvremenu. Ta posljednja knjiga o Muminima, Moominvally in Novembar, melanholična je priča o napuštenoj Dolini Mumina koja reflektuje osećanja iz autorkinog privatnog života. Ovaj put Tuve ne zna kako da se nosi sa problemima i tugom: majčina smrt se desila uporedo sa nastankom knjige pa je zato i opisuju kao „knjigu o napuštanju, odrasloj siročadi i životu u duhovnoj samoći“.

Tuve Janson nikada nije postala popularna u Srbiji niti na Balkanu u onoj meri u kojoj je to u Zapadnoj Evropi ili, na primer, u Japanu, iako je kod nas prevedeno nekoliko njenih knjiga i emitovala se sinhronizovana serija crtanih filmova.

Mumini kod nas

Strip o Muminima je objavljivan u Jugoslaviji između 1958. i 1961. godine, u „Ilustrovanoj politici“. Posle toga ga nije bilo na ovim prostorima u pisanoj formi sve do 2001. godine kada je, pod pokroviteljstvom Finskog književnog informativnog centra i Švedskog kulturnog centra iz Finske, na srpskom jeziku objavljeno pet albuma stripa o Muminima. Potom su objavljeni i romani Čarobnjakov šešir (Narodna knjiga) i Kometa dolazi (Odiseja), te slikovnica Šta je onda bilo? Priča o Muminu, Mimli i maloj Mi (Odiseja). Kad su 2014. godine u svetu obeležavana dva velika jubileja Tuve Janson – 100 godina od rođenja i 70 godina od objavljivanja prve knjige o Muminu, u Srbiji je objavljena kolekcija stripova o Muminima (Komiko) i zbirka priča Poruke u izdanju Kulturnog centra Grad. Najčitanije delo Tuve Janson kod nas je roman za odrasle Leto (Odiseja).

„Kulturni centar“ je pre dve godine objavio Pustolovine u Muminovoj dolini Amande Li,  zbirku devet priča nastalih na osnovu animirane 3D serije Moominvalley iz 2019, koja je gledaocima predstavila tople i neobične likove iz bajkovitog sveta Mumina.Nakon ove, prošle godine, „Kreativni centar“ je objavio i knjigu Nove pustolovine u Muminovoj dolini iste autorke.