Namera projekta „Soho–Beograd“ je da prestonicu učini bitnim toponimom u svetu umetnosti. I to je najbitnije u priči o njemu, veoma prisutnoj poslednjih dana u beogradskoj kulturnoj javnosti.
„Soho–Beograd“ je rezultat saradnje Kompanije „Luka Beograd“ i beogradskih umetnika: „Luka“ je umetnicima besplatno ustupila prostor za ateljee, 17.000 kvadratnih metara u napuštenoj zgradi „Srbijateksa“ u Dunavskoj ulici, a njihovo prisustvo u tom neuređenom delu gradske industrijske zone će ga oživeti. Biće to njihov zajednički pokušaj da Beograd dobije umetnički kvart nalik na Njujork, London, Pariz, Berlin i druge autoritete na umetničkoj mapi. „Zgrada ‘Srbijateksa’ je jedno od starijih industrijskih nasleđa u Beogradu, i do sada je korišćena za izdavanje kancelarijskog i magacinskog prostora“, objašnjava u razgovoru za „Vreme“ Tijana Munišić, direktorka sektora „Luke Beograd“ za PR komunikacije. „Kad su umetnici počeli da se raspituju da li imamo neki prostor koji bi mogli da zakupe po povoljnim uslovima, energija koju su doneli podstakla nas je da razmišljamo dugoročno i da im ustupimo prostor bez nadoknade.“
SOHOANCI: Među dvadesetak prvih „stanovnika“ beogradskog Sohoa su Mihael Milunović, Zoran Velimanović, Slavimir Stojanović, Nenad Marjanović, Dragoljub Zamurović, Miloš Šobajić, Miroslav Lazović, Isidora Ivanović, Slađana Marinković, Maja Đurović, Ivana Tiodorović, Filip Dapčević, Miloš Soldatović i Kosta Kulundžić. Mnogi od njih su više izlagali u inostranstvu nego u Beogradu. Tijana Munišić kaže da je velika stvar kada uspete da podstaknete naše velike umetnike da se vrate u Beograd, da tu rade iako su već ostvareni i priznati u svetu: „Čini nam se da je ovo veliki početak vraćanja elite u Beograd, a svi znamo koliko talentovanih pojedinaca odlazi. Evo, ovde se vraćaju, prepoznaju naš Soho kao deo sveta.“ Njihovi ateljei su zauzeli tek 3000 kvadratnih metara „Srbijateksove“ zgrade. „Nismo im postavili nikakve zahteve, umetnici nemaju obavezu ni da nam ostavljaju umetnička dela, uzvraćaju nam pre svega pozitivnom energijom, maštom, slobodom stvaranja. Uglavnom su oni nama postavljali zahteve: tražili su baš određeni prostor, uvođenje interneta i slične male zahteve koji nisu vredni ni pomena“, kaže Tijana Munišić.
U „Luku Beograd“ prvi je došao slikar Zoran Velimanović (radi u Nici, izlagao po Evropi, njegove nadrealističke slike izlagane su sa radovima poznatih svetskih umetnika). Pozvali su ga iz „Luke“ pre tri i po godine nakon, i zbog njegove izložbe „Anđeli 21. veka“ održane u Galeriji Ozon. „Tada ovde nije bilo ničeg, samo ostaci prethodnih korisnika ovog prostora, pusto. A sad je preko puta mene Slavimir, tu su Mihael i ostali, živo je i puno pozitivne energije.“ Velimanović priča da u Nici ima veći atelje od ovog, ali da će zbog Sohoa ostati u Beogradu. „U Francuskoj zbog viza mogu da boravim samo tri meseca, što je premalo za kontinuirani rad na slikama i skulpturama kakve ja radim. Ovde sam uspeo da uradim sliku koja mi je godinama u glavi, a nisam imao uslova ni da je počnem: sedam meseci bez dana prekida radio sam Purgatorij, sliku dugu 8,5 metara, na kojoj je oko 150 figura. Ko u svom stanu ima takve uslove? Ili za skulpture kakve ja radim? One su od riblje kože, od kokošije kože, od kose i drugih organskih materijala, i nemoguće ih je realizovati bez ateljea.“
UMETNIČKI KVART: Istu priču je moguće čuti i od ostalih stanara. Slavimir Stojanović (jedan od najpoznatijih beogradskih dizajnera, sa preko 200 međunarodnih nagrada, čiji su radovi deo kolekcija mnogih stranih muzeja) kaže da je prostor važan element umetničkog posla zato što mu omogućava nesputanu kreativnost, a Miloš Šobajić kaže da ga je upravo ovaj atelje zadržao poslednje dve godine u Beogradu. Izložba slika „Antimonde“ Mihaila Milunovića (radi u Parizu i Briselu, izlaže po Evropi, nedavno je kolekciju sedam njegovih slika otkupila Fondacija Esterhazi za svoju stalnu postavku), nastalih u beogradskom „Sohou“, otvorena je pre neki dan u Novoj galeriji na Andrićevom vencu. Atelje u „Sohou“ je prvi Milunovićev radni prostor u Beogradu, mada je dvadeset godina na listi ULUS-a za atelje – još jedan u nizu slučajeva priče da umetnik u Beogradu može da dobije atelje samo ako neki njegov kolega umre, ako ga porodica preminulog nije otkupila kao stambeni prostor i ako ima sreće da ga komisija za dodelu ateljea izabere. Profesor i slikar Miroslav Lazović (njegovi murali nisu oštećeni tokom zemljotresa u Kraljevu, a takođe krase i zgrade nemačkog Esena) kaže da godinama unazad plaća 700 evra prostor kako bi mogao da radi. U novom ateljeu sa svojim studentima priprema skice za murale po zidovima beogradskog „Sohoa“.
BERLIN KAO UZOR: Prvi stranac našeg „Sohoa“ je Kosta Kulundžić, francuski slikar srpskog porekla (studirao u Parizu u klasi Vlade Veličkovića, tamo živi, njegove slike izabrane su za veliku izložbu francuskog figurativnog slikarstva). U „Luci Beograd“ očekuju da će ih uskoro biti još. Kulundžića su u Beograd privukli, naravno, povoljni uslovi: u ateljeu od 400 kvadratnih metara oformiće pariski krug umetnika. Po Zoranu Velimanoviću, Beograd je sada u poziciji u kakvoj je bio Berlin početkom veka: pun jeftinih stanova i napuštenih industrijskih prostora pa su slikari iz Amerike i Evrope hrlili tamo: „Posle slikara, ali zbog njih, došli su japiji i kolekcionari da kupe umetnička dela na izvoru dok su još jeftina. Umetnici su zbog toga postali poznati, a Berlin je prestao da bude jeftin. Ovo poslednje mi naravno nije odgovaralo, pa sam zato morao da odbijem jedan ozbiljan poziv da se tamo preselim. Naš ‘Soho’ podseća na taj nekadašnji Berlin. I to je divno i privlačno.“
Tijana Munišić najavljuje da će „Soho“ uskoro dobiti menadžera i umetnički savet, koji će odlučivati o programima i o budućim korisnicima njegovog prostora. „Među njima će sigurno biti i mladih umetnika, onih kojima je podrška najpotrebnija.“ U planu je i galerija. Tijana Munišić kaže da odgovarajući prostor ne bi bio problem, ali da se trenutno ne oseća velika potreba za takvim mesto zato što je svaki od ovih ateljea istovremeno i galerija.
Tokom Noći otvorenih ateljea, održanoj 14. februara, beogradski „Soho“ je posetilo 7000 ljudi, što se smatra dobrim nagoveštajem budućeg života ovog umetničkog kvarta u povoju.
