To su filmovi Do kraja dana, Balkanika i Sadim svoju ruku u vrt, a selektovani su u programe Orizzonti i Giornate degli Autori.
Do kraja dana
Film Do kraja dana je dugometražni igrani prvenac rediteljke i montažerke Jelene Maksimović. Uvršten je u zvanični takmičarski program Orizzonti u kojoj su filmovi novih autorskih poetika i savremenih filmskih izraza, svetska premijera je 10. septembra.
Za srpsku kinematografiju je ovaj datum važan i zato što označava prekid šest decenija dugog neučestvovanja rediteljki na Venecijanskom festivalu. Pre Do kraja dana Jelene Maksimović, u Veneciji je bio samo još film Soje Jovanović Orlovi rano lete 1966. godine.
Do kraja dana je priča o dvoje mladih čiji se životi ukrštaju tokom društvenih previranja i studentskih protesta u Beogradu. Lena se bori za svet za koji veruje da je moguće promeniti, dok je Stefan rastrzan između života kakav priželjkuje i okolnosti koje ga odvode na suprotnu stranu protesta. Njihov susret otvara prostor za ljubav, ali i za preispitivanje ličnih i političkih izbora.
Uloge u filmu tumače Lena Trifunović, Andrija Krivokapić, Irina Hotomski, Stefan Tarabić, Miodrag Dragičević, Nataša Čakardić, Raško Milatović, Marko Džudović, Aleksandar Milošević i Milica Institucija.
Balkanika
I Balkanika, italijansko-srpska koprodukcija reditelja Nikole Sorčinelija, imaće svetsku premijeru u takmičarskom programu Giornate degli Autori (Dani autora) 10. septembra.
Film se dešava u trenutku kada je muzika zabranjena u Avganistanu. Dirigent jednog orkestra, koga igra Babak Karimi, i njegov sin, tubista u tumačenju Ivara Vafaeija, kreću Balkanskom rutom u potrazi za novim početkom. Tokom dugog i neizvesnog putovanja njihove sudbine ukrštaju se sa sudbinom italijanske doktorke, koju igra Matilda De Anđelis. Taj susret zauvek će promeniti živote protagonista.
U potpunosti je sniman u Srbiji, najvećim delom na Pešterskoj visoravni i u okolini Sjenice čiji su pejzaži važan deo vizuelnog identiteta filma. U produkciji je učestvovala srpska kuća This and That Productions.
Sadim svoju ruku u vrt
Sadim svoju ruku u vrt je emotivno debitantsko ostvarenje Borisa Hadžije iz Srbije i Hode Taheri iz Irana, i takođe sem takmiči u programu Giornate degli Autori.
Glavni junaci filma Hoda i Boris uoči venčanja i dolaska prvog deteta, okupljaju svoje porodice u Sremskim Karlovcima. Njihova lična priča prerasta u promišljanje o porodici, identitetu, granicama i pripadanju, dok se odnos između partnera oblikuje pod uticajem različitih kultura i društvenih okolnosti.
Glavne uloge tumače sami autori zajedno sa članovima svojih porodica, što filmu daje izrazito intiman i dokumentaristički ton. Film je sniman na lokacijama u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Beogradu i Berlinu, a srpski producent je Naked.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na Frankfurtskom sajmu knjiga nagrađena je „Lajpciška izdavačka kuća“ zbog izuzetnog doprinosa očuvanju i promociji književnosti postjugoslovenskog prostora, mahom iz Srbije
“Koristiti rezultate nečijeg rada, a izostaviti njegovog autora, znači prisvojiti njegov doprinos”, kaže kompozitorka Irena Popović Dragović čije ime je izostavljerno sa plakata za plesnu predstavu Bitef teatra “Noć skuplja vijeka” koju je komponovala. Ovo nije prvi ovakav slučaj za mandata Filipa Gajića, čiji je početak obeležen skidanjem predstava sa repertoara
„Videćete da oni nisu toliko drugačiji od nas“, izjavila je Marta Mihanović, glavna glumica filma “Glavonja” o devojčici koja sa autističnim bratom traži roditelje, kojim je počeo Kids fest
Nadamo se najboljem, da će građani i građanke glasati po savesti, za bolje sutra – rekao je Srđan Dragojević na Laguninom mesecu knjige, gde je potpisivao svoj novi roman “Crveni”
„Crna lista“ je mnogo više od festivala: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
