Izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog u galeriji B2 počinje ispred izložbenog prostora instalacijom “Mobi Dik”, kao simbolu slobode. Na posmatračima je da odluče šta će s njom
Ove subote u galeriji B2 otvorena je izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog, njegova prva beogradska izložba nakon deset godina.
Izloženo je šesnaest radova, izbor iz njegove produkcije od pojavljivanja na umetničkoj sceni ’80 godina do ovogodišnjih. Osim tri, svi ostali radovi do sada nisu izlagani u Beogradu.
Izložba „Jigsaw Puzzles“, ističe u katalogu izložbe istoričarka umetnosti Ivona Fregl, sagledava opus Dragoslva Krnajskog kroz njegovu angažovanost, koja je može se reći, očekivana s obzirom da je Krnajski jedan od osnivača umetničke grupe Led Art, da je osnovao i vodio Centar za kulturnu dekontaminaciju, da je bio predsednik ULUS-a, i da je osnivač udruženja građana za unapređenje i razvoj vizuelne umetnosti ART-ZOOM.
Na taj način, akcentujući angažovanost u opusu, “Jigsaw Puzzles” sublimira njegov lični, u isto vreme i intelektualni i emotivni komentar na aktuelne situacije u odnosu na umetnost, na političku sferu života, i na ekologiju.
Evo samo tri primera:
Rad „2023“ je predimenzionirana šibica čija je glava modelovana od nizova kružno pozicioniranih originalnih šibica, dok je telo, kao i kod pravih šibica, od mekog drveta borovine na kome se nalazi natpis „2023“ kao žig ili oznaka godine proizvodnje. Rad asocijativno priziva višestruko zapaljiv potencijal 2023. godine i mentalno, fizičko i emotivno sagorevanje kao obeležje vremena.
Provokativno postavljanje zastave umesto krpe u Molotovljev koktel u radu „U slučaju…“, razotkriva eksplozivnu, nasilnu, nacionalistički obojenu retoriku a referiše na rizičnu praksu današnjice da se pripadnost jednom narodu ističe kao vrlina i to, objašnjava Ivona Fregl „ne samo zbog dobro poznatih istorijskih primera, već i zato što u pojedinca učitava iluziju vrednosti: mi nismo zaslužni zato što smo se rodili na određenom mestu, kao što nije naša zasluga ništa što nam je rođenjem dato, već isključivo kako ćemo te datosti prevazići ili iskoristiti.“
Istovremeno, danas zastave „apsurdno ’krase’ skoro sve na šta se mogu postaviti – od pijačnih i vašarskih tezgi, preko skrivanja oronulih fasada, do mobilnih metalnih zaštitnih ograda oko Skupštine i Predsedništva. Prljave, umazane, zarozane državne zastave su svuda oko nas. Na kraju, rad skreće pažnju na autokritiku nacije kao čin patriotizma, sramotu društva zbog prakse banalizacije i zloupotrebe osećaja nacionalne pripadnosti – katran i perje kao simbol javne osude koja će kad-tad uslediti.“
Izložba počinje ispred galerije, gde je postavljena instalacija “Mobi Dik”: stilizovani masivni rep kita koji se, u pokretu zaranjanja, izdiže iznad površine mora, kao podsetnik da je sloboda imperativ/paradigma svakog bića.
Sticajem okolnosti, „Mobi Dik“ je poprimio i performativnu ulogu, budući da je u javnom prostoru bio dva puta rušen (u Novom Sadu i Pančevu), a i krišom nestručno krpljen kineskim plastičnim vezicama (u Kotoru). Na posmatračima je da izaberu način kako će reagovati na njegovo prisustvo (kao što je slučaj i kod interakcije publike i umetnika u okviru nekih performansa), da li će pokušavati da unize i unište sve šta on predstavlja, ili će prihvatiti i podržati ideju koju u sebi nosi.
Galeriba B2 je izložbu Drgoslava Krnajskog realizovala u saradnji sa organizacijom ART-ZOOM i GSLU Niš.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
