Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
zložba koja povezuje kolekcionare i savremene umetnike, nazvana je “Šta da kupim?”, ali ne zato što je ovo pitanje aktuelno pred novogodišnje praznike. Otvorena je u Salonu Muzeja grada Beograda s ciljem da se na jeda neuobičajen način pokažu aktuelni umetnički radovi.
Naime u izboru radova 17 umetnika učestvovali su profesori i kolekcionari. Zašto kolekcionari, zato što su oni mala karika koja nedostaje prilikom valorizacije umetničkog dela, i zato što je neophodno da i oni budu deo kulturnog dijaloga.
Izložba “Šta da kupim?” rezultat je saradnje “Nešović fine Arts” kolekcionara Irene i Slobodana Nešović, profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Aleksandra Leke Mladenovića i kustoskinje Muzeja grada Marije Stošić, koja je s Mladenovićem odabrala dela za izložbu.
Umetnici moraju od nečega da žive i mi na ovaj način upućujemo poziv svima koji su zainteresovani za umetnost da kupovinom umetnosti učine svoj život boljim – poručili su kolekcionari.
Predstavljeni radovi nastali su različitim tehnikama – od klasičnih, poput ulja i akrila na platnu, akvarela, crteža, fotografije i skulpture (Jelena Aranđelović, Vladimir Miljković, Ljiljana Šunjevarić, Dunja Ćorlomanović, Jelena Ilić, Irena Kuzmanović, Isidora Jancić, Marija Topolac, Maja i Nina Urošević, Katarina Gujaničić) do savremenijih izraza, poput objekata, asamblaža, video rada, digitalnog printa, sito štampe i performansa (Mateja Marković, Vesna Filipović, Igor Kantar, Nikolina Jovanović, Jelena Trajković Popivoda, Zorana Stevanović).
Izložba j otvorena do 27. decembra.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
