Izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog u galeriji B2 počinje ispred izložbenog prostora instalacijom “Mobi Dik”, kao simbolu slobode. Na posmatračima je da odluče šta će s njom
Ove subote u galeriji B2 otvorena je izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog, njegova prva beogradska izložba nakon deset godina.
Izloženo je šesnaest radova, izbor iz njegove produkcije od pojavljivanja na umetničkoj sceni ’80 godina do ovogodišnjih. Osim tri, svi ostali radovi do sada nisu izlagani u Beogradu.
Izložba „Jigsaw Puzzles“, ističe u katalogu izložbe istoričarka umetnosti Ivona Fregl, sagledava opus Dragoslva Krnajskog kroz njegovu angažovanost, koja je može se reći, očekivana s obzirom da je Krnajski jedan od osnivača umetničke grupe Led Art, da je osnovao i vodio Centar za kulturnu dekontaminaciju, da je bio predsednik ULUS-a, i da je osnivač udruženja građana za unapređenje i razvoj vizuelne umetnosti ART-ZOOM.
Na taj način, akcentujući angažovanost u opusu, “Jigsaw Puzzles” sublimira njegov lični, u isto vreme i intelektualni i emotivni komentar na aktuelne situacije u odnosu na umetnost, na političku sferu života, i na ekologiju.
Evo samo tri primera:
Rad „2023“ je predimenzionirana šibica čija je glava modelovana od nizova kružno pozicioniranih originalnih šibica, dok je telo, kao i kod pravih šibica, od mekog drveta borovine na kome se nalazi natpis „2023“ kao žig ili oznaka godine proizvodnje. Rad asocijativno priziva višestruko zapaljiv potencijal 2023. godine i mentalno, fizičko i emotivno sagorevanje kao obeležje vremena.
Provokativno postavljanje zastave umesto krpe u Molotovljev koktel u radu „U slučaju…“, razotkriva eksplozivnu, nasilnu, nacionalistički obojenu retoriku a referiše na rizičnu praksu današnjice da se pripadnost jednom narodu ističe kao vrlina i to, objašnjava Ivona Fregl „ne samo zbog dobro poznatih istorijskih primera, već i zato što u pojedinca učitava iluziju vrednosti: mi nismo zaslužni zato što smo se rodili na određenom mestu, kao što nije naša zasluga ništa što nam je rođenjem dato, već isključivo kako ćemo te datosti prevazići ili iskoristiti.“
Istovremeno, danas zastave „apsurdno ’krase’ skoro sve na šta se mogu postaviti – od pijačnih i vašarskih tezgi, preko skrivanja oronulih fasada, do mobilnih metalnih zaštitnih ograda oko Skupštine i Predsedništva. Prljave, umazane, zarozane državne zastave su svuda oko nas. Na kraju, rad skreće pažnju na autokritiku nacije kao čin patriotizma, sramotu društva zbog prakse banalizacije i zloupotrebe osećaja nacionalne pripadnosti – katran i perje kao simbol javne osude koja će kad-tad uslediti.“
Izložba počinje ispred galerije, gde je postavljena instalacija “Mobi Dik”: stilizovani masivni rep kita koji se, u pokretu zaranjanja, izdiže iznad površine mora, kao podsetnik da je sloboda imperativ/paradigma svakog bića.
Sticajem okolnosti, „Mobi Dik“ je poprimio i performativnu ulogu, budući da je u javnom prostoru bio dva puta rušen (u Novom Sadu i Pančevu), a i krišom nestručno krpljen kineskim plastičnim vezicama (u Kotoru). Na posmatračima je da izaberu način kako će reagovati na njegovo prisustvo (kao što je slučaj i kod interakcije publike i umetnika u okviru nekih performansa), da li će pokušavati da unize i unište sve šta on predstavlja, ili će prihvatiti i podržati ideju koju u sebi nosi.
Galeriba B2 je izložbu Drgoslava Krnajskog realizovala u saradnji sa organizacijom ART-ZOOM i GSLU Niš.
Na Dan žalosti, u subotu, počeli su radovi na proširenju Bulevara vojvode Bojovića u zoni Beogradske tvrđave javlja Evropa Nostra Srbija i traži od nadležnih da hitno obustave radove
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
