Nekima od nas bi se više isplatilo da rade u trafici nego u Narodnom pozorištu, kaže za „Vreme“ Darko Tomović glumac ovog teatra čiji su se umetnici sva tri ansambla priključili kolegama iz Beogradske filharmonije u pokušaju da dostignu odgovarajuće uslove za život i rad
Muzičare Beogradske filharmonije, koji su koncert 9. februara počeli čitanjem pisma o uslovima u kojima žive i rade, juče su podržali ansambli Drame, Baleta i hora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Pre njih, to su učinili muzičari Opere, hor, baletski ansambl i tehnički sektor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, orkestar Opere Narodnog pozorišta, i članovi Nezavisne kulturne scene Srbije.
Narodno pozorište u Beogradu najveća je okosnica kulturnog kadra potpisnika liste podrške SNS-a na decembarskim izborima, što pomenutom današnjem pismu umetnika sva tri ansambla daje posebnu dimenziju.
Ovo je pismo tri umetnička ansambla
„Mi smo reagovali i podržali Filharmoniju i SNP nezavisno od uprave Narodnog pozorišta. Iza ovog pisma, stoje tri umetnička ansambla samo u svoje ime. Mi nemamo veze sa upravom“, kaže za „Vreme“ glumac Darko Tomović i predsednik sindikata „Singlus“.
„Nekima od nas bi se više isplatilo da rade u trafici nego ovde u Narodnom pozorištu“, kaže i navodi da je plata „krojača, dekoratera, rekvizitera i ostalih iza scene bez kojih pozorište ne može, jedva oko minimalca“.
U pismu zaposleni umetnici Narodnog pozorišta poručuju da se već decenijama suočavaju sa problemima malih koeficijenata, shodno tome i platama koje su već dugo ispod republičkog proseka.
Darko Tomović očekuje da se „političarima i javnosti koja ih podržava neće dopasti ovi naši podaci o platama, i opet će kao i kad su im se usprotivili na primer Bjelogrlić i Kojo, povikati da smo nezahvalni jer ne znamo šta ćemo sa parama. A možda 20 odsto glumaca prima honorare koji omogućavaju lagodan život, a ostali, koji žive od osnovne plate …“
Za sebe kaže da trenutno ne brine zato što ima honorare, „ali šta će biti sutra kad prestanu – ne znam“.
Nismo deo Radne grupe
Vlada Srbije je juče donela, a na predlog ministarke kulture Maje Gojković, Odluku o formiranju Radne grupe za unapređenje materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih u ustanovama kulture, čiji su osnivači Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
U saopštenju umetnika Narodnog pozorišta piše da su o tome saznali iz medija i da niko od umetnika iz Narodnog pozorišta nije pozvan ili uključen u rad te Radne grupe.
„Nismo pozvani, iako je ’Singlu’ u Konfederaciji slobodnih sindikata u okviru kojih se nalaze i sindikati umetničkih ansambala Narodnog pozorišta. To znači da iako će se na sastancima Radne grupe razgovarati o koeficijentima, znači o temi i problemu koji se tiče i našeg radnog prava, nas nisu pozvali. Deluje mi kao da misle da im mi iz Narodnog pozorišta nećemo praviti probleme i da ćemo pristati na svaku njihovu odluku“, kaže Darko Tomović.
Za kulturu 0, 67 odsto
Umetnici Narodnog pozorišta u pismu ocenjuju da „nedostatak zakona o kulturi, izdvajanje za kulturu iz godišnjeg budžeta manje od jedan odsto, dovodi nas u najniži položaj u odnosu na kolege iz regiona“.
U Srbiji 11.000 ljudi radi u kulturi, podseća Tomović, a „u ustanovama koje su na republičkom budžetu samo nas 2000. Ako Republika ne može da toliko malom broju ljudi osigura normalan život, onda tu nešto očigledno nije u redu.“
„Ako Srbija za kulturu iz budžeta izdvaja 0,67 odsto , i ako je to najniže u regionu u kome na primer Bosna i Hercegovina izdvaja 1,5 odsto, onda to pre svega govori o odnosu države prema svojoj kulturi ali i da je država daleko od ekonomskog tigra na Balkanu, kako je njeni političari predstavljaju. Zato ova naša priča nije samo o platama i sindikalnim problemima zaposlenih u kulturi, već o problemima celokupne kulture ove države“, kaže Darko Tomović.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
