Izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog u galeriji B2 počinje ispred izložbenog prostora instalacijom “Mobi Dik”, kao simbolu slobode. Na posmatračima je da odluče šta će s njom
Ove subote u galeriji B2 otvorena je izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog, njegova prva beogradska izložba nakon deset godina.
Izloženo je šesnaest radova, izbor iz njegove produkcije od pojavljivanja na umetničkoj sceni ’80 godina do ovogodišnjih. Osim tri, svi ostali radovi do sada nisu izlagani u Beogradu.
Izložba „Jigsaw Puzzles“, ističe u katalogu izložbe istoričarka umetnosti Ivona Fregl, sagledava opus Dragoslva Krnajskog kroz njegovu angažovanost, koja je može se reći, očekivana s obzirom da je Krnajski jedan od osnivača umetničke grupe Led Art, da je osnovao i vodio Centar za kulturnu dekontaminaciju, da je bio predsednik ULUS-a, i da je osnivač udruženja građana za unapređenje i razvoj vizuelne umetnosti ART-ZOOM.
Na taj način, akcentujući angažovanost u opusu, “Jigsaw Puzzles” sublimira njegov lični, u isto vreme i intelektualni i emotivni komentar na aktuelne situacije u odnosu na umetnost, na političku sferu života, i na ekologiju.
Evo samo tri primera:
Rad „2023“ je predimenzionirana šibica čija je glava modelovana od nizova kružno pozicioniranih originalnih šibica, dok je telo, kao i kod pravih šibica, od mekog drveta borovine na kome se nalazi natpis „2023“ kao žig ili oznaka godine proizvodnje. Rad asocijativno priziva višestruko zapaljiv potencijal 2023. godine i mentalno, fizičko i emotivno sagorevanje kao obeležje vremena.
Provokativno postavljanje zastave umesto krpe u Molotovljev koktel u radu „U slučaju…“, razotkriva eksplozivnu, nasilnu, nacionalistički obojenu retoriku a referiše na rizičnu praksu današnjice da se pripadnost jednom narodu ističe kao vrlina i to, objašnjava Ivona Fregl „ne samo zbog dobro poznatih istorijskih primera, već i zato što u pojedinca učitava iluziju vrednosti: mi nismo zaslužni zato što smo se rodili na određenom mestu, kao što nije naša zasluga ništa što nam je rođenjem dato, već isključivo kako ćemo te datosti prevazići ili iskoristiti.“
Istovremeno, danas zastave „apsurdno ’krase’ skoro sve na šta se mogu postaviti – od pijačnih i vašarskih tezgi, preko skrivanja oronulih fasada, do mobilnih metalnih zaštitnih ograda oko Skupštine i Predsedništva. Prljave, umazane, zarozane državne zastave su svuda oko nas. Na kraju, rad skreće pažnju na autokritiku nacije kao čin patriotizma, sramotu društva zbog prakse banalizacije i zloupotrebe osećaja nacionalne pripadnosti – katran i perje kao simbol javne osude koja će kad-tad uslediti.“
Izložba počinje ispred galerije, gde je postavljena instalacija “Mobi Dik”: stilizovani masivni rep kita koji se, u pokretu zaranjanja, izdiže iznad površine mora, kao podsetnik da je sloboda imperativ/paradigma svakog bića.
Sticajem okolnosti, „Mobi Dik“ je poprimio i performativnu ulogu, budući da je u javnom prostoru bio dva puta rušen (u Novom Sadu i Pančevu), a i krišom nestručno krpljen kineskim plastičnim vezicama (u Kotoru). Na posmatračima je da izaberu način kako će reagovati na njegovo prisustvo (kao što je slučaj i kod interakcije publike i umetnika u okviru nekih performansa), da li će pokušavati da unize i unište sve šta on predstavlja, ili će prihvatiti i podržati ideju koju u sebi nosi.
Galeriba B2 je izložbu Drgoslava Krnajskog realizovala u saradnji sa organizacijom ART-ZOOM i GSLU Niš.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
