Odrastao sam vozeći se u fići, zatim amiju 8 i konačno crvenoj ladi specijal. Ime sam dobio po dedi koji je poginuo tokom bitke na Neretvi, od avionske bombe iz nemačke štuke. Posle je Veljko Bulajić o tome snimio onaj igrani film. Odrastao sam u vreme kada smo bili pioniri, gledali ratne filmove, ali sam nekako, tokom osamdesetih, uspeo da se izvučem i ne postanem član Partije. Naučili su me kako je odličan izgovor da na sastanku kažeš kako nisi „raskrstio sa ideološkom tradicijom“. Istini za volju, ni tim maljčikima nisu se mnogo dopadali klinci koji su se ložili na pank. Mojoj baki, udovici palog borca, u Bosni su govorili kako će Rusi svakoj porodici bacati iz aviona ovce koje imaju dovoljno vune za naših deset običnih, džinovske krompire i jabuke–mičurinke, što idu dve u kilo. Pokojni pradeda im nije verovao, sećajući se „kraljevog vola“ kojeg je dobio kao ugledan domaćin od kralja Petra posle Prvog svetskog rata za obnovu stočnog fonda. Otac je 1948. ponavljao školsku godinu, jer su mu učitelja odveli na Goli otok, pa deca nisu išla u školu. U kući moje druge bake, u Prištini, takođe udovice partizanskog oficira, živeo je Deda Rus, izbegli „beli“ iz carske Ruske vojske. Bio je to beskrajno dobar, sed čovek, koji je umeo da popravlja sve u kući, od radio-uređaja do džepnog sata. Zaista nemam ništa protiv Rusa, ujna Ženja mi je Moskovljanka, od nje sam naučio kako se čaj pije iz tacne i sladi džemom.
Tim pre mi je neverovatna i neukusna naprasna euforija povodom dolaska predsednika Medvedeva. Lider velike i prijateljske zemlje zaslužuje lep doček, ali neverovatna je marketinška upotreba ovog događaja u svrhe dnevne politike. Milijardu dolara kredita – moraćemo da vratimo, Rusija više nije majka socijalizma, Staljin je mrtav, Mira i Marko danas su u Rusiji, a jedina izvesna činjenica koja se pominje u ovoj medijskoj gunguli jeste zajednička pobeda nad okupatorima u Beogradu 20. oktobra 1944. Da li je nakon toga zaista počela sloboda, o tome se već da diskutovati. Tokom prethodnih dana, sve tv-stanice su se utrkivale u veličanju srpsko-ruskog prijateljstva i uzajamnih odnosa. Na RTS–u sam video priloge o ruskom čaju, ruskom caru (onoj kafani u Knezu), ruskoj kragni, Ruskom domu, ruskoj salati, piroškama (prženim u ulju ili u rerni), babuškama i istim rečima u našim jezicima. Verovali ili ne, saznao sam da Rusi pismenost duguju Južnim Slovenima (čitaj Srbima, nisu ih valjda opismenili Hrvati). Zato je normalno da su nam iz zahvalnosti poslali spomenik Puškinu, koji je smešten i otkriven u parku kod Vuka. Na B92 smo videli i rusku školu, gde Vučić školuje decu, a stariji Beograđani za svoju dušu uče ruski jezik. Kao da je ceo Beograd, zajedno sa svojom istorijom, poslužio kao velika kulisa za sklapanje jednog poslovnog sporazuma. Na javnom servisu se pojavio džingl u kojem partizanka traži dečka, kao u spotu Željka Joksimovića, širom Beograda su nikli bilbordi sa porukom da Beograd „ne zaboravlja“. U poslednji čas, Krkobabići su dobili zadatak da okreče, opaju i prebrišu spomenike i groblja duž predsedničke maršrute. Ona je inače čuvana kao tajna, osim što su pauci parking servisa sklanjali automobile širom Beograda. Dan pre posete, na B92 je emitovan prenos koncerta 100 trubača, koje je gledalo 200 građana. Repertoar je pravljen po principu: jedna naša, pa jedna ruska. Ovaj princip je primenio i RTS u emisiji „Jedna pesma, jedna želja“. Istini za volju – u tv-programu smo u utorak naleteli na biser ratnog filma – Provereno min njet, gde Branko Pleša spasava Beograd od zlih nemačkih terorista u kanalizaciji. To je (kasnije ćemo saznati) bila Krigerova grupa, ali su njega sredili, sećate se – Prle i Tihi. Za to vreme, Dom omladine je proslavio 45 godina uz džez koncert (u diskreciji kao da će skojevci da seku šiške i uske nogavice), a u SKC-u su nastupile legende panka (i moje mladosti) The Vibrators. Medvedevu građani baš nisu mogli mnogo da priđu, ulice su bile zatvorene, a tokom defilea pojavo se veliki broj onih čika u crnim kožnim jaknama i bubicama u ušima. Pitam se samo kako ćemo da potrošimo onu milijardu dolara, ili beše evra, ovi naši nisu baš sigurni oko valute. Ne znam sad da li će predlog biti usvojen, ali J. R. Krkobabić je u „Kažiprstu“ na B92 pomenuo investiranje u kanalizacionu mrežu Beograda. Bokte, pa to je potpuno normalno u svetlu ratnih filmova, u kanalizaciji se oduvek kriju Švabe i babaroge.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
