Foto: PromoNa 83. Filmskom festivalu u Veneciji takmiče se tri filma u čijoj produkciji je učestvovala Srbija, što je izuzetan uspeh naše kinematografije
Na 83. Filmskom festivalu u Veneciji (2. do 12. septembra) takmiče se tri filma u čijoj produkciji je učestvovala Srbija.
To su filmovi Do kraja dana, Balkanika i Sadim svoju ruku u vrt, a selektovani su u programe Orizzonti i Giornate degli Autori.
Film Do kraja dana je dugometražni igrani prvenac rediteljke i montažerke Jelene Maksimović. Uvršten je u zvanični takmičarski program Orizzonti u kojoj su filmovi novih autorskih poetika i savremenih filmskih izraza, svetska premijera je 10. septembra.
Za srpsku kinematografiju je ovaj datum važan i zato što označava prekid šest decenija dugog neučestvovanja rediteljki na Venecijanskom festivalu. Pre Do kraja dana Jelene Maksimović, u Veneciji je bio samo još film Soje Jovanović Orlovi rano lete 1966. godine.
Do kraja dana je priča o dvoje mladih čiji se životi ukrštaju tokom društvenih previranja i studentskih protesta u Beogradu. Lena se bori za svet za koji veruje da je moguće promeniti, dok je Stefan rastrzan između života kakav priželjkuje i okolnosti koje ga odvode na suprotnu stranu protesta. Njihov susret otvara prostor za ljubav, ali i za preispitivanje ličnih i političkih izbora.
Uloge u filmu tumače Lena Trifunović, Andrija Krivokapić, Irina Hotomski, Stefan Tarabić, Miodrag Dragičević, Nataša Čakardić, Raško Milatović, Marko Džudović, Aleksandar Milošević i Milica Institucija.
I Balkanika, italijansko-srpska koprodukcija reditelja Nikole Sorčinelija, imaće svetsku premijeru u takmičarskom programu Giornate degli Autori (Dani autora) 10. septembra.
Film se dešava u trenutku kada je muzika zabranjena u Avganistanu. Dirigent jednog orkestra, koga igra Babak Karimi, i njegov sin, tubista u tumačenju Ivara Vafaeija, kreću Balkanskom rutom u potrazi za novim početkom. Tokom dugog i neizvesnog putovanja njihove sudbine ukrštaju se sa sudbinom italijanske doktorke, koju igra Matilda De Anđelis. Taj susret zauvek će promeniti živote protagonista.
U potpunosti je sniman u Srbiji, najvećim delom na Pešterskoj visoravni i u okolini Sjenice čiji su pejzaži važan deo vizuelnog identiteta filma. U produkciji je učestvovala srpska kuća This and That Productions.
Sadim svoju ruku u vrt je emotivno debitantsko ostvarenje Borisa Hadžije iz Srbije i Hode Taheri iz Irana, i takođe sem takmiči u programu Giornate degli Autori.
Glavni junaci filma Hoda i Boris uoči venčanja i dolaska prvog deteta, okupljaju svoje porodice u Sremskim Karlovcima. Njihova lična priča prerasta u promišljanje o porodici, identitetu, granicama i pripadanju, dok se odnos između partnera oblikuje pod uticajem različitih kultura i društvenih okolnosti.
Glavne uloge tumače sami autori zajedno sa članovima svojih porodica, što filmu daje izrazito intiman i dokumentaristički ton. Film je sniman na lokacijama u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Beogradu i Berlinu, a srpski producent je Naked.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Niški kulturni centar mesecima čeka da mu Grad odobri predlog članova žirija za ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Branko Miljković”, za koju konkuriše 142 autora, i kakve to veze ima sa Radmilom Lazić
Inicijativom Šabačkog pozorišta sutra će u Beogradu biti održan skup svih kolega iz pozorišta Srbije koji se bore protiv zloupotrebe kulture. Naslov je „Ovo nije predstava ovo je štrajk“
Na Festivalu koreografskih minijatura, iako je jubilarni, nije bilo novca za novčane nagrade. Dodeljena je samo nagrada „Ohrabrenje“
Na 61. Oktobarskom salonu koji u Beogradu počinje 7. novembra biće radovi 27 umetnika. Iz programa najavljenog u najavi moguće je naslutiti o čemu se ovde radi
Budući da je prvi birao datume, Beogradski džez festival (BJF) svoje 42. izdanje nehotice je „nasadio“ pred same parlamentarne izbore. U senci nadolazećih društvenih promena, bez uobičajenog publiciteta i pratećih programa ostao je i zbog toga što su mu glavni pokrovitelji ustanove na čijem čelu vise A. Šapić i N. Selaković. Uostalom, možda i bolje - zar biste takve želeli da vidite pre svirke za koju ste kupili ulaznicu? Skupština grada ionako je predugo već pomoćna zgrada Ćacilenda. S druge strane, nikad jači razlozi za „dobro da je uopšte održan“, bar nije odgođen i nema ne:jazz alternaciju. Plus, Šapić nije stigao da im ugradi kružni tok
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
