Izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog u galeriji B2 počinje ispred izložbenog prostora instalacijom “Mobi Dik”, kao simbolu slobode. Na posmatračima je da odluče šta će s njom
Ove subote u galeriji B2 otvorena je izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog, njegova prva beogradska izložba nakon deset godina.
Izloženo je šesnaest radova, izbor iz njegove produkcije od pojavljivanja na umetničkoj sceni ’80 godina do ovogodišnjih. Osim tri, svi ostali radovi do sada nisu izlagani u Beogradu.
Izložba „Jigsaw Puzzles“, ističe u katalogu izložbe istoričarka umetnosti Ivona Fregl, sagledava opus Dragoslva Krnajskog kroz njegovu angažovanost, koja je može se reći, očekivana s obzirom da je Krnajski jedan od osnivača umetničke grupe Led Art, da je osnovao i vodio Centar za kulturnu dekontaminaciju, da je bio predsednik ULUS-a, i da je osnivač udruženja građana za unapređenje i razvoj vizuelne umetnosti ART-ZOOM.
Na taj način, akcentujući angažovanost u opusu, “Jigsaw Puzzles” sublimira njegov lični, u isto vreme i intelektualni i emotivni komentar na aktuelne situacije u odnosu na umetnost, na političku sferu života, i na ekologiju.
Evo samo tri primera:
Rad „2023“ je predimenzionirana šibica čija je glava modelovana od nizova kružno pozicioniranih originalnih šibica, dok je telo, kao i kod pravih šibica, od mekog drveta borovine na kome se nalazi natpis „2023“ kao žig ili oznaka godine proizvodnje. Rad asocijativno priziva višestruko zapaljiv potencijal 2023. godine i mentalno, fizičko i emotivno sagorevanje kao obeležje vremena.
Provokativno postavljanje zastave umesto krpe u Molotovljev koktel u radu „U slučaju…“, razotkriva eksplozivnu, nasilnu, nacionalistički obojenu retoriku a referiše na rizičnu praksu današnjice da se pripadnost jednom narodu ističe kao vrlina i to, objašnjava Ivona Fregl „ne samo zbog dobro poznatih istorijskih primera, već i zato što u pojedinca učitava iluziju vrednosti: mi nismo zaslužni zato što smo se rodili na određenom mestu, kao što nije naša zasluga ništa što nam je rođenjem dato, već isključivo kako ćemo te datosti prevazići ili iskoristiti.“
Istovremeno, danas zastave „apsurdno ’krase’ skoro sve na šta se mogu postaviti – od pijačnih i vašarskih tezgi, preko skrivanja oronulih fasada, do mobilnih metalnih zaštitnih ograda oko Skupštine i Predsedništva. Prljave, umazane, zarozane državne zastave su svuda oko nas. Na kraju, rad skreće pažnju na autokritiku nacije kao čin patriotizma, sramotu društva zbog prakse banalizacije i zloupotrebe osećaja nacionalne pripadnosti – katran i perje kao simbol javne osude koja će kad-tad uslediti.“
Izložba počinje ispred galerije, gde je postavljena instalacija “Mobi Dik”: stilizovani masivni rep kita koji se, u pokretu zaranjanja, izdiže iznad površine mora, kao podsetnik da je sloboda imperativ/paradigma svakog bića.
Sticajem okolnosti, „Mobi Dik“ je poprimio i performativnu ulogu, budući da je u javnom prostoru bio dva puta rušen (u Novom Sadu i Pančevu), a i krišom nestručno krpljen kineskim plastičnim vezicama (u Kotoru). Na posmatračima je da izaberu način kako će reagovati na njegovo prisustvo (kao što je slučaj i kod interakcije publike i umetnika u okviru nekih performansa), da li će pokušavati da unize i unište sve šta on predstavlja, ili će prihvatiti i podržati ideju koju u sebi nosi.
Galeriba B2 je izložbu Drgoslava Krnajskog realizovala u saradnji sa organizacijom ART-ZOOM i GSLU Niš.
Povodom 150 godina od rođenja Džeka Londona, portal nedeljnika Vreme ponovo objavljuje tekst „O psima i ljudima", autora Mladena Kalpića, koji je objavljen u 1521. broju štampanog izdanja našeg lista 2020. godine. Povod je bila tadašnja premijera filma „Zov divljine", snimljenog prema delu prvog bestseler autora na svetu
Godina će biti u znaku istorije umetnosti, najavili su u Narodnom muzeju za 2026, tokom koje će pripremiti četiri velike izložbe i otvoriti obnovljeni Arheološki muzej u Kladovu
Od 2012. broj institucionalnih teatara ostao je isti ali je broj zaposlenih u njima prepolovljen, dok je broj premijera opao za 40 odsto
Ilustracije Jakše Lakićevića u romanu „Sto posto tuđa posla“ ne podilaze mladom čitaocu. To je razlog zašto ova knjiga, osim samog romana Olivere Zulović, nije samo za starije osnovce
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
